1924 – Čovek u smeđem odelu

Čovek u smeđem odelu

Danas vam predstavljamo petu objavljenu knjigu Agate kristi – Čovek u smeđem odelu.

  • Knjiga ČOVEK U SMEĐEM ODELU prvi put je objavljena pre

Prethodne dve godine bile su plodne za stvaralaštvo Agate Kristi, koje je još uvek bilo u povoju, ali i počelo da joj donosi određene prihode koji nisu bili zanemarljivi. Nakon objavljenog romana sa Herkulom Poaroom „Ubistvo na golf terenu“ i kolekcije kratkih priča sa malim Belgijancem u glavnoj ulozi „Poaro istražuje“, Agata se malo ozbiljnije posvetila pisanju.

Međutim, Agati se te iste godine pružila prilika da krene na pravi put oko sveta. Archie dobija primamljivu ponudu da kao finansijski savetnik krene sa svojim prijateljem Belcherom u Misiju Britanske kraljevine za organizaciju izložbe Imperija. Trebali su obići sve delove sveta gde je Britanija imala svoje kolonije ne bi li organizovali saradnju. Kako je trebao biti dugo odsutan, Agata rešava da krene sa njim.

Krenuli su prvo u Afriku, zatim u Australiju, pa na Novi Zeland, Havaje, Kanadu… Archie je rizikovao i napustio posao u Cityju. Postojala je velika šansa da se posle godinu dana putovanja po svetu vrate bez prebijene pare. Mala Rosalind trebala je da ostane sa njenom sestrom. Odlučili su da rizikuju.

Kako Agata kaze: „To je bila prilika. Ako to ne učinimo, uvek ćemo biti ljuti na sebe. Ako ne možeš preuzeti rizik i učiniti nešto što želiš kad se ukaže prilika, život nije vredan življenja… Mi nikada nismo bili ljudi koji igraju na sigurno. Ustrajali smo u tome da se vjenčamo usprkos svim protivljenjima, a sada smo odlučili vidjeti svijet, ne vodeći računa o tome što će se dogoditi po našem povratku…“

Iako je posle dosta godina njen brat Monty baš te godine trebao da dođe iz Južne Afrike kući na par meseci, Agata nije mogla da ostane da bi bila sa njim. To je dosta naljutilo njenu sestru Madge. Medjutim, Agata joj je rekla: „Na prvo mesto moram staviti svog muža. On odlazi na to putovanje i ja idem s njime. Žene trebaju ići sa svojim muževima…“ Njena majka je takodje bila na njenoj strani. „Ženina je dužnost da ide sa svojim mužem. Muž je prvi, čak ispred vlastite dece – a brat je daleko iza toga. Zapamti, ako nisi sa svojim mužem, ako ga previše ostavljaš, izgubit ćeš ga. To je posebno istinito za ljude poput Archija. Žena mora biti sa svojim mužem – a ako nije, on tada osjeća da je ima pravo zaboraviti…“

Čovek u smeđem odelu

Tako je Agata krenula sa svojim mužem Arcijem, njegovim prijateljem Belcherom koji je na put poveo i svog sekretara Batesa, na put oko sveta. U svojoj „Autobiografiji“ detaljno je opisala sva mesta i dogadjaje koliko ih je pamtila. Trošili su novac koji su poneli prilično brzo ali i uživali u svakom danu koliko su mogli. Oboje su obožavali more i kupanje a ubrzo su otkrili i sve čari surfinga. Iz Honolulula otišli su u Kanadu gde se Archie razboleo pa su ostali duže nego su planirali a zatim su muškarci otišli da obilaze plantaže po Americi dok se Agatha obrela u poseti kod svoje tetke Cassie u New Yorku.

„Čovek u smedjem odelu“

Posle skoro godinu dana putovanja vratili su se u Englesku potpuno bez novca. Archie je morao pod hitno da nadje posao a Agatha je pod hitno morala da napiše novu knjigu… Tako je nastao roman „Čovek u smedjem odelu“ koji je do pred sam izlazak u prodaju trebao da se u stvari zove „Tajna Mill Housea“… Dok su bili na putu, pričajuci im o knjizi za koju radi nacrt, Archijev prijatelj Belcher žarko je želeo da bude u toj knjizi. Agata je odlučila da mu da ulogu ubice…

„…Skicirala sam zaplet te knjige kad sam bila u Juznoj Africi. Odlučila sam da bude više u duhu trilera nego detektivske priče i da obuhvati dosta južnoafričkih prizora. Dok smo bili tamo vladala je neka vrsta revolucionarne krize, pa sam zabilježila nekoliko korisnih činjenica. Zacrtala sam svoju junakinju kao vedru, pustolovnu mladu ženu, inače siroče, koja se uputila u potragu za pustolovinama. Pišući za pokus odlomak ili dva, uvidjela sam kako mi je strašno teško stvoriti živu sliku temeljenu na Belcheru. Nisam mogla pisati o njemu objektivno i učiniti ga bilo čime osim običnom marionetom. Tada sam dobila ideju. Knjiga mora biti napisana u prvom licu. Naizmjenično će govoriti junakinja, Ann i nitkov – Belcher…. Dobivši ime Sir Eustace Pedler i učinivši da sam piše svoj rukopis, otkrila sam da lik počinje oživljavati. On, naravno nije bio Belcher, ali upotrebljavao je neke Belcherove fraze i pripovijedao neke Belcherove priče. Bio je takodjer majstor umjetnosti blefiranja, a kao blefer mogao je lako postati beskrupulozna i zanimljiva ličnost. Uskoro sam zaboravila Belchera, te je sam Sir Eustace Pedler vladao mojim perom. To je, mislim, bila jedina zgoda kad sam u knjigu pokušala staviti živu osobu koju sam dobro poznavala, i ne vjerujem da je to uspjelo. Belcher nije oživio, ali je zato oživio netko ko se zvao Sir Eustace Pedler. Odjednom sam otkrila da postaje sasvim zanimljivo pisati tu knjigu…“

Archie je u tom periodu bio jako nesretan i bezvoljan. Bilo mu je teško što jos uvek nema posao jer ga tih godina nije bilo nimalo lako naći. Još u prvim danima braka upozorio je Agatu: „Zapamti, od mene nema koristi ako stvari krenu loše. Ne podnosim dobro bolest, ne volim bolesne ljude i ne mogu podnijeti da su ljudi nesretni ili uznemireni…“

Bodley Head je odlučio da objavi roman „Čovek u smedjem odelu“ iako nisu bili skloni njenim romanima koji nisu bili u potpunosti detektivski, a „The Evening News“ ponudio joj je čak 500 funti za pravo da taj roman objavljuje u nastavcima. Agata je počela da razmišlja o tome da promeni izdavača, kao i o tome da je krajnje vreme da nadje kakvog dobrog književnog agenta koji bi vodio računa o prihodima i porezima. Tako je došla do Edmunda Corka i započela saradnju sa njim. Od tada pa u narednih četrdeset godina biće i prijatelji i poslovni saradnici. Cork je preuzeo brigu o njenim poslovima i finansijama. Archie je pronašao dobar, stabilan posao. Prihodi su se stabilizovali i činilo se da je sve u najboljem redu.

Roman „Čovek u smeđem odelu“ je kod nas prvi put objavljen 1964. godine u izdanju „Svjetlost“ Sarajevo u njihovoj čuvenoj ediciji „Džepna knjiga“ a zatim 1975. godine u slovenačkom prevodu „Mož v rjavi oblekikoji je objavila Mladinska knjiga iz Ljubljane. Narodna knjiga iz Beograda 1984. godine u okviru „Biblioteke Agate Kristi“ objavljuje kao roman „Čovek u smeđem odelu“ a zatim ga 2007. godine izdavačka kuća V.D.T. iz Zagreba objavulje kaoČovjek u smeđem odijelu„. Slovenačka „Mladinska knjiga“ ga ponovo objavljuje 2009. godine kao „Mož v rjavi obleki“ a Narodna knjigaiz Beograda ponovo 2010. godine u okviru „Biblioteke Agate Kristi“ kao „Čovek u smeđem odelu“. Za sada je ovaj roman poslednji put objavljen 2015. godine takođe pod naslovom „Čovek u smeđem odelu“ od strane izdavačke firmeLiber Novus„.

Omote ove knjige sa kompletnim podacima o izdavačima, broju stranica, prevodiocima… potražite na našoj stranici Kriminalistički romani – Čovek u smeđem odelu.

Kratak sadržaj romana

Čovek u smeđem odeluKratak sadržaj romana donosi sledeći zaplet: Nehajan i dopadljivo uglađen, pukovnik Rejs uviđa da se ispred njega postavlja dvostruka zagonetka – utvrditi ne samo da li je nedavno dospeli stranac ubijen ili je izvršio samoubistvo, već da li je ta smrt u vezi sa ubistvom na udaljenom seoskom imanju. Istovremeno, mlada, zgodna i naivno romantična En Bedingfeld nakon smrti oca stiže u London u potrazi za avanturom, ne sluteći da avantura nalazi nju, koliko već na Hajd park stanici podzemne železnice. En je prisutna na putničkoj platformi kada mršavi muškarac, očigledno tek dospeo u London, smrtno uplašen pada na šine i gine od električnog udara. Skotland jard proglašava smrt nesrećnim slučajem, ali En, vraćajući u mislima nemili događaj iznova i iznova nije uverena u takav zaključak. Uostalom, ko je čovek u smeđem odelu koji je pregledao telo? I zašto je, užurbano se udaljavajući, taj lažni doktor isustio papirić sa šifrovanom porukom: 17.1 22 Kilmorden kasl? Ključ tajne nalazi se u njenim rukama. Ona je otkrila da pomoću neobičnog parčeta papira može dovesti u vezu kradju brilijanata, jednu slučajnu smrt, stanicu u londonskoj podzemnoj železnici – i ubistvo na udaljenom seoskom imanju. Enina potraga za razrešenjem tajne odvodi je čak u Afriku, gde napetost raste iz časa u čas…

Dosta opširniju radnju, koja vam neće pokvariti čitanje ovog zanimljivog romana jer naravno ne otkriva potpuni zaplet i zločince, možete pročitati na našoj stranici Komentari romana – Čovek u smeđem odelu, ali pošto postoji mogućnost da bi neko to mogao da smatra spojlerom ipak smo za to odvojili posebnu stranicu sajta.

„Čovek u smeđem odelu“ – ekranizacija

Čovek u smeđem odelu

Roman „Čovek u smeđem odelu“ ekranizovan je jednom, 1989. godine u američkoj produkciji, sniman je na lokacijama u Španiji po scenariju Carla Jean Wagnera i u režiji Alana Grinta. Glavne uloge su tumačili Stephanie Zimbalist (Anne), Rue McClanahan (Suzy Blair), Tony Randall (Rev.Chichester), Edward Woodward (Sir Eustace Pedler), Ken Howard (Gordon Race).

Više detalja o sadržaju filma, sličnostima i razlikama u odnosu na roman Agate Kristi i ostale detalje potražite na našoj filmskoj stranici ovog romana.

Ako ste čitali ovu knjigu ili gledali ovaj film koji je sniman po romanu, bilo bi nam drago da u komentaru ostavite vaše utiske.

Pogledano 180 puta, 1 pregleda danas

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: