Priče o Poarou ostaju najvoljenija poslastica svih koji uživaju u dobrom krimiću čija je radnja smeštena van doba DNK analize, kompjutera, smartfona… Ne, Poaro je kao resurs koristio SAMO svoje „male sive ćelije“.
Year: 2016
Oproštaj od Herkula Poaroa
Sušeovo drugovanje sa Poarom je završeno, ali on ističe da nije tužan, jer čovek koji je dostigao Mont Everest, ne može da bude tužan. Odigrao je gotovo sve što je Agata Kristi ikada napisala o Poarou. Iako po oceni kritike i gledalaca niko ne može da bude bolji Poaro od njega, Suše izjavljuje da mu uopšte ne bi bilo čudno da neki drugi glumac u nekoj drugoj produkciji prihvati „njegovu” ulogu. Možda bi neko mogao da tumači mladog Poaroa, kazao je Suše. Njegov lik je lukavim ubicama i prevarantima umeo da kaže: „Da li mislite da ste pametniji od mene?” Suše bi u istom stilu mogućim naslednicima mogao da kaže: Da li mislite da možete bolje od mene?
Poaro i male sive moždane ćelije
Istraživanja su dovela do zaključka da je Agata Kristi svojim specifičim stilom pripovedanja uspela da kontroliše i brzinu kojom se njene knjige čitaju. Na početku je uvek imala više opisnih stranica, a kako je knjiga išla ka rešenju misterije, i broj opisa se smanjivao, tako da čitalac skoro juri ka kraju kako bi saznao ko je krivac. Ova uspešna formula, koju neki istraživači čak nazivaju i „Kod Agate Kristi”, uspešno je držala pažnju čitalaca i od Agate Kristi napravila jednog od najčitanijih pisaca sveta.
Šarliz Teron umesto Anđeline Džoli u filmu „Ubistvo u Orijent ekspresu“
Rimejk čuvenog filma „Murder on the Orient Express“, adaptacije još poznatijeg romana Agate Kristi, uskoro bi trebalo da dobije najnoviju filmsku verziju, u režiji Keneta Brane. Glavnu žensku ulogu u ovom ostvarenju trebalo je da ima Anđelina Žoli, ali glumica koja, po pričama, sve češće zapada u depresiju i sve češće odbija uloge, učinila je to još jednom.
Od danas „U 4.50 sa stanice Padington“ u izdanju Mladinske Beograd
Od danas se u prodaji nalazi i roman „U 4.50 sa stanice Padington“ u izdanju Mladinske Beograd. Dva voza se nakratko kreću uporedo, na paralelnim kolosecima. U trenutku kad izgleda kao da oba voza stoje, Elspet vidi ubistvo. Kroz prozor svog kupea nemoćno posmatra kako nepoznati muškarac neumoljivo pojačava stisak oko vrata neke žene.
Srpska pruga inspirisala Agatu Kristi: Evo kako je nastalo „Ubistvo u Orijent ekspresu“!
Reklamni slogan francuske železničke kompanije „Nova ruta preko Londona, Pariza, Minhena, Beča, Budimpešte, Beograda (kroz Zemun) do Konstantinopolja“ privukao je poznatu spisateljicu detektivskih romana i ona se upustila u neobičnu avanturu do egzotičnog orijenta – preko današnje Srbije.
Od ponedeljka „Tužni čempres“ Agate Kristi u prodaji
„Tužni čempres“ Agate Kristi od ponedeljka, 1. avgusta možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs. „Tužni čempres“ je napeta priča u kojoj Herkul Poaro vodi trku s vremenom kako bi spasao život mlade žene optužene za ubistvo.
Mladinska knjiga Ljubljana objavila „Zmenek s smrtjo“
Mladinska knjiga Založba Slovenija, objavila je krajem maja roman Agate Kristi „Zmenek s smrtjo“ – Sastanak sa smrću (Appointment with death) u okviru svoje biblioteke Klasični kriminalni romani. Kao i predhodna izdanja i ovaj je u tvrdom povezu i ima „evropsku“ cenu od gotovo 33 EUR.
Konačno i u našim knjižarama: JEDANAEST DANA – MISTERIOZNI NESTANAK AGATE KRISTI
U DELFI knjižarama možete kupiti knjigu JEDANAEST DANA – MISTERIOZNI NESTANAK AGATE KRISTI Džareda Kejda. Izdavač je Admiral books koji je pre nekoliko godina izdao i naslov „Tajne beležnice Agate Kristi“. Najveća misterija Agate Kristi je bio njen nestanak u decembru 1926. Napušten automobil tada već poznate književnice nađen je u Sariju. Posle velike medijske galame, ona je pronađena u hotelu „Harogejt“; tvrdila je da pati od amnezije. Džared Kejd je, u atraktivno napisanoj knjizi, razotkrio tu misteriju i objasnio kako i zašto je ona pobegla od svog supruga.
„Deset ljudi trebalo je da umre a da to ne izgleda besmisleno…“(Agata Kristi)
Ovu knjigu napisala sam baš zato što je bilo toliko teško to učiniti da me je ta ideja prosto fascinirala. Deset ljudi trebalo je da umre a da to ne izgleda besmisleno, a i da ne bude očigledno ko je ubica.