Biografija i fotografije 10

1926. godine njen novi izdavac „Collins“ objava_67ljuje roman „The Murder of Roger Ackroyd“ (Ubistvo Rodzera Akrojda) koji je po njenim recima njena najuspesnija knjiga koju godinama pamte i citiraju. Ideju za taj roman duguje u stvari muzu svoje sestre Jamesu Wattsu koji je jednom prilikom rekao: „Cini se da se danas u detektivskim romanima gotovo svi pokazuju kriminalcima – cak i detektiv. Ono sto bih ja zelio vidjeti, to je jedan Watson koji je ispao kriminalcem…“ Agata je smatrala da je to dobra ideja i dugo je razmisljala o njoj. No, takodje joj se nije dopadala pomisao da bi Hastings bilo koga ubio. Ona kaze: „Mnogi ljudi kazu da „Tko je ubio Rodzera Akrojda?“ jest prijevara; ali, ako knjigu pazljivo procitaju, vidjet ce da grijese. Oni mali vremenski propusti koji moraju postojati, lijepo su skriveni u dvosmislenim recenicama, a dr Sheppard je, pisuci, sam uveliko uzivao pisuci samo istinu, iako ne cijelu istinu.“ Ali iako je njena karijera pisca isla uzlaznom putanjom, nije njen brak sa Archibaldom. Prepirke su bile sve cesce jer je on sve vise odsustvovao od kuce. Sve vise su se razilazili. Ona je zelela drugo dete a on je radije zeleo brzi sportski auto izjavivsi: „Ne zelim nikoga osim Rosalind. Rosalind apsolutno zadovoljava, sasvim je dovoljna…“ Archie je obozavao svoju cerku i uzivao igrajuci se sa njome i Agatha je bila svesna da se njih dvoje bolje razumeju nego Rosalind i ona. Ubrzo su dosli na ideju da je pravo vreme da imaju vlastitu kucu. Zbog blizine terena za golf, Archie je insistirao da ostanu u Sunningdaley. Kupili su ogromnu vilu sa nekoliko desetina soba i bezbroj kupatila… Imala je cak i bazene u spavacim sobama i sav ostali luksuz. Ogroman vrt je okruzivao kucu. Nabavili su jos posluge. Uselivsi se u svoju prvu pravu kucu, Agatha i Archie su kuci dali ime „Styles“ po zdanju iz Agatinog prvog objavljenog romana. Ime te mracne kuce u kojoj se „desilo“ Agatino izmisljeno ubistvo bice u godinama koje slede mracno i za Christijeve. Troskovi odrzavanja kuce bili su preveliki i njihov novac je prosto klizio sa bankovnog racuna. No, nadali su se da ce isplivati iz teskoca, kao i uvek.

a_84Te iste godine, Agathi posle teskog oblika bronhitisa umire majka. Ona odlazi u „Ashfield“ sama na sahranu jer se Archie uzasavao svakog osecaja bolesti i patnje. Umesto da bude sa njom on odlazi na poslovni put u Spaniju i vrativsi se poziva Agathu da ide sa njim u Spaniju da se rastereti posle majcine sahrane jer on mora ponovo da putuje. Ona ga odbija. O tome kaze: „Nisam zelela da me ista rasterecuje. Zeljela sam biti sa svojom tugom i naviknuti se na nju. Zato sam mu zahvalila i rekla da bih radije ostala kod kuce. Sada vidim da sam pogresila. Moj zivot s Archijem stajao je ispred mene. Bili smo sretni zajedno, sigurni jedan u drugoga i nijedan od nas ne bi ni sanjao da cemo se ikada rastati. Ali on je mrzeo osecaj tuge u kuci i to ga je ostavljalo otvorenim za druge osjecaje…“ Oni se dogovaraju tada da iznajme „Styles“ preko leta. On bi bio u Londonu a ona se morala u Torquayu prihvatiti spremanja kuce „Ashfield“ dok bi kasnije mogli da odu zajedno na odmor u Italiju. Pogodilo se i da je njena saradnica Charlotta Fisher morala da je napusti privremeno iz porodicnih razloga te se tako Agatha sasvim sama sa malom Rosalind obrela u rodnoj kuci. I dok je ona sama preturala po uspomenama u „Ashfieldu“, sredjujuci ormare i kovcege kako sama kaze, poput demona, Archie je odbijao da dolazi vikendima da ne bi propustao svoje partije golfa. Ona nije mogla da ode nigde i ostavi Rosalind samu… O jednom cudnom osecaju tih dana koji ju je obuzeo, ona pise: „Obuzimao me je strasan osjecaj osamljenosti. Mislim da nisam shvacala da sam prvi put u zivotu ozbiljno bolesna. Uvijek sam bila neobicno snazna i nisam shvacala da nesreca, briga i pretjerani rad mogu narusiti fizicko zdravlje. Ali bila sam uznemirena jednoga dana kad sam htjela potpisati cek i nisam se mogla sjetiti imena kojim treba potpisati. Osjecala sam se tocno poput Alice u zemlji cuda koja dodiruje stablo…“ Ne samo da se nije mogla setiti svog imena, nije se mogla setiti ni inicijala… rekla bi neko ime a onda shvatila da to nije njeno ime nego lik iz knjige koju je davno citala… Sve vise je pocela da se brine za svoje zdravlje. Kada je htela da pokrene auto i nije uspevala, vracala bi se kuci i bacajuci na krevet plakala do iznemoglosti… Mnogo godina kasnije kada joj se prijateljica zalila da se cesto rasplace bez pravog razloga ona joj je rekla: „Mislim da ti valja dobro pripaziti, to je vjerojatno pocetak zivcanog sloma…“ Da li je time htela da nam kaze da joj se to zapravo dogodilo s kraja te 1926. godine kada je nenadano nestala bez traga?

Agatha i Rosalind 1926. godine
Agatha i Rosalind 1926. godine

Agata nije znala sta joj se zapravo dogadja osim sto je znala da je strasno umorna i da je tuga zbog gubitka majke prisutna duboko u njoj. Ocajnicki joj je bio potreban neko sa kim bi mogla da razgovara. Nije zelela da Rosalind opterecuje svojim problemima i pricama. No, niko nije dolazio. Posle mesec dana dosao je Archie, a zatim i njena sestra koja je trebala da bude sa Rosalind dok su njih dvoje na odmoru u Italiji… O momentu kada joj je Archie dosavsi u Ashfield rekao da zeli razvod Agata je zapisala: „Sto da ucinim kako bih odagnao sjecanje iz oka svoga? – napisao je Keats. Ali, treba li ga covjek odagnati? Ako odluci da se osvrne na putovanje koje je bilo njegov zivot, ima li covjek pravo zanemariti ona osjecanja koja mu nisu draga? Ili je to kukavicluk? Mislim da cu najtocnije opisati ono sto sam osjetila u tom trenutku, ako se prisjetim one svoje stare nocne more – onog uzasa kad sam sjedila za stolicem za caj, gledala najdrazeg voljenog prijatelja i iznenada shvatila da je osoba koja tamo sjedi stranac. Mislim da to najbolje opisuje kakav je bio Archie kad je stigao. Izveo je pokrete uobicajena pozdravljanja, ali, jednostavno, to nije bio Archie…“ Kada je ona zapocela pricu o njihovom putu u Italiju na koji su se spremali – on je iznenada rekao da mu se ne ide i posle nekoliko minuta priznao joj je da se, dok je ona bila odsutna, vidjao sa jednom devojkom koju je upoznao jos pre godinu dana i koja je nekada bila sekretarica kod njegovog prijatelja Belchera… Agata, nije shvatala ili nije zelela da shvati sta joj pokusava reci. Zaljubivsi se u drugu zenu, mladu Nancy Neele, upravo se spremao da joj u jesen te 1926. godine zatrazi razvod. Progovorio je: „Oh, jos ne razumijes – kazao je nestrpljivo – Zaljubio sam se u nju i zelim da mi das razvod sto je prije moguce…“ Agata je o tom trenutku u svojoj „Autobiografiji“ napisala: „Mislim da je tim rijecima zavrsio dio zivota – moga sretnog, uspjesnog i pouzdanog zivota. Nije to bilo bas tako brzo, naravno – jer nisam mogla povjerovati. Mislila sam da je to nesto sto ce proci. U nasem zivotu nikada nije bilo ni najmanje sumnje te vrste. Zajedno smo bili sretni i slozni. Nikada nije mnogo gledao druge zene. Mozda je to potakla cinjenica da mu je posljednjih nekoliko mjeseci nedostajala njegova stalna vedra druzica. Rekao je: „Kazao sam ti jedanput davno, kako mrzim kad su ljudi bolesni ili nesretni… To mi sve pokvari…“

Izvestavanje Daily Mirrora decembra 1926.
Izvestavanje Daily Mirrora decembra 1926.

Posle te njegove izjave da zeli da je napusti, Agata je puno razmisljala o svom braku koji je bio na kraju… „Da, mislila sam, to sam morala znati. Da sam bila pametnija, da sam znala vise o svome muzu – da sam se potrudila i saznala vise o njemu, umjesto sto sam bila zadovoljna idealizirajuci ga vise – manje savrsenim – tada sam, mozda, mogla izbjeci sve to. Da sam bila dobila jos jednu mogucnost, da li bih mogla izbjeci ono sto se dogodilo? Da nisam otisla u Ashfield i ostavila ga u Londonu, vjerojatno ga nikada ne bi privukla ta djevojka. Ne bas ta djevojka. Ali to se moglo dogoditi i s nekom drugom, jer ja vjerojatno nisam bila u stanju ispuniti Archijev zivot. Mora da je sazrio da se zaljubi u nekoga drugog, iako to mozda ni sam nije znao. Ili je to bila bas ta odredjena djevojka? Je li to bila njegova sudbina, da se zaljubi u nju sasvim iznenada? Sigurno nije bio zaljubljen u nju kad smo se ranije sreli s njome nekoliko puta. Cak je prigovorio sto sam je pozvala da dodje k nama; rekao je da ce mu to pokvariti golf. Ali, kad se zaljubio u nju, zaljubio se tako naglo, kao sto se zaljubio i u mene. Stoga je to mozda bilo sudjeno…“ Archie joj je stalno ponavljao jedno isto: „Ne mogu podnijeti da nemam ono sto zelim, ne mogu podnijeti da ne budem sretan. Ne mogu svi biti sretni – netko mora biti nesretan…“ U toj Agatinoj nesreci, jer je ocito ona ta koja je trebala preuzeti ulogu „nesretnog“ u ovoj vezi stigli smo i do cuvenog decembra 2006. godine o kome ona u svojoj „Autobiografiji“ ne govori niti jednu rec..

U rano jutro 03. decembra 1926. godine otisla je iz svoje kuce Styles, u Sunningdale, Berkshire, England, ostavivsi svoja kola u kvaru u Surrey Hill-u 200 milja daleko od svog doma. Posle 11 dana intenzivne potrage nadjena je u banji „Harrogate Hydro“, sada „Old Swan Hotel“ u mestu Harrogate, Yorkshire, England. Nijedan biograf do sada nije uspeo da rekonstruise prva 24 sata njenog misterioznog nestanka. Jared Cade, autor knjige koja se bavi ovom temom, „Agatha Christie And The Eleven Missing Days“ sest godina je istrazivao samo ovaj detalj iz njenog zivota, razgovarajuci sa brojnim svedocima iz tog vremena. Po njegovom istrazivanju Agata je u petak, 03.12.1926. godine ujutru saznala od muza da namerava da se razvede i ozeni sa Nency. Kada je on to vece dosao kuci, ona je shvatila da on namerava da provede vikend sa svojom ljubavnicom i da je sa njenim brakom zaista gotovo. U 9.45 uvece, kada je Archi otisao na spavanje, poljubila je svoju zaspalu sestogodisnju cerku Rosalind, sisla i sela u svoj auto Morris Cowley i odvezla se u noc bez ijedne poruke bilo kome gde ide. Njen auto je pronadjen vec sutradan. Od tada pa narednih deset dana, sva britanska stampa, a i javnost brujala je samo o tome. Nagadjanja su bila brojna. Njen muz je policiji izjavio da on nije zabrinut za nju i da ona mora da vrsi neki eksperiment u vezi radnje romana na kome je radila tih dana. 14. decembra, samo sto je zvanicno osumnjicen da je ubio svoju zenu, ona je pronadjena u Harrogatu. Nije joj dozvoljavao kontakte sa novinarima i opravdavao je pricama da ima amneziju o proteklim danima i dogadjajima. Ali ostaje cinjenica da se Agata prijavila u hotel tek 4.decembra kasno uvece i to pod drugim imenom, kao Mrs Teresa Neele. Gde je provela ceo taj dan od odlaska i kako je stigla tamo kada je njen auto pronadjen miljama udaljen od tog mesta? (izvor: Knjiga Agatha Christie And The Eleven Missing Days – Jared Cade – 1998)

[button color=“red“ size=“small“ link=“http://agatha-christie.net/biografija-i-fotografije-9/“ ]<< prethodna strana[/button][button color=“red“ size=“small“ link=“http://agatha-christie.net/biografija-i-fotografije-11/“ ]sledeća strana >>[/button]

Pogledano 10 puta, 1 pregleda danas)

Ostavite komentar