Biografija i fotografije 11

Izvestavanje Daily Mirrora decembra 1926.
Izvestavanje Daily Mirrora decembra 1926.

Njen muz Archibald je 14. decembra uvece otisao po nju i identifikovao je kao svoju zenu. Zajedno su otisli kod njene sestre u Madge Watts u Mansion Abney Hall, u Cheadle, Cheshire i sutradan, 15. decembra stampa je obavestena o tome da je poznata spisateljica pronadjena ziva i zdrava. Novinari koji su imali priliku da je vide tog dana su izvestavali o njenom stanju – delovala je uplaseno i zbunjeno. Oni koji joj nisu bili naklonjeni izvestavali su da je to bio samo jos jedan njen trik, tj. nacin da poveca svoju popularnost i doprinese boljoj prodaji svojih knjiga. Agata nikada do kraja zivota nije oprostila novinarima zbog nacina na koji su izvestavali o tim danima i o njenom stanju, stvorivsi tako godinama zid izmedju sebe i njih. Davala je jako malo intervjua, uvek unapred insistirala da nece odgovarati na pitanja u vezi svog nestanka te 1926. godine i drzala od tada svoj privatni zivot daleko od ociju javnosti. Razvela se od Archibalda dve godine posle tih dogadjaja, a on se samo tri nedelje po razvodu ozenio sa Nency Neele. Tri godine posle njene smrti 1976. godine, kompanija Agatha Christie Ltd neuspesno je vodila spor protiv producenata filma „Agatha“ zeleci da zabrani prvo snimanje, a zatim i prikazivanje filma koji je po njima bio prepun spekulacija, nestinito prikazanih dogadjaja koji su u negativnom kontekstu prikazivali poznatu knjizevnicu. Spekulisuci na temu da je ona eventualno koristeci struju koja je zagrevala bazene za kupanje pokusala samoubistvo zbog muzevljeve prevare i njegove odluke da se razvede i zapocne zivot sa svojom mladom prijateljicom Nency Neele. Po misljenju mnogih, osim spekulacija koje nisu bas prihvatljive kada se radi o ekranizacijama zivota poznatih licnosti, uz svo postovanje umetnickih sloboda, kao glavna zamerka bi se moglo pripisati i to sto su producenti hteli da od ove tipicno britanske price, snimane na autenticnim lokacijama Velike Britanije, sa britanskim piscem kao inspiracijom za celu pricu naprave tipicni holivudski film dajuci novinaru Wally Stantonu (glumio ga je Dustin Hoffman) dimeziju super heroja, nekoga ko je zasluzan za njen pronalazak. Dustin Hoffman jeste bio na vrhuncu svoje karijere tih godina i vrlo popularan, njegovo ime je prodavalo filmove, ali je malo neprimereno da u filmu koji se zove „Agatha“ i koji je radjen po dogadjajima u njenom zivotu, ma kako da su oni verno i istinito preneti, kao ime koje vodi film, stoji ime nekog drugog glumca. (izvor: Knjiga Agatha Christie And The Eleven Missing Days – Jared Cade – 1998)

a_117U februaru sledece godine, sa svojom cerkom Rosalind i saradnicom Carlo, Agatha odlazi na Kanarska ostrva ne bi li se oporavila i pobegla kako ona kaze „od stvari koje su joj upropastile zivot“ uzivajuci u njihovom drustvu sa zeljom da se nikada vise ne vrati u Englesku jer joj je zivot tamo postao neizdrziv. „Vjerujem da iz tog doba datira moja odbojnost prema stampi, moja nesklonost prema novinarima i masama. Bila sam, nedvojbeno, nepravedna, ali mislim da je to bilo prirodno u onim okolnostima. Osjecala sam se poput progonjene lisice, istjerane iz jazbine, za kojom posvuda stekcu psi. Uvijek sam mrzila glasovitost bilo koje vrste, a sada me pratila u tolikoj mjeri, da sam ponekad osjecala kako cu to jedva moci podnijeti i zivjeti dalje…“ Nije zelela, iako ju je sestra nagovarala da se vrati u „Ashfield“ smatrajuci da tamo nece raditi nista drugo nego se secati – a to je bilo poslednje sto je zelela. „Kad ste jednom povrijedjeni, vazno je da se ne prisjecate sretnih trenutaka. Mozete se sjecati tuznih trenutaka – to nije vazno – ali nesto sto vas podsijeca na neki sretan dan ili na neku sretnu stvar – to je nesto sto vas moze skrhati…“ Archie je jos neko vreme ziveo u „Stylesu“ ali ga je uz Agatinu dozvolu pokusao i prodati jer im je oboma jako trebao novac. Agata vec dugo nije izdala novi roman i prihodi su se sasvim istanjili. „Sve od majcine smrti nisam bila u stanju napisati niti jednu rijec. Knjiga je bila isplacena te godine, a kako sam potrosila te godine mnogo na Styles, nije mi ostalo nista; ono malo kapitala sto sam imala otislo je na kupnju kuce. Sada mi nije niotkuda pritjecao nikakav novac, osim onoga sto sam mogla sama zaraditi ili sam vec zaradila. Bilo je od zivotne vaznosti da napisem novu knjigu sto je prije moguce i dobijem za nju neki predujam…“

a_91

Neocekivano, ideja za novi roman joj dolazi od Arcijevog brata, Campbella koji joj je uvek bio naklonjen i kako ona kaze – ljubazna i draga osoba. On joj je upravo predlozio da dvanaest prica objavljenih u „The Sketchu“ spoji u celinu i tako dobije knjigu. U tom radu joj je upravo on i pomagao jer ona jos uvek nije bila u stanju da se prihvati pisanja. Knjiga je 1927. godine objavljena pod naslovom „Velika cetvorka“. Razmisljala je da uz Carlinu pomoc napise novu knjigu. Madgein muz James je osoba koja je potpuno bila na njenoj strani i on joj je pruzao podrsku u svemu sto je radila. Ona se te 1927. godine jos uvek nije zvanicno razvela od Archija a on je cesto boravio u „Stylesu“ i ona je kao jedino resenje videla promenu okoline i zato resava da ponovo krene na put. Ona ga je naime molila da saceka sa razvodom bar jos godinu dana da bi bio siguran da je to ono sto zaista zeli jer je to posteno prema njihovoj cerki. Nije ocekivala da ce se vratiti njoj, iako se uzasavala razvoda, o cemu kaze: „Kao i svi u moje vrijeme, i ja sam bila odgojena tako, da osjecam uzas prema rastavi; jos i sada to osjecam. Cak i danas osjecam krivnju jer sam privoljela njegovu upornom zahtjevu i pristala na rastavu. Osjecam to svaki put kad pogledam svoju kcer. Jos mislim da sam morala ustrajati, da sam mozda morala odbiti. Covjek je u pravoj neprilici kad nesto ne zeli. Ja se nisam zeljela razvesti od Archija – bilo mi je mrsko to uciniti. Pogresno je raskinuti brak – sigurna sam u to; vidjela sam dovoljno raskinutih brakova i cula dovoljno intimnih prica o njima, te znam da je to malo vazno ako se nema djece, ali zato jest vazno kad ih ima…“ Sa puta se vratila u Englesku cvrsta, doduse sumnjicava prema svetu ali resena da sa njime izadje na kraj. Uzela je mali stan u Chelseaju za nju, Rosalind i Carlo resena da se vrati pisanju. Pronasla je odlican internat za Rosalind jer je devojcica takoreci nasilno otrgnuta od svog doma i prijatelja i ona je mislila da ce biti bolje ako krene u skolu jer je vec imala osam godina.

 a_87Boravivsi na Kanarskim ostrvima pocetkom godina napisala je veci deo nove knjige „Tajna plavoga vlaka“ sto nije bilo nimalo lako jer ju je Rosalind stalno „zagovarala“. Za razliku od Agate kada je bila dete, Rosalind se nije znala sama igrati ili zabaviti necim tako da joj je Agatha posvecivala gotovo celi dan. Nisu pomagale njene molbe da nju i Carlo ostavi na miru sat-dva dnevno i da sama zabavlja. Dok bi Agata zapocinjala diktiranje, Rosalind bi se samo pomerila u stranu neprestano ih posmatrajuci. Agata nije uspevala da se skoncentrise. „Rosalindin pogled djelovao je na mene kao pogled Meduze. Osjecala sam snaznije nego ikada da je sve sto sam govorila slaboumno! (Najveci dio je i bio) Mucala sam, oklijevala, ponavljala se. Doista ne znam kako je ta nesretna knjiga uopce napisana! Prvo, nisam uzivala u pisanju, nisam imala elana. Razradila sam zaplet – jedan konvencionalan zaplet dijelom preuzet iz neke moje druge price. Znala sam, da tako kazem, kamo idem, ali u masti nisam mogla vidjeti popriste dogadjaja i ljudi nisu ispadali zivima. Zelja, zapravo potreba da napisem novu knjigu i zaradim nesto novaca, ocajnici me tjerala napred. To je bio trenutak kada sam se od amatera pretvorila u profesionalca. Preuzela sam teret profesije, a to znaci pisati i onda kad ne zelite, kad vam se bas ne svidja ono sto pisete i kad ne pisete posebno dobro. Uvijek sam mrzila „Tajnu plavoga vlaka“ ali napisala sam je i poslala izdavacima. Prodana je isto tako dobro kao i moja poslednja knjiga – iako ne mogu reci da sam se ikada ponosila njome…“ „Royal Magazine“ i „Holly Leaves Magazine“ objavljuju nekoliko njenih kratkih prica. Jos nesto ju je cekalo te godine – konacni razgovor sa Archijem. No, on se nije promenio – i dalje je zeleo razvod i dalje je zeleo biti sretan a Nancy je poslednjih godina bila njegov jedini izvor srece. 1928. konacno je okoncan razvod sa Archibaldom Christijem i on se zeni sa Nancy Nelle. Archibald Christie umro je 1962. godine.

a_123
Mansion Abney Hall, u Cheadle, Cheshire, kuca njene sestre Madge i zeta Jamesa Wattsa

Po okoncanom razvodu Agatha je ponovo odlucila da otputuje. Vec je rezervisala karte za put na Velike Antile i Jamajku a onda je dva dana pred put u Londonu srela stare poznanike i otisavsi sa njima na veceru slusala zadivljeno njihove price o Bagdadu i odusevljenje zivotom na obalama Persijskog zaliva. Jednostavno rekli su joj da mora videti sve to svojim ocima da bi zaista uzivala i da niposto ne sme propustiti da obidje Mosul, Basru i Ur… U Uru su tih godina vrsena velika iskopavanja i bilo je puno cudesnih otkrica i o svemu tome je Agata dosta citala. O tome kaze: „Arheologija me je uvijek pomalo privlacila, iako nisam znala nista o njoj…“ Razmisljala je ozbiljno da prihvati njihov predlog i promeni cilj svoga puta… „Cijeloga sam zivota zeljela putovati Orijent-ekspresom. Kad sam putovala u Francusku ili Spanjolsku ili Italiju, u Calaisu je cesto stajao Orijent-ekspres i ja sam ceznula da se uspnem na nj… Bijah sada zarazena tom idejom koju su mi dali kapetan Howe i njegova zena.“ Sledeceg jutra otisla je u agenciju i ponistila karte za Jamajku rezervisuci druge za putovanje Orijent-ekspresom do Istambula, zatim od Istambula do Damaska i od Damaska do Bagdada preko pustinje… Bila je ludo uzbudjena… Carlo je bila uznemirena sto je Agatha resila sasvim sama da krene na taj put. „Oh, sve ce biti u redu – rekla sam. – Uostalom, covjek ponekad mora nesto uciniti sam, zar ne? – Nisam to ucinila nikada prije – ni sada nisam bas previse zeljela – ali mislila sam: „Sad ili nikad. Ili cu se prilijepiti za sve sto je sigurno i sto poznajem, ili cu razviti vise inicijative i raditi po svome.“ Pet dana kasnije krenula je za Bagdad koji ju uzbudjivao mislima i pri samoj pomisli na njegovo ime. Bila je to car i radost nepoznatog. „Bila sam sa Archijem na putu oko sveta; bila sam na Kanarskim otocima s Carlo i Rosalind; sada sam isla sasvim sama. Sada cu morati otkriti kakva sam osoba – jesam li postala potpuno ovisna o drugim ljudima, kako sam se bojala. Moci cu se predati svojim strastima da upoznajem mjesta – svako mjesto koje zazelim vidjeti. Moci cu se predomisliti u svakom trenu, upravo onako kao sto sam ucinila kad sam izabrala Bagdad umjesto Antila. Nikoga necu morati uzimati u obzir osim sebe. Vidjet cu kako ce mi se to svidjeti. Znala sam sasvim dobro da imam znacaj psa: psi nece ici u setnju ako ih netko ne izvede. Mozda cu uvijek biti takva. Nadala sam se da necu…“

[button color=“red“ size=“small“ link=“http://agatha-christie.net/biografija-i-fotografije-10/“ ]<< prethodna strana[/button][button color=“red“ size=“small“ link=“http://agatha-christie.net/biografija-i-fotografije-12/“ ]sledeća strana >>[/button]

(Pogledano 5 puta, 1 pregleda danas)

Ostavite komentar