Hastings, Japp & Miss Lemon

Kapetan Arthur Hastings

Pojavljuje se u sledecim knjigama Agate Kristi (uvek sa Poaroom) Misterija u Stajlzu, Ubistvo na golf terenu, Poaro istrazuje, Velika Cetvorka, Opasnost kod End Hausa, Lord Edzver umire, ABC ubistva, Ubistvo u maloj ulici, Cutljivi svedok, Misterija regate, Misolovka i druge price, Potcinjeni i druge price, Dvostruki greh i druge price, Zavesa, Crna kafa.

Interesantno je i da se on pojavljuje samo u 8 romana a cak u 26 kratkih prica.

Kapetan Artur Hejstings je Poaroov prijatelj i desna ruka u mnogim slucajevima, onako iz pozadine.

U mnogim romanima i pricama pojavljuje se kao narator, onaj iz cijeg ugla se prati radnja.

Predstavljen nam je kao aktivni oficir u II svetskom ratu, kapetan po cinu.

Njegovo vojnicko, kruto obrazovanje u mnogome odslikava i njegov krut pristup stvarima ali i u vecini slucajeva na kojima je „radio“ sa Poaroom zna da kaze onako kao usput neki detalj koji naseg malog cuvenog Belgijanca zna da navede na pravi trag…

Stvari cesto posmatra naivno, ali sa neke razumne i obicne strane dok za Poaroa ostavlja onaj malo neobicniji pristup slucajevima.

Mozemo ga nazvati u mnogim situacijama „glasom razuma“.

Prvi put se pojavljuje u „Misteriji u Stajlsu“ kada posle duzeg vremena srece Poaroa (koga zna od ranije) i pomaze mu da resi slucaj.

Iako su mu zene slaba strana, posebno crvenokose, i vrlo cesto se okrece za svakom zgodnom zenom kraj koje prodje, on se kasnije zeni sa Dulcie Duveen i oboje se sele u Argentinu.

Hejstings i dalje cesto dolazi do Londona i kada god obidje svog prijatelja Poaroa, tu je obavezno i neki zlocin u cijem rasvetljavanju oboje ucestvuju.

Poaro o Hajstingsu (odlomak iz Romana: „Ubistvo Rodzera Akrojda“) „Ima trenutaka kada me obuzme snazna ceznja za mojim prijateljem Hejstingsom. To je onaj o kome sam vam pricao – onaj sto sad zivi u Argentini. Kad god sam radio na nekom velikom slucaju, uvek je bio uz mene. I pomagao mi je… Jeste, cesto mi je pomagao. Jer imao je dar da sasvim slucajno naleti na istinu, a da toga ni sam ne bude svestan. Katkad bi rekao nesto prilicno nepromisljeno, i gle cuda, upravo bi mi ta njegova primedba otkrila istinu! A osim toga, imao je obicaj da vodi i zabeleske o slucajevima koji su se pokazali zanimljivima.“

Murder In MesopotamiaPoirot [David Suchet] and Hastings [Hugh Frasier]Copyright Carnival Films

Poirot o Hejstingsu (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva) „Da je samo“, pomisli, „ce cher Hastings uz mene…“ Ispuni ga zadovoljstvo od pomisli na starog prijatelja. „Moj prvi prijatelj u ovoj zemlji – i jos uvek najdrazi prijatelj koga imam. Istina, pocesto ume da me razbesni. No, secam li se toga sada? Ne. Secam se jedino njegovog cudjenja, njegovog neskrivenog divljenja mojim talentima – lakoce s kojom sam ga pogresno usmeravao, a da pri tom nisam morao da izgovorim nijednu neistinitu rec; njegove posramljenosti, beskrajne zapanjenosti kada bi na kraju dokucio istinu koja je meni sve vreme bila jasna. Ce cher, cher ami! „

„… Vi ste uopsteno najpouzdaniji covek, mon cher, ali cim se na sceni pojavi neka zgodna mlada zena, vase rasudjivanje odleti kroz prozor…“

Poaro kritikuje Hejstingsa: „Kako vi lako odustajete! Problem ce biti resen tek kada ja, Herkul Poaro, kazem da je resen!“

Hejstings resava da prihvati ponudu i stize u Styles. Njegova draga, obozavana zena Sinders bila je vec umrla, sahranjena u Argentini, jedan sin mu je bio u mornarici, drugi je u Argentini vodio imanje sa svojom porodicom, cerka Grejs zivela je u Indiji, gde joj je muz sluzio u vojsci a najmladja cerka Dzudit radila je kao asistent doktora koji se bavio istrazivanjem tropskih bolesti.

 

Sada su taj isti doktor, Dzon Frenklin, njegova supruga Barbara i Hejstingsova cerka Dzudit bili u Stajlsu i eto prilike, sto rece Poaro da se malo okupe „kao porodica“. Hejstingsova cerka Dzudit je u knjizi opisana kao „…visoka devojka, uzdignute glave, ravnih crnih obrva i veoma ljupkih linija obraza i vilice, strogih u svojoj pravilnosti. Stalno je ozbiljna i drzi se pomalo prezrivo…“ (iz romana: Zavesa)

 

Odlomak iz romana: Zavesa: …I ubistvo se desilo… i to samo zato sto „Hejstingsu cast nije dozvoljavala da viri kroz kljucaonicu“… Poaro mu je lepo rekao: „…Trazite potencijalnu zrtvu. Sad znate sta vam je zadatak. Noge vas sluze, mozete da prilazite ljudima i da razgovarate sa njima. Mozete i da ih uhodite. Mozete da prisluskujete, a i kolena vas sluze, pa mozete da kleknete i virite kroz kljucaonice…“ …“Da virim kroz kljucaonice necu“ – rece Hejstings! Poaro sklopi oci. „Dobro, necete viriti kroz kljucaonice. Ostacete savrseni engleski dzentlmen i neko ce biti ubijen. To, medjutim, nije vazno. Englezima je uvek cast na prvom mestu. Vasa cast je vaznija od necijeg zivota. Bien! To je jasno. Idite, tvrdoglavi ste i izuzetno glupi, i voleo bih da je tu neko drugi na koga bih mogao da se oslonim, ali cu izgleda morati da trpim i vas i te vase besmislene ideje o fer pleju. Kad vec ne mozete da upotrebite svoje sive celije posto ih nemate, onda barem upotrebite oci i usi, pa i nos ako treba, to jest, koliko vam vasa cast to dozvoljava!“

Odlomak iz romana: Zavesa: Hejstings resava da prihvati ponudu. Njegova draga, obozavana zena Sinders bila je vec umrla, sahranjena u Argentini, jedan sin mu je bio u mornarici, drugi je u Argentini vodio imanje sa svojom porodicom, cerka Grejs zivela je u Indiji, gde joj je muz sluzio u vojsci a najmladja cerka Dzudit radila je kao asistent doktora koji se bavio istrazivanjem tropskih bolesti. Sada su taj isti doktor, Dzon Frenklin, njegova supruga Barbara i Hejstingsova cerka Dzudit bili u Stajlsu i eto prilike, sto rece Poaro da se malo okupe „kao porodica“. Hejstingsova cerka Dzudit je u knjizi opisana kao „…visoka devojka, uzdignute glave, ravnih crnih obrva i veoma ljupkih linija obraza i vilice, strogih u svojoj pravilnosti. Stalno je ozbiljna i drzi se pomalo prezrivo…“

Odlomak iz romana: Velika Cetvorka: Hejstings obozava svog prijatelja i bespogovorno mu veruje, ali je pri tome detinje naivan… Stoga Poaro, kao veliki psiholog, poznajuci Hejstingsov karakter, mora da prevari cak i njega: „Hejstingse, vi imate tako divnu, iskrenu prirodu, da osim ako i sami niste zavedeni, nemoguce je da obmanete druge…“ S druge strane, kad Artur Hejstings uspe da pohvata neke konce i izvede pravilan zakljucak, ma koliko on bio mali i nevazan, Poaro ga obavezno nahvali: „Hejstingse, Vas sjajni intelekt je uhvatio zamisao…“

Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu: Hejstings govori svom prijatelju Kavendisu: „Oduvek sam potajno tezio da budem detektiv… Ali zaista, ozbiljno, to me oduvek privlaci. Jednom sam naleteo na coveka u Belgiji, veoma cuvenog detektiva, i prilicno me je zarazio. Bio je predivan coveculjak. Imao je obicaj da kaze da je svaki dobro obavljen detektivski posao samo stvar metoda. Moj sistem je zasnovan na njegovom… mada sam ja, naravno, poprilicno odmakao dalje. Bio je smesan coveculjak, veliki kicos, ali cudesno pametan…“

(Poaro o Hejstingsu – Opasnost kod End Hausa“) „Kad biste samo, Hejstigse, pravili razdeljak na sredini umesto sa strane! Koliko bi to doprinelo simetriji vase pojave. A i ti vasi brkovi. Ako vec morate da nosite brkove, neka to budu pravi brkovi – neka to bude praznik za oci, poput mojih…“

 

 

Glavni inspektor Japp

Viši inspektor James Harold Japp je izmišljen lik koji radi za Scotland Yard, pojavljujući se u mnogim romanima i pričama. Pojavljuje se u sledecim knjigama Agate Kristi: Smrt u oblacima, Lord Edzver umire, Opasnost kod End Hausa, Misterija u Stajlzu, Herkulovi napori, Velika cetvorka, ABC ubistva, Potcinjeni i druge price, Poaro istrazuje, Jedan, dva cipela se raspala, kao i u dvadesetak kratkih prica

James Japp iako detektiv, kao i Poaro, njemu nije dorastao u rešavanju slučajeva. No iako to uglavnom izaziva ljubomoru, on je s godinama to odbacio i gaji veliko poštovanje prema Poarou i njegovim načinima istrage i uvek mu čestita i pohvali ga na dobro obavljenom poslu. Zajedno sa Hejstingsom Japp čini dvojac koji daleko zaostaje za Poaroovim zaključcima u slučajevima.

Dzap je Poaroov stari prijatelj jos iz 1904. godine dok je Poaro radio u Belgijskoj policiji kada su zajedno resavali neke slucajeve. Vrlo cesto se pojavljuje zajedno sa Poaroom, u mnogim romanima cak zajedno i sa kapetanom Hejstingsom i Miss Lemon.

Ima njuh policajca ali i vrlo konvencionalne metode resavanja slucajeva sto Poaroa cesto zna da nervira. Iako suprotnih karaktera oni ipak jedan prema drugom gaje postovanje.

Iako ga zna godinama, Dzapu do kraja nikada nije bilo jasno kako to funkcionisu „male sive celije“ njegovog prijatelja Poaroa. Cesto je prikazan kao osoba „ogranicenog intelekta“ ali bi se jednostavnije mogao okarakterisati kao neko ko uopste nema maste.

Prostodusan i srdacan, iako zna da povremeno sa omalovazavanjem komentarise Poaroove metode i efikasnost u resavanju zlocina, on je dobar i iskren prijatelj i ujedno i osoba koja najduze od svih poznaje Herkula Poaroa.

Hejstings o Dzapu: (odlomak iz Romana: „ABC ubistva“) „Dzap nema nikakav smisao za humor. On je tip coveka kome je smesno kad hocete da sednete, a neko vam izvuce stolicu“

Dzap o Poarou: (odlomak iz price: Ubistvo u Mevsu) Poaro je moj stari prijatelj… i da znate, nije ni upola blesav kao sto izgleda…

Hejstings o Dzapu: (odlomak iz Romana: „Lord Edzver umire“)“Nisam bio tolerantan prema Dzapu kao sto je Poaro bio. Nije mi toliko smetalo to sto koristi Poaroov um – napokon, Poaro je uzivao u tome, vec tugaljivo laskanje. Ono sto me je nerviralo bilo je Dzapovo licemerno pretvaranje da ne radi nista slicno. Volim kada su ljudi iskreni…“

 

Dzap o Poarou (odlomak iz Romana: „Lord Edzver umire“) “ …Oduvek je bio ono sto nazivam jedinstvenim – rece Dzap – Imao je sopstveni jedinstveni ugao gledanja na stvari – i to veoma cudan. On je neka vrsta genija, to priznajem. Ali, uvek kazu da su geniji veoma blizu granicne linije i svakog casa mogu da skliznu preko. Oduvek je voleo da stvari budu teske. Jasan slucaj nikada nije bio dovoljno dobar za njega. Ne, mora da bude vijugav. On je pobegao od stvarnog zivota. On igra svoju igru. Kao kada neka starica igra pasijans. Ako se ne otvori, ona vara. Pa, s njim je obrnuta stvar. Ako se otvori suvise lako, on vara da bi je ucinio tezom! Tako ja gledam na to…“

Miss Felicity Lemon

Pojavljuje se u sledecim knjigama Agate Kristi (jedna je sa Parkerom Pajnom, ostale su sa Poaroom, u nekima se pojavljuju i Hejstings i Dzap): Parker Pajn istrazuje, Misterija regate i druge price, Tika, taka, tak, Vasar zlocina, Treca devojka, Slonovi pamte i u mnogim kratkim pricama.

Miss Lemon je Poaroova odana sekretarica koja radi u jednoj sobi u njegovom stanu u zdanju Whitehaven Mansions.

Uvek mu je pri ruci, savsenog pamcenja, besprekornog ponasanja i manira.

Savrseno kuca, sve dok jednog dana u samo jednom pismu ne napravi tri greske u kucanju. Tako pocinje njihov cuveni slucaj: „Tika, taka, tak“.

Pojavlje se uglavnom kao prilicno sporedan lik, neko ko obavlja telefonske pozive i pronalazi informacije.

Uglavnom nema direktnog uticana ni na radnju romana ni na zlocine koji se desavaju ali je Poaroova desna ruka u dosadnim kancelarijskim poslovima.

Ona je od onih osoba koje ne zele da se „igraju detektiva“ vec savrseno pedantno obavlja svoj posao. Zanimljiva je cinjenica da se u knjizi „Parker Pajn istrazuje“ pojavljuje kao njegova sekretarica.

„Gospodjica Lemon je moja sekretarica vec mnogo godina. Ona je najsposobnija zena koja se ikada rodila. Ponekad je se plasim“ (Poaro o gospodjici Lemon – odlomak iz romana „Tika taka tak“)

Odlomak iz romana „Treca devojka“ koji savrseno opisuje Miss Lemon:

„Gospodjica Lemon, efikasna kao i uvek, stigla je na ulicu pre njega i vec ga je cekala kraj taksija. Nista nije pitala i nije pokazivala ljubopitljivost. Nije Poarou rekla kako ce ispuniti svoje vreme dok je on odsutan. Nije imalo potrebe. Uvek je znala sta treba da radi i uvek je to radila kako treba“

Poaro o Gospodjici Lemon:

„Imao je poverenja u gospodjicu Lemon. Bila je to zena bez maste, ali je zato imala instikt. Bilo sta da je pomenula bilo je vredno paznje. Bila je rodjena sekretarica.“ (Odlomak iz price: Nemejski lav)

„Gospodjica Lemon, ta uzasno efikasna zena, nikad nije gresila. Nikad nije bila bolesna, nikad umorna, nikad zbunjena, nikad netacna. Prakticno, moglo bi se reci, uopste nije bila zena. Bila je masina – savrsena sekretarica. Znala je sve, nije bilo stvari sa kojom nije mogla da izadje na kraj. Organizovala je zivot Herkula Poaroa umesto njega, tako da je sve besprekorno funkcionisalo…“ Kada savrseno precizna i tacna gospodjica Lemon napravi cak tri greske u jednom pismu, onda mora da je nesto krupno opterecuje. (odlomak iz romana „Tika taka tak“)

Miss Lemon (PAULINE MORAN)
© Granada plc

„Poarou nikad nije palo na pamet na gospodjica Lemon ima sestru. I kad je o tome rec, da ima oca, majku, ili cak i baku i deku. Gospodjica Lemon je ostavljala utisak savrsene masine – kao precizan instrument, moglo bi se reci – a da ima sklonosti ili nemire, ili porodicne probleme, cinilo se sasvim komicnim. Bilo je dobro poznato da su dusa i srce gospodjice Lemon bili posveceni, kada nije bila na poslu, usavrsavanju novog sistema arhiviranja koji je trebalo da bude patentiran i da nosi njeno ime… Cinilo mu se sasvim prirodnim da sestra gospodjice Lemon provede najveci deo zivota u Singapuru. Mesta kao sto je Singapur su za to i sluzila. Sestre zena kao sto je gospodjica Lemon udavale su se za ljude u Singapuru, tako da su zene kao sto je gospodjica Lemon mogle posvetiti poslovima svojih poslodavaca s efikasnoscu koja je podsecala na masine i naravno, pronalazenju novih sistema arhiviranja u trenucima opustanja…“ (odlomak iz romana „Tika taka tak“)

„Ahilova peta gospodjice Lemon je oduvek bila njena masta. Nije je imala. Kada su cinjenice u pitanju, bila je neprevazidjena. U stvarima gde je trebalo nagadjati, bila je izgubljena…“ (odlomak iz romana „Tika taka tak“)

„Gospodjica Lemon je retko, prakticno nikad, kasnila. Magla, oluja, epidemija gripa, saobracajni kolaps – nijedna od tih stvari nije uticala na ovu izuzetnu zenu.“ (Odlomak iz romana „Tika taka tak“)

Za razliku od Agatinog prikaza Miss Lemon, u seriji je pruikazana kao atraktivna, moderna i emocionalna žena koja pokazuje povremeno blagonaklonost za Poaroa.

Takodje, nekoliko puta je pokazivala nameru da se bavi okultnim, interesovala se za čitanje tarot karata, praktikovanje hipnotizma i korišćenje planceta za komunikaciju sa duhovnim svetom.

 

 

 

 

 

Iako se Miss Lemon ne pojavljuje u romanu Velika četvorka, za potrebe snimanja poslednje, oprostajne sezone filmova sa Poaroom, pojavila se u ovom filmu zajedno sa Hastingsom, i Jappom.

 

Pogledano 478 puta, 1 pregleda danas)

Ostavite komentar

%d bloggers like this: