Ideje dolaze iznenada

Ideje dolaze iznenada (intervju iz 1967.godine)
Agata Kristi

Pise: A. GRUJIC, Vecernje novosti
preuzeto sa http://www.knjigainfo.com/

news_04VELIKI svetski putnik, koliko zato sto je to jedno od britanskih nacionalnih obelezja, toliko i zahvaljujuci muzu arheologu, Agata Kristi je u avgustu 1967. godine posetila i Bohinjsko jezero u Sloveniji. Tom prilikom je legendarnu britansku spisateljicu, cije kriminalisticko remek-delo „Smrt na Nilu“ nas list objavljuje sutra, intervjuisala je za zenski casopis „Svijet“ Visnja Ogrizovic. Evo nekoliko odlomaka iz onoga sto je Agata Kristi (tada joj je bilo 75 godina) rekla, kao i nekoliko recenica o tome kako je zagerbacka novinarka dozivela bliski susret sa istorijom knjizevnosti, tada vec umornom od publiciteta, ali netaknutog, tipicno britanskog „sportskog“ duha i radoznalosti.

Novinarka se, znajuci da je slavna knjizevnica odavno sita reportera koji je „vrebaju iza drveca“ i „provaljuju ujutru u njenu sobu“, odlucila za oruzje – sarm plus ljubaznost i strpljenje. Kristijeva je na odmoru, naravno, bila sa suprugom Maksom Malovanom, poznatim arheologom, cije se zanimanje savrseno uklopilo u njen poziv, i koji je jos bio cuven kao verni cuvar intime i mira svoje supruge. Zato je iznajmila sobu na istom spratu hotela „Belvi“ kao i trazeni bracni par, poslala buket cveca i diskretno, preko recepcionerke, zamolila za prijem. Po propisu.

I zaista – lakse nego sto je ocekivala, Malovanovi su je srdacno primili, za cajem, u hotelskom restoranu.

„Do tada se nisam usudila da pogledam desno, gde je sedela Agata Kristi. Delovala je umorno. Covek bi pomislio, obicna stara zena, da nije imala taj ljubazno-podsmesljiv izraz, da joj oci nisu onako blistale i da nije odavala utisak izuzetne pronicljivosti“, zapisala je.

Jednom ste rekli da je vas rad na detektivskim pricama podeljen na tri dela: zabavni, kada stvarate zaplet, i dosadni, kada sve to valja staviti na papir. Da li i vi u stvarnosti razmisljate kao mis Marpl i kakvu ste joj sudbinu namenili?

– Mnogo je zabavnije samo razmisljati o onome sto treba napisati, nego i pisati. Ne razmisljam bas kao ona. Ali, ko ce znati zasto i ona upravo tako razmislja… Ne volim o tome da pricam, ali ona je jedna od onih starih dama koje same odlucuju sta ce im se desiti.

Kako vam se ideje radjaju u glavi i kako se razvijaju u roman?

– Dolaze iznenada. Ne bih ni umela da kazem kako. Svuda: dok slusam operu, hodam ulicom… Ali, kada vam na um padne neka zgodna zamisao, od nje valja stvoriti i verovatnu pricu. Polako pocinju da se naziru obrisi likova. A onda stigne i taj neprijatni dan kada treba da se sedne i da se sav taj materijal sto je tako bozanstveno nabujao, stavi na hartiju.

Da li ste svojoj kceri, kada je bila mala, pricali „strasne price“?

– Nikako. Mada, zavisi od toga sta podrazumevate pod „strasnom pricom“. Manje-vise, sve su price zastrasujuce. Kad je naucila da cita, pustila sam je da sama odabere ono sto joj se dopada.

Kakve knjige volite da citate? Da li vam se dopadaju poucna fantastika?

– Mnogo citam. Volim knjige koje „namecu“ nacin misljenja. Sto se fantastike tice – neke su zaista dobre. Ne dopadaju mi se toliko ove novije u kojima ima previse naucne fantastike. Prepune su tehnickih pojedinosti, suvise polazu na formu, dok je neophodno da u sredistu svega toga bude jedinsteveni talenat.

Ako biste mogli jos jednom da se rodite…

– To je uzbudljiva tema!

… da li biste odabrali da budete slavni ili tek neka, obicna osoba?

– Tesko je odluciti se. Mrska mi je i sama pomisao na tu odgovornost da se zivi zivot ma kog ljudskog bica. Ali, svakako ne bih odabrala zivot slave. Niti uspeha. Ko zna sta li se sve krije iza uspeha, koje sve stvari za koje nikada ni ne cujemo. Radije bih bila neka obicna osoba.

Na primer?

– Ne mogu da vam dam primer jer ne biste razumeli o cemu govorim. Tesko je reci sta me sve zanima, u kom bih periodu, recimo, volela da budem rodena. U istoriji je bilo toliko mnogo neprijatnih stvari! Zamislite samo da vas neko baci u srednji vek: vegetirali biste u nekakvoj kamenoj kucerini, da ne govorimo o mirisima…

Da li biste pre bili zena ili muskarac?

– O, zena – uvek! Rekla bih da smo mi te koje u svetu uradimo najveci deo posla – zar ne?

SKOLA KVARI DECU

– MOJA majka je bila ubedena da skolovanje kvari decu i zato je vise volela da se sama brine o mom obrazovanju – rekla je jednom slavna knjizevnica. – Bila sam slobodna kao ptica na grani. Citala sam mnogo, a moje omiljeno stivo bile su knjige Konana Dojla, Dzejn Ostin i Carlsa Dikensa. Imala sam divno detinjstvo i devojastvo. Mladi danas nisu tako srecni kao so sam bila ja. Vec u dvadesetoj godini, suvise su videli. Sve im je dosadno, svega su siti. Pocinju da uzimaju pilule za smirenje, droge. Ne secam se da li sam uzela nekoliko „aspirina“ u toku citavog svog zivota.

intervju_prev

Pogledano 6 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: