Poseti Limundo, ima mnogo dobrih aukcija i uvek je u ponudi po neka knjiga Agate Kristi po izuzetno povoljnim cenama !!!

Ko kaže da zabavno uvek znači neozbiljno?

Ko kaze da zabavno uvek znaci neozbiljno?
13. 03. 2001.
(preuzeto sa web sajta: http://www.24casa.com/
http://www.24casa.com/article.php?sid=464
)

Svim romanima Agate Kristi dominira dijalog, vrlo je malo naracije i deskripcije. Ovaj koncept je sasvim logican…

Ko kaze da zabavno uvek znaci neozbiljno?

agata-0051– O cemu pises ovoga puta?
– O knjigama Agate Kristi,onako uopsteno.
– O Agati? – pitala je vidno iznenadjeno.
– Aha, bas o njoj.

Prepoznala sam dva pitanja koja su vrebala u pozadini. Prvo je trebalo da glasi: Pa zar je ona pisac o kome se pise?

Drugo je bilo malo bolje sakriveno: Mislis da ce te neko shvatiti ozbiljno?

Odgovorila sam ,naravno u sebi, da ne narusim konvencionalnost neophodnu u kontaktu sa ljudima koje svrstavam u kategoriju poznanika: Ko kaze da zelim da me svi shvate ozbiljno? Ako trazite u biblioteci nesto sa odrednicom „zabavno“ verovatno ce vam preporuciti neku sladunjavo-ljubavnu knjigu, ako ste zensko, ili nesto iz korpusa spijunske ili politicke literature ako ste musko. Nesto od trenutno aktuelnog pisca.

Ipak, postoje dobri izgledi, bar po uvek polupraznim policama da ste vec citali nesto od Agate Kristi. Mozda „Ubistvo u Mesopotamiji“, „Tajnu sedam satova“, „Deset malih crnaca“, ili nesto sasvim drugo? U svakom slucaju nesto nimalo dosadno. Svim romanima Agate Kristi dominira dijalog, vrlo je malo naracije i deskripcije. Ovaj koncept je sasvim logican: na taj nacin se odrzava dinamicnost i blaga napetost sto je osnovna premisa dobrih detektivskih romana.

Posle par procitanih romana uocicete neke tipske likove: mladu zenu snobovskih manira, mladica sa bizarnim idejama, ratnog veterana, stare musicave engleske gospodje…Ipak, ovi likovi ne figuriraju u svesti citaoca samo kao deo dekora romana. Tome doprinose zgodne opaske pisca, poneki neobican i vesto uhvacen detalj koji omogucava da se u svesti stvori slika karaktera. Herkul Poaro je sasvim sigurno, pored Serloka Holmsa najpopularniji detektiv celokupne knjizevnosti. Citajuci neku od knjiga i vi pomlo postajete Poaro. Imate utisak da se trazi i vasa pomoc u hvatanju ubice. Sve je jednostavno, bez natprirodnih sila, bez spiritualnog. Postoje kockice koje treba sastaviti i postoje praznine neophodne da se podstakne masta. Ako na kraju, kad procitate „veliko“ resenje misterije zlocina saopsteno u krugu aktera knjige, ispadne da vasa pretpostavka nije tacna ne gubite nista, a dobili ste par prijatno provedenih sati. Zar je potrebna bolja preporuka?

Jos jedna usputna napomena:primetila sam da tzv. laku literaturu najvise napadaju oni cija maksima kad ulazite u njihovu kucu glasi – pronaci sto pre daljinski i ugasiti TV koji upravo emituje neku od meksickih sapunica!

Za Trebinje.Com pise Aleksandra Gojkovic
apsolvent na Katedri za srpski jezik i knjizevnost
matrixaca@bankerinter.net

Ostavite komentar

%d bloggers like this: