Komentar knjige – Breme

Breme„Breme“ je jedan od sest sjajnih ljubavnih romana, koje je Agata Kristi, pod imenom Meri Vestmakot, napisala u najboljoj tradiciji engleske proze ove vrste. Knjiga je bazirana na Agatinoj metafori: „Ponekad nemate pravi uvid u stanje stvari. I onda neko drugi mora da plati…“

Breme, ili u ovom slucaju breme ljubavi – donosi nam pitanje – da li je teze voleti ili biti voljen i koliko je ljubav koju primamo za nas ipak obaveza da na odredjeni nacin odgovorimo ili makar uspesno balansiramo…

Lora Frenklin je bila cudno dete… Jos na krstenju svoje sestre Sirli imala je zelju da ta beba umre isto kao sto je umro Carls njen stariji brat koga su otac i majka obozavali. I sad je opet imala utisak da obozavaju Sirli i pozelela je da rasiri svoje male ruke u kojima ju je drzala i da se to sicusno stvorenje razbije o kamene ploce crkve… Ona je bila tiho, dosadno, nezeljeno drugo dete koje je doslo na svet suvise brzo posle prvog. Kako je rasla osecala je da su prema njoj samo ljubazni ali da su Carlsa voleli… Kako su svi vise voleli Carlsa tako je Lora resila u svojoj maloj glavi da vise od svih drugih voli sebe… a onda je Carls umro od decije paralize i Lora je zamisljala prizore pune neznosti i osecanja koje dobija od svojih roditelja a koji su malo verovatni kada su oni bili u pitanju… Iako im je sada bila jedino dete znala je nagonski da je nikada nece voleti kao Carlsa. A onda se rodila Sirli. Jedinog pravog prijatelja imala je u gospodinu Baldiju koji je bio profesor na obliznjem univerzitetu i prijatelj njenog oca koji je cesto dolazio u njihovu kucu ali i za vecinu ljudi iz svog okruzenja prilicno neobican, cudnog, nekonvencionalnog ponasanja, usamljenik, nezenja i dzangrizalo…

Jednom prilikom, vracajuci se od posete profesoru Baldiju, mala Lora je svratila do crkve, zapalila svecu i zamolila Boga da dopusti njenoj maloj sestri, jos uvek bebi da ode u raj… Stigavsi kuci tiho je sapnula kraj Sirline kolevke: „Uskoro ces videti Carlsa…“ Posle nekoliko nedelja dok su otac i majka bili odsutni jedne noci je buknuo pozar. Zapalilo se i izgorelo celo jedno krilo zgrade. Lora je iz pozara spasila bebu Sirli puzeci preko krova i rizikujuci svoj zivot… Posle svega sto je napred receno, logicno sledi pitanje – zasto? Sutradan, Lora je sedela pored Sirline kolevke svecano govoreci profesoru Baldiju: „Nikada necu dozvoliti da bude povredjena, nikada. Celog zivota brinucu se o njoj…“

Dvadeset godina kasnije Sirli se vracala kuci sa partije tenisa i razmisljala o kuci i o domu o lepim i ugodnim stvarima koje su je okruzivale iako ih nije zelela i iako se nije ni trudila da ih dobije – sve te lepe stvari su je u stvari pritiskale. Pocela je da ih oseca kao breme… Za to vreme, dvadesetosmogodisnja Lora razgovara sa osamdesetogodisnjim Baldijem o muskarcima i o tome zasto se ne uda… Baldi joj govori: „Ti zelis da volis – ne da budes voljena – i usudjujem se da kazem da tu ima necega. Biti voljen je opterecenje.“… Uskoro je Sirli upoznala jednog mladica i uz dosta Lorinog protivljenja i premisljanja dobila dozvolu da se uda… Ali, Lora je brinula i dalje o Sirli a Baldi je brinuo o Lori… Lora je odivek bila ta o kojoj je on brinuo…

Ubrzo, Sirli u braku ima prve vece probleme? Sme li Lora da se umesa? Sme li Sirli da umesa Loru? Jedno zna – ona se nikada nece razvesti od svog muza. Ona je njegova zena. Sirlini problemi su sve veci a muz joj zbog ozbiljne bolesti uskoro dospeva do bolnice… Lora odlazi kod Sirli da bi brinula o njoj. Ponovo… Da li je ikada i prestajala…? Pred put, Baldi joj govori: „Lora, ti lako padas na srceparajuce price. Onom ko sazaljeva samog sebe nisi potrebna jos i ti da ga sazaljevas. Samosazaljenje je prakticno zanimanje sa punim radnim vremenom…“ Uskoro, Sirli se sa muzem invalidom vraca kuci kod Lore. Pocinju zajednicki zivot. Lora koja voli Sirli i Sirli koja je voljena i Sirli koja voli svog muza i njen muz koji je voljen i njen muz koji voli samo sebe… Toliko likova a samo troje ljudi u kuci… Ubrzo se desava tragedija…

Posle nekog vremena radnja se prebacuje na egzoticno ostrvo gde doktor Luelin Noks upoznaje tajanstvenu mladu Engleskinju koja se pocesto druzi sa casom brendija. Njen muz, ser Ricard Vajlding je cuveni pisac i imaju jako veliko imanje na ostrvu. Luelin je tu dosao da se odmori od sveta i trebalo mu je neko mesto gde ga niko nece prepoznati. On je bio sirom sveta poznat kao medijum. Oseca strahovit poriv da razgovara sa mladom zenom i da je upozori na nesto sto ce joj se desiti. „Primetio je koliko je mlada. Ne samo mlada po godinama, vec mlada u smislu nezrelosti. Kao da je normalni razvoj ruzinog pupoljka zaustavio mraz – i dalje je izgledao normalno, ali se, u stvari, dalje nece razvijati. Nece ni vidljivo uvenuti. Jednostavno ce, posle izvesnog vremena, pasti na tle, neotvoren…“… Luelin je upoznaje, sve cesce se srecu i razgovaraju. Ubrzo upoznaje i njenog muza i ovaj deo knjige je prepun rasprava o zivotu uopste i prepun dobrih misli i recenica koje bi trebalo citirati i zapamtiti, za sta je ovaj prostor ovde jednostavno mali, sto je samo jos jedna preporuka da ovu knjigu obavezno procitate ako vam dodje do ruke…

U tim razgovorima Luelin se vraca u svoje detinjstvo i jos jednom kroz pricu sa ser Ricardom prolazi svoj zivot od sasvim normalnog detinjstva i mladosti i periode kada su prvi put pocele da mu se javljaju vizije o ljudima i dogadjajima oko njega… Tri jake vizije koje je imao na samom pocetku ticu se samo njega. Dve su se vec desile i obelezile su na neki nacin njegov zivot… U trecoj viziji on vidi mladu zenu, plamen vatre iza nje i veliku kamenu crkvu… Mi znamo: Lora ili Sirli… To je ta veza… Ali on ne zna…

Posle petnaest godina bavljenja „prenosenjem poruka“ i drzanjem na hiljade predavanja sirom zemlje i sveta on se toliko izmorio i propao i fizicki i psihicki. Doktori su mu zabranili da se bavi istim poslom i da ce ga to ubiti… Dugo se lecio po sanatorijumima dok nije stigao na ovo ostrvo…. i sada i ne znajuci i dalje radi isti posao pokusavajuci da spasi sebe ali i zenu ser Ricarda Vajldinga. Ko je ona i kakve veze imaju ove dve naizgled nepovezane price i kako ce se Lora sresti sa Luelinom i kakve ce to posledice imati po njihove zivote… saznacete iz ovog odlicnog psiholoskog romana neprevazidjene Agate Kristi…

Sta su znacile Baldijeve reci koje je na samrti uputio Lori: „Nije trebalo da se mesas…“ i zasto uvek mislimo da znamo sta je najbolje za druge… Koliko poznajemo ljude oko nas, pa cak i ako su nam zaista bliski…? Da li smo svesni toga da svako od nas drugacije vidi jednu istu osobu…? Da li neko u cetrdesetoj godini zaista moze da zapocne sasvim novi zivot izgradjujuci drugacije odnose i menjajuci svoj pogled na svet…? „Osmehnula mu se. Osetila je njegovu ljubav i brigu. Bila je zeljena, onako kao sto je u detinjstvu zudela da bude zeljena. I iznenada, gotovo neprimetno, ramena joj se malo opustise, kao da je neko breme, lako breme, ali ipak breme, bilo spusteno na njih. Prvi put je osetila i shvatila tezinu ljubavi…“

Piše: 14.11.2005. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 419 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: