Komentar knjige – Deset malih crnaca

Iako se roman „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ smatra najpoznatijim romanom Agate Kristi, mnogi ljubitelji ne samo njenih, vec i kriminalistickih romana uopste, smatraju da je roman „Deset malih crnaca“ njen kultni roman. Zasto je to tako? Sta nam on to nudi toliko drugacije u odnosu na druge romane? Jednostavno – atmosferu, odlicne psiholoske portrete progonjenih ljudi koji su i sami na neki nacin (posredno ili neposredno) zlocinci, makar to bilo i po ubedjenju samo jedne osobe, kao i cinjenicu da do kraja romana ne mozete ni da pretpostavite kome je na usamljenom ostrvu Agata namenila ulogu suludog ubice. Pa cak iako vas razmisljanja dovedu u jednom momentu do pravog resenja, pred kraj knjige cete sigurno biti razuvereni.

Mnogim prijateljima sam preporucivala, a i dan danas to radim, neke od romana Agate Kristi ne bih li sa njima delila svoje utiske. Moram priznati da su u jednom broju slucajeva bili bolji detektivi od mene i uspevali su da razmisljaju na pravi nacin ali su se za ovaj roman slozili svi do jednog da je nemoguce resiti zagonetku u kom god pravcu pocnu da razmisljaju. Tek na samom kraju kada nam se predocava pravi redosled koraka, shvatamo da su ubistva na ostrvu mogla biti izvrsena samo na taj nacin – a TAJ nacin tesko da bi ikome mogao pasti na pamet. Osim, naravno, samoj „kraljici zlocina“.

Radnja romana je jednostavna i na njoj se necu zadrzavati posto je to nemoguce uciniti na kracem prostoru a ne prepricati svaku od stranica ove knjige. Pokusacu da vam kazem ukratko ono sto, ako ste ljubitelj njenih knjiga, uglavnom vec znate, a ako niste citali ovaj roman – nadam se da cu vas zaintrigirati. Zadrzacu se malo vise na likovima i kroz njih pojasniti neke od presudnih dogadjaja za radnju romana.

Tajanstveni domacin okuplja na usamljenom ostrvu deset ljudi. Svako od njih je pozvan pod nekim izgovorom, tako da njima samima prisustvo na ostrvu ne izgleda sumnjivo i ne znajuci da kad se jednom nadju na njemu – da povratka nazad vise nema. „Crnacko ostrvo“ zahvaljujuci udaljenosti od najblizeg mesta a i cinjenici da besni nevreme postaje sasvim izolovano jer camci ne mogu da pristanu uz stenje. Cekajuci spas – 10 ljudi na ostrvu docekace smrt.

Svi su stigli na ostrvo a domacina nema. Gospodina Ovena, a ni njegovu zenu nikada niko nije video. Mestani su bili radoznali da vide ko je novi vlasnik ostrva, ali u ime gospodina Ovena sve je narucivao i placao izvesni gospodin Moris, koji je i sam nadjen mrtav pod cudnim okolnostima, kasnije, kada je otkriven surovi zlocin na ostrvu. Sama kuca je bila dobro snabdevena hranom i ostalim potrepstinama a bila je i besprekorno namestena. Izostanak gospodina Ovena ili njegove zene te prve veceri po dolasku na ostrvo nikome nije bio toliko neobican, smatrajuci to privilegijom i „bubicama“ bogatasa. Vec prve veceri gosti se suocavaju sa cinjenicom da njihov domacin, ko god on bio, zna po neku stvar (doduse jako bitnu) iz njihove proslosti koju su oni skrivali, a on ih na posredan nacin sada predocava pred svima njima. Svako od njih zna da je preostalih devet jednom u zivotu na ovaj ili onaj nacin bilo krivo za neki zlocin. Figurice „Deset malih crnaca“ koje stoje na sred stola za kojim se iz dana u dan okupljaju da obeduju, tajanstveno nestaju jedna po jedna – kako se i pronadje koje bezivotno telo nekog od njih. Taj nestanak figurica u situacijama kada bi svako osim njih deset (devet, osam…) bio primecen izaziva podozrenje jer znaci samo jedno – ubica je medju njima. Muskarci detaljno pretrazuju ostrvo i kucu i ne nalaze nikog sa strane. Atmosferu pojacava i to sto svako od njih u svojoj sobi ima napisan tekst stare decje pesmice koja je mnogima bila poznata iz detinjstva a po cijim su se recima i redosledu ubistva upravo i desavala, tako da vam umesto radnje romana dajem upravo tu pesmicu:

Deset malih Crnaca otislo da jede,
jedan se zagrcnuo i ostade ih devet.
Od devet malih Crnaca jedan bio pospan,
legao, uspav’o se i sad ih ima osam.
Osam malih Crnaca otislo u Devon,
jedan rece: „Ostajem!“ i sad ih ima sedam.
Sedam malih Crnaca u sumi seklo brest,
jedan se rascopao i osta svega sest.
Sest malih Crnaca gledalo pcela let,
jednog bumbar ujede i sad ih ima pet.
Pet malih Crnaca na prava su hteli,
jedan posta sudija i gle, sad ih je cet’ri.
Cet’ri mala Crnca otisla na more,
jednog prasina zaslepe i osta svega troje.
Tri mala Crnca po zoo-vrtu hode,
jednog medved zagrli i sad ih ima dvoje.
Dva mala Crnca na suncu snila san,
jednog sunce sprzilo i osta samo jedan.
Jednog malog Crnca ostavili samog,
on ode, pa se obesi i sad nema nijednog.

Ubistva se desavaju bezmalo na nacin opisan u pesmici. Iako se to ubrzo primecuje pa se samim tim zna i nacin na koji ce neko od njih sledeci da nastrada, te cudne smrti se ipak desavaju jedna za drugom, a male figurice sa stola i dalje nestaju.

E sad je doslo vreme da upoznamo i nase „male Crnce“, junake ovog romana koji su se do poslednje stranice borili protiv nevidljivih demona oko sebe, ali i u sebi.

Doktor Edvard Dzordz Armstrong – prozvan je da je izazvao smrt Lujze Meri Kliz. Doktor Armstrong je dobio pismo od gospodina Ovena koji je kupio „Crnacko ostrvo“ kojim ga ovaj poziva da dodje do njega i pregleda mu zenu, obzirom da brine za njeno zdravlje. Ona ima problema sa zivcima, a dr. Armstrong ima dobru reputaciju. Videvsi priliku za velikom zaradom i dobrom preporukom, on prihvata poziv. Naravno da je pod dejstvom alkohola izvrsio nestrucnu intervenciju pre nekoliko godina i uradio ono za sta je optuzen ali pokusavajuci da sacuva ugled u interesu mu je da se to zataska. Medjutim, tajanstveni gospodin Oven smatra da on treba da plati za to.

Emili Kerolajn Brent – osumnjicena da je bila odgovorna za smrt Beatrise Tejlor. Gospodjica Brent dobila je pismo potpisano sa U.N.O. kojim je njena „poznanica“ sa letovanja od pre dve godine poziva da dodje u njen sopstveni pansion na „Crnackom ostrvu“. Inicijali joj ne znace nista, ali kao kroz maglu, gospodjica Brent se seca neke gospodjice Oliver i pretpostavljajuci da je rec o njoj, a videvsi priliku da sebi priusti besplatno letovanje, ona prihvata poziv. Beatrisa Tejlor je sluzila kod gospodjice Brent. Kada je devojka ostala u drugom stanju, ova ju je izbacila iz kuce, a mlada Betarisa ocajna bacila se u reku i udavila.

Vilijam Henri Blor je od strane naseg misterioznog domacina osumnjicen da je prouzrokovao smrt Dzejmsa Stivena Lendora. Vlasnik je detektivske agencije i pozvan je poslom od strane gospodina Ovena da dodje i da posmatra njegove goste. Naime, neko je planirao da ukrade nakit gospodje Oven. Svi troskovi su mu bili placeni i tako je Blor stigao na mesto buduceg zlocina a da nije mogao ni da pretpostavi da ce umesto kradje nakita na ostrvu biti izvrseno visestruko ubistvo. On je svojevremeno u jednom slucaju u policiji pomalo preterivao u izvodjenju ili bolje reci podmetanju dokaza ne bi li se istakao i napredovao. Zbog toga Lendor je bio osudjen na smrt. Po nasem gospodinu Ovenu, to nije bilo nimalo posteno i morao je da natera gospodina Blora da izravna svoje racune sa savescu.

Vera Elizabet Klejtorn optuzena je da je ubila Sirila Ogilvija Hamiltona. Ona je od Une Nensi Oven dobila pismo kojim je Agencija za zaposljavanje preporucuje za posao sekretarice. Prihvatila je bez razmisljanja. Vec joj je bilo dosta poducavanja razmazene bogataske dece a i plata je bila vise nego primamljiva. Siril je bio jedan od decaka koji se udavio u njenom prisustvu. Ona je cak pokusala i da ga spasi. No, „neko“ je bio siguran da je ona namerno pustila da se on udavi, cak mu je mozda i pomogla u tome pretvarajuci se da ga spasava i sad je optuzuje za taj stravican zlocin.

Kapetan Filip Lombard je optuzen da je bio kriv za smrt dvadeset jednog coveka, pripadnika jednog africkog plemena. Preko njegovog poznanika Isaka Morisa, angazuje ga bogatas sa „crnackog ostrva“ nudeci velike novce da dodje na ostrvo i da mu se stavi na raspolaganje. Kako je u dzepu imao tek toliko para da moze jos jednom pristojno da jede, on bez imalo razmisljanja prihvata ponudu. Boravivsi u Africi pre dosta godina, izgubljeni u prasumi, on i par njegovih momaka, pokupili su svu hranu i krenuli sami dalje, ostavivsi veliki broj urodjenika da umre od gladi. To bas i nije bilo posteno.

General Dzon Gordon Mekartur je osumnjicen da je namerno poslao u smrt ljubavnika njegove zene, Artura Ricmonda. On takodje dobija pismo od gospodina Ovena, koga doduse nije poznavao, ali u pismu mu pominje i da ce njegovi stari prijatelji Legard i Dajer biti na ostrvu, pa nek dodje i on da se malo podsete starih vremena. Mladog Ricmonda je za vreme rata poslao na zadatak sa koga je znao da se nece vratiti, kaznjavajuci ga tako za ukaljanu cast njegove zene.

Entoni Dzejms Marston je optuzen da je kriv za smrt Dzona i Lusi Kombs. Naviknut na dobre prijeme gde se dobro pije i jede nije sumnjao u telegram koji mu je stigao kojim ga jedan od njegovih „drugara“ poziva na zabavu koja ce se desiti na „Crnackom ostrvu“. Obozavajuci dobre automobile i brzu voznju, pre nekoliko godina pregazio je dvoje dece, Dzona i Lusi, usmrtivsi ih na licu mesta i uz iskaze svojih prijatelja, prosao je samo sa novcanom kaznom.

Sudija Lorens Dzon Vorgrejv je optuzen za smrt Edvarda Sitona. On dobija pismo od svoje prijateljice Konstance Kalmington koja ga poziva da dodje na „najcarobnije mesto na svetu“ da se malo druze jer imaju toliko toga da pricaju. Kao sudija, osudio je Sitona na smrt. Iako su dokazi bili protiv njega, imao je izuzetnog branioca a i sam je ostavio dobar utisak na porotu i sugurno bi ga oslobodili krivice, ali sudija Vorgrejv se bas zainatio da ga osudi.

Tomas i Etel Rodzers su optuzeni da su izazvali smrt Dzenifer Brejdi. Angazovani su putem pisma jedne agencije da pripreme kucu za dolazak gostiju gospodina Ovena i postaraju se da sve bude u redu dok ne pristigne i ostala posluga. Nisu mogli da pretpostave da dodatna posluga nikada nece stici i da ce se broj ljudi na ostrvu smanjivati iz dana u dan. Pokojna gospodjica Brejdi im je ostavila prilicno nasledstvo kao znak paznje sto su je cuvali i brinuli o njenom domacinstvu. Da li je to nekom od njih bio dovoljan motiv da ubrza smrt gospodjice Brejdi? Neko je mislio da jeste!

Sta je svima njima bilo zajednicko? Za pocetak bila je to cinjenica da su gotovo svi odbijali da prihvate svoju krivicu u davno nastalim tragicnim dogadjalima za koje su optuzivani. Ali, kada je jedan po jedan od njih bivao ubijen, pod pritiskom nategnutih zivaca i verovatno potrebom da priznaju krivicu sami sebi ili jedan drugom, mozda iz puke potrebe da pricaju ne bi li se osecali zivim, mozda iz potrebe da prekrate vreme do dolaska camca koji bi ih odveo sa tog djavolskog ostrva, saznajemo da su se zaista osecali krivim i da ih je ta krivica proganjala sve vreme.

Vec posle drugog smrtnog slucaja na ostrvu, osmoro preostalih pocinje da shvata da tu nisu slucajno, vec da su namerno dovedeni s ciljem da plate za ono za sta su krivi. Tada medju njima pocinju sumnje. Svako u onom drugom trazi krivca i ubicu jer je svako opet za sebe siguran da NIJE kriv za smrt ljudi koji su se okupili na ostrvu. Kako se njihov broj smanjuje, tako i medju njima raste netrpeljivost i tenzija. Svako od njih ima po nekog medju preostalim na koga tipuje. Stvaraju se savezi jednih protiv drugih, krecu uzajamna optuzivanja, ali sve njihove teorije padaju u vodu svaki put kada se nadje neko drugo bezivotno telo. Strah raste.

U romanu se pominje jos jedno ime – Fred Narakot, momak koji ih je camcem dovezao na ostrvo i koga cekaju da se po njih i vrati. On i inace obilazi ostrvo dva puta nedeljno, ali vreme se iznenada pogorsalo i talasi su onemogucavali pristanak camca. No, to mozda nije sprecilo iskusnog Freda da eventualno u tajnosti iznadje nacin da pridje do ostrva i izvrsi zlocin a onda na isti nacin i nestane. Kako vreme odmice, shvatamo da za to postoje sve manje sanse. A kako broj ljudi na ostrvu opada, oni se vise i ne trude da prikriju svoje stanje nervne napetosti. Svesni su samo jednoga – ubica je neko od njih. Medju njima vise nije bilo cak ni privida uctivog razgovora. Oni su bili neprijatelji koje je spajao jedino zajednicki nagon za samoodrzanjem.

Ser Tomas Leg, pomocnik nacelnika u Skotland Jardu i inspektor Mejn pokusavaju da otpetljaju zamrsene konce i rese zagonetku: „Desetoro mrtvih i ni zive duse na ostrvu!“ Istraga zlocina, istraga proslosti ubijenih kao i iskazi retkih svedoka koji su imali prilike da ih sretnu pre dolaska na ostrvo ne donose nista novo. Htela to ili ne, citajuci ovaj deo knjige, pomislila sam na malog Belgijanca i zapitala se – sta bi on tu pametno smislio? A onda je do njih stiglo jedno pismo koje se zavrsavalo recima: „Kad se more smiri, s kopna ce doci camci s ljudima. Pronaci ce deset leseva i jedan neresiv problem na Crnackom ostrvu“. Sadrzaj tog pisma bice i resenje zagonetke, koje nisu mogli da zamisle ni u najludjim pretpostavkama. To je mogla da uradi samo Agata Kristi, svojerucno.

Piše: Svetlana Anđelić, urednik stranice, Beograd

+7

0