Komentar knjige – Karipska misterija

r_55_2Gospodjica Marpl je tako retko napustala svoje seoce… Sent Meri Mid je za nju bio centar sveta i centar dogadjanja. Dok je sedela na obali i uzivala gledajuci plaventnilo Karipskog mora pomislila je – kako je ovde dosadno i kako se nista ne desava. I predeo joj je bio monoton – toliko palmi, more i nebo… i svaki dan sve isto… svaki dan sunce… nema stalnih vremenskih promena… Vec posle nedelju dana boravka, ona se izlecila od navike da pita kakvo je vreme. Vreme je uvek isto – lepo, bez interesantnih varijacija… Njen dragi necak Rejmond Vest prosto ju je naterao da malo napusti „idilicni zivot“ svog seoceta i upozna „stvarni zivot“ jer joj je posle zapalenja pluca koje je prelezala prosle godine bilo potrebno malo sunca…

Dok sedela na obali i po ko zna koji put slusala price majora Palgrejva, koji je crven u licu i naduven kao preparirani zabac, sa staklenim okom neumorno pricao, ona je mislila o Sent Meri Midu i koliko ce joj nedostajati dok bude bila na odmoru, povremeno klimajuci glavom i dodajuci neutralne komentare… Nije mogla da pretpostavi da joj uopste nece biti dosadno… Cak, naprotiv…

Odsela je u Sent Onoreu, u hotelu Zlatna obala koji su vodili Englezi, bracni par Moli i Tim Kendal, mladi i uvek raspolozeni, gde je odselo dosta sveta sa svih strana, ali je bilo i prilicno Engleza. Bilo je tu i nekoliko starijih gostiju. Pored vec pomenutog majora Palgrejva, bio je tu i g.Rafijel, osamdesetogodisnji prebogati vlasnik lanca supermarketa, ali prakticno paralizovan koji tu dolazi godinama i boravi sa sekretaricom gospodjicom Ester Voters i slugom-maserom Dzeksonom, dr. Grejem postariji ljubazni gospodin koji je dugo vec radio na Karibima kao lekar, zatim kanonik Dzeremi Preskot i njegova sestra Dzoan, kao i nekoliko mladjih parova, nadasve mladi prirodnjaci Edvard i Evelin Hilington i Greg i Srecka Dajson, koji su obilazili ostrva posmatrajuci ptice…

Mnogi od gostiju su, mozemo reci, bili stalni gosti i nisu tu bili prvi put, posebno Hilingtonovi i Dajsonovi koji vec nekoliko godina zaredom dolaze zajedno u hotel Zlatna obala, jos dok su ga vodili predhodni vlasnici, Sandersenovi, inace prijatelji Rejmonda Vesta… Oni provode na Karibima tri meseca godisnje obilazeci razna ostrva i toliko su slozni i uvek su zajedno da onaj ko ih prvi put upoznaje, kao gospodjica Marpl, na primer u pocetku nemaju bas jasnu predstavu ko je sa kim u braku…

I dok je gospodjica Marple razmisljala malo o Sent Meri Midu, malo o gostima hotela i o tome kako ce ispuniti svoje vreme na Karibima, major Palgrejv je i dalje vrteo svoju pricu, hvaleci se ljudima koje je poznavao i svojim lovackim umecem… Poceo je da prica o nekim ubistvima za koje je cuo i koja su godinama neresena i onda je otvorio svoj novcanik sa namerom da joj pokaze sliku pravog pravcatog ubice, a onda jos brze sve to sklonio nazad ugledavsi nekog iza njenog desnog ramena… Gospodjica Marple se trgla i pokusala da uhvati nit njegove price koja je predhodila tome, osecajuci da se nesto bitno desava…

Te veceri, u hotelu je odrzana zabava i brlo je vrlo veselo. Atmosferu su najvise odrzavali raspolozeni vlasnici Moli i Tim Kendal, koji su sve rasprodali i preselili se ovde, ulozivsi sve sto imaju da stvore uspesan hotelski kompleks. I sve je za sada bilo divno. Bili su rasprodati za celu sezonu koja na Karibima traje skoro preko cele godine, osoblje ih je postovalo i sve je islo u prilog tome da su izgleda uspeli… Kako je gospodjica Marple sve vise upoznavala ljude oko sebe, posebno zahvaljujuci kanonikovoj sestri Dzoani Preskot koja je bila velika pricalica i dobro je poznavala vecinu stalnih gostiju, tako je i njoj postajalo sve zanimljivije i vec je pocinjala da pravi svoja cuvena poredjenja sa stanovnicima Sent Meri Mida, dobijajuci tako i neki spostveni stav o ljudima koji su je okruzivali na ovom egzoticnom mestu…

I sve je izgledalo tako lepo i veselo te veceri i muzika i ples… a onda se te noci desilo ubistvo… Tj. prvobitni nalaz lekara bio je da je major Palgrejv umro zbog problema sa povisenim pritiskom… ali, naravno, moralo je biti ubistvo cim se radi o romanu Agate Kristi… „Gospodjica Marpl je hodala jos sporije… Na kraju se naglo zaustavila. Umesto da krene na plazu skrasila se u senovitom uglu terase. Izvadila je pletivo i igle su pocele da se preplicu brzo kao da pokusavaju da prate tok njenih misli. Ne svidja joj se – ne, ne svidja joj se. Doslo je tako lako. Prevrtala je u mislila dogadjaje od predhodnog dana. Major Palgrejv i njegove price… Poceo je pricu o jednom snimku – snimak ubice… gospodjica Marpl je zazmurila i pokusala da se seti kako je tacno tekla ta prica…“ Da – sada je imala od cega da krene…

A pocece sa dr. Grejemom koji je ustanovio smrt majora Palgrejva. Morace nekako da mu se priblizi. Pa naravno, pozalice mu se da je nesto boli. Stariji ljudi uvek imaju od cega da budu bolesni. Dvoumila se izmedju ramena i kolena, ali se ipak odlucila za kolena… „Veoma je prijatan covek“, pomisli gospodjica Marpl, „i zaista se stidim sto njega moram da lazem. Ali ne vidim drugog izlaza.“… „Gospodjica Marpl je bila vaspitana u duhu postivanja istine, a i po prirodi je bila skona iskrenosti. Medjutim, u izvesnim prilikama, kad je to smatrala duznoscu, mogla je da prica lazi sa zadivljujucom verodostojnoscu…“

Kad je doktor zavrsio sa pregledom njenih kolena, ona ga je cvrkutavim glasom zamolila da pogleda da nema medju slikama u novcaniku pokojnog majora jedna njena slika – naime, ona i major su juce pokazivali slike jedno drugom i slika na kojoj je njen dragi sestric je greskom ostala kod njega… prisetila se opisa majora Palgrejva – slika je prikazivala coveka koji izlazi iz kuce, a pored njega je veliki zbun hibiskusa… te je tako i opisala doktoru. On je obecao da ce da pogleda i da ce joj je sigurno vratiti… No, slika nije bila tamo odakle ju je major juce izvaodio da joj pokaze i gospodjica Marple je sada groznicavo razmisljala – ili je on lagao, tj. hvalisao se ili je neko uzeo sliku? Ko i zasto? Da li je postojao neki narocit razlog za to. „Lice gospodjice Marpl bilo je ozbiljno. Mora da donese odluku. Hoce li ili nece dozvoliti majoru Palgrejvu da ostane miran u grobu? … Da li je bas slucajno umro te noci? Ili nije uopste bilo slucajno? Doktori tako lako prihvataju smrt starih ljudi… Njeno jedino oruzje je razgovor… Stare dame cesto vode neobavezne razgovore koji nikud ne vode… „

I tako gospodjica Marpl krece da vodi neobavezne razgovore sa gostima hotela cavrljajuci o svemu i svacemu, ali uvek bi se provukla prica o majoru Palgrejvu kao nesto prirodno interesantno, jer nije bas uobicajeno da neko umre dok je na odmoru. Starim damama je to uvek zanimljivo i niko nije sumnjao u motive vremesne gospodjice… Tako je ona pricala sa svakim pomalo o majoru Palgrejvu, pomalo o svima ostalima tako da je to sve skupa najpre izgledalo kao nacin da jedna stara dama ubije dosadu dok preplice iglama…

Kao da je sa ovim tuznim dogadjajem koji se desio, Moli Kendal izgubila nesto od svoje veselosti i iz dana u dan delovala sve depresivnije, odnosno kao da je ta depresija dolazila u nekim talasima. Njen muz nije toliko delovao zabrinut zbog nedavnog dogadjaja i toga kako ce se to odraziti na posao, vec je vise bio zabrinut zbog psihicke nestabilnosti svoje zene, njenih sve cescih nesanica, nocnih mora kada bi napokon zaspala, kao i tableta za kojima je sve cesce posezala…

Gospodjica Marpl je vec sada imala neku svoju viziju. Povezivala je sve price u jednu izvesnu i resila da ipak bude otvorena sa doktorom Grejemom, procenivsi za pocetak da njemu moze da veruje. Izvinila mu se sto ga je slagala za fotografiju i ispricala mu za svoje sumnje… Tada je i on njoj priznao da nije izvrsen detaljan pregled pokojnika vec je uzrok smrti ustanovljen vise na osnovu prica koje su kolale da je on imao visok pritisak, da je predhodne veceri dosta popio i cinjenice da je bocica tableta protiv visokog pritiska nadjena u njegovoj sobi… ali im je kasnije jedna od spremacica koje su spremale njegovu sobu izjavila da je tu bocicu prvi put videla u njegovoj sobi tek onog dana kada je on nadjen mrtav. Da li ih je stalno nosio sa sobom pa ih zato pre nije videla ili uopste nisu ni bile njegove? Sada vec i dr. Grejem sumnja i od vlasti u Dzejmstaunu zahteva da se izvrsi ekshumacija tela pokojnog majora Palgrejva. Uskoro stize i nalaz – major Palgrejv je bio otrovan.

Jedne lepe, tople, idlicne veceri, desava se jos jedno ubistvo, a psihicki vec nestabina zena vlasnika hotela, Moli Kendal se pojavljuje pred svima okrvavljenih ruku sa pricom da je telo pronasla u zbunju pored staze kuda se setala… Inspektor Veston dolazi na lice mesta i krece istraga…

Gospodjica Marpl je bila ubedjena da nesto hitno mora da se uradi i da nema vremena za gubljenje, ali bila joj je potrebna pomoc, u stvari vise joj je bio potreban neko kao saveznik. A onda je ugledala gospodina Rafijela, koji jeste bio tezak i grub covek, ali joj je delovao kao covek od autoriteta, posten i pravican… Kako joj polupokretan starac moze biti od koristi – to je samo ona znala u tom trenutku.

Vrlo brzo, gospodjica Marpl pocinje sa njim otvoreno da prica o svemu i o svojim sumnjama i zajednicki dolaze do pitanja na koje ne mogu da nadju odgovor. Koga ili sta je to major Palgrejv ugledao da je tako uzurbano sklonio fotografiju sa stola? Stazom iza gospodjice Marpl nailazili su Edvard i Evelin Hilington i Greg i Srecka Dajson. Kako je major o ubici jasno govorio kao o muskarcu to su mogli biti ili Edvard Hilinton ili Greg Dajson, ali zasto je on prepoznao ubicu u tom casu kada je sa njima proveo dve predhodne nedelje… Pa i da ga je prepoznao, taj covek bi mogao smejuci se da prokomentarise da lici na tog coveka a ne da zbog toga ubije starog i senilnog majora… Medjutim na tu sumnju, gospodjica Marpl ima odgovor – „Mislim da ce ubrzo uslediti drugo ubistvo…!“ Gospodin Rafijel je zapanjen, a gospodjica Marpl mu objasnjava: „Ako je ta zla osoba planirala zlocin i ako je odlucila da ga uskoro izvrsi, nije mogla da dopusti da major Palgrejv prica okolo i pokazuje snimak… Sa uklonjenim majorom i unistenim snimkom, taj covek ce nastaviti kako je planirao…“ Gospodin Rafijel joj veruje i resava da joj pomogne preuzimajuci na sebe odgovornost za sve sto bi moglo da se desi…

Ubrzo zatim, Moli Kendal pokusava da se ubije i spasavaju je u poslednji cas… Ona se oporavlja i pod stalnim je nadzorom. Jedno za drugim, kraj nje se smenjuju dobrodusni gosti u zelji da pomognu, posto je sada sva briga oko hotela na Timu i on nema vremena da bude sa njom… Pitanje je samo da li su bas svi dobrodusni – setite se – ubica je medju njima… Tek jedne noci Moli Kendal nestaje… U pola noci, dok je mesecina jasno obasjavala hotelski kompleks krece potraga za njom…

Te noci desava se jos jedno ubistvo koje bismo mogli nazvati – pogresnim ubistvom… U dva ujutru, gospodjica Marpl umotana u paperjastu ruzicastu maramu, odlazi u zurbi do gospodina Rafijela sa recima da moraju da pozure i krenu odmah jer drugo ubistvo – ono pravo, dugo planirano – ono koje je bilo uzrok svih zlocina pocinjenih na ovom ostrvu proteklih dana – samo sto se nije desilo… On je gleda bunovno i zapanjeno: „Lako je to reci. Ja ne mogu da hodam bez tudje pomoci. Kako ti i ja da sprecimo ubistvo? Tebi je sto godina, a ja se raspadam.“ On zove mladog i snaznog slugu Dzeksona i govori mu da ga dobro nagraditi ali da krene odmah sa gospodjicom Marpl i da joj veruje i da je bespogovorno slusa. Gospodin Rafijel ce stici kasnije u pratnji svoje sekretarice, gospodjice Voters, a oni nek sada pozure… Mladic pristaje…

Upravo oni osujecuju ubistvo koje samo sto nije izvrseno otkrivsi tako visestrukog ubicu – lice sa slike koje je prepoznao major Palgrejv… I kao sto se desavalo nekoliko puta i Herkulu Poarou, samo ce jedna slucajna opaska i to vise kao komentar o necijem izgledu navesti gospodjicu Marpl da pogleda u drugom pravcu i da se seti sta je zaista videla dok je major zurno vracao fotografiju ubice u svoj novcanik. Sve sto ce zatim uslediti bice samo potvrda njene teorije… Naravno da je ubica sve to mogao da izvede jednostavnije, ali gospodjica Marpl je i tu imala svoju teoriju: „Ubicama je uvek tesko da nadju jednostavna resenja. Ne mogu da se oslobode stvaranja konstrukcija.“. Gospodin Rafijel ju je pogledao znacajno i nasmejavsi se prokomentarisao: „Izgleda da ti znas sve o ubicama!…“ Nije mogao ni da pretpostavi koliko je u pravu…

Piše: 01.03.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

(Pogledano 14 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: