Komentar knjige – Ko talas uhvati

r_38_3Ovoga puta pocinjem od kraja: „Poaro promrmlja: ‘Postoji plima u ljudskoj sudbi, Ko talas uhvati, ode k sreci…’ (Sekspir, Julije Cezar)… – da, plima nadolazi – ali se takodje i povlaci – i moze da vas odnese pravo na pucinu. „ Da je ubica znao da ce se sresti sa Poaroom nikada se ne bi kockao sa svojom sudbinom i izazivao srecu…

Prva scena – vreme ratno, London, bombardovanje, Poaro sedi u „Koronsejn“ Klubu i ceka da cuje zvucni znak da je vazdusna opasnost prosla… Tisinu prekida samo glas Majora Portera koji clanove Kluba „zabavlja“ citajuci im vesti iz Tajmsa… Jedna vest glasi: Bogatas, Gordon Kloud je poginuo u bombardovanju, on i jos troje slugu. Nedavno se ozenio. Njegova, dosta mladja zena i njen brat su preziveli… Porter komentarise da je poznavao prvog muza gospodje Gordona Klouda, gospodina Anderheja. Nije taj brak bio sretan i Anderhej mu je tada pricao da bi vrlo rado nestao i oslobodio svoju suprugu svog prisustva i da bi je to ucinilo vrlo sretnom… Ratno je vreme, on je bio u Africi gde je vrlo lako bilo zametnuti trag… Kaze… „mozda se nekih hiljadu kilometara odavde pojavi neki g. Inok Arden (lik iz istoimene Tenisonove poeme, u kojoj muz nestaje u brodolomu i nakon deset godina biva spasen s pustog ostrva, vraca se kuci i pronalazi svoju suprugu, koja ga jos uvek voli, udata za zajednickog prijatelja iz detinjstva i odlucuje da joj ne otkrije svoj identitet; prim.prev.) i pocne zivot ispocetka…“ Major Porter nastavlja pricu komentarisuci da je Anderhej zaista nekoliko meseci kasnije umro od groznice negde u divljini a mozda i nije… U Klubu je tada sedeo i Dzeremi Kloud, brat nastradalog Gordona Klouda i na ove reci Majora Portera zucno ustao i napustio Klub.

Druga scena – dve godine kasnije. Rat je zavrsen. Poaro prima jednu cudnu posetu. Zena, koja se predstavlja kao gospodja Kloud iz Varmsli Vejla govori mu da je primila „poruku“ sa onog sveta da je Robert Anderhej ziv i moli ga za pomoc. Poaro je odbija. Nedugo zatim, procitavsi vest u novinama da je u Varmsli Vejlu nadjen mrtav Inok Arden, on vraca film unazad i seca se scene u Klubu, zapitavsi se: „Sta se to dogadja, da mi je znati, u Varmsli Vejlu…“

A u Varmsli Vejlu… cetiri porodice Kloudovih zapalo je u ozbiljne finansijske teskoce, naviknuti da ih veliki brat Gordon finansijski pomaze kad god im ustreba… Nisu oni bili neradnici, naprotiv… Ali jednostavno, znali su da mogu da se oslone na Gordona kad god pozele. A sada, on se iznenada ozenio i posle samo dva meseca poginuo ne ostavivsi testament za sobom tako da je sve ostalo u nasledje njegovoj udovici… a ona je bila tako mlada i Kloudovi bi morali da cekaju jako dugo ne bi li je nasledili…

„Da, svi su oni ovisili o Gordonu Kloudu. Sto ne znaci da je iko u porodici bio lencuga ili parazit. Dzeremi Kloud je bio partner u jednoj advokatskoj kancelariji, Lajonel Kloud je imao lekarsku praksu… Ali, u pozadini svakodnevnog radnog zivota, stajala je ugodna sigurnost novca. Nikada nije trebalo skrtariti ili stedeti. Buducnost je bila osigurana. Gordon Kloud, udovac bez dece, pobrinuce se za to. Svima im je rekao, ne jedanput, kako stoje stvari. Njegova sestra, Adela Mercmont slala je cerku Lin u prvorazredne skole. Cekovi ujaka Gordona pristizali su s utesnom tacnoscu, koja je omogucavala sitne luksuze. Sve je bilo tako sredjeno, tako sigurno. A onda je stigla potpuno neocekivana zenidba Gordona Klouda.“

I mada je porodica mislila da udovica njihovog brata Rozalin nije dama, odnosno nema odgovarajuce poreklo, nisu je bas mrzeli jer ona je znala da ispunjava njihove male novcane hirove kada njen brat nije bio u blizini. Svi su izbegavali da srecu njenog brata Dejvida Hantera… On je bas bio omrazen u porodici Kloudovih jer je ih je na neki nacin imao u saci, cvrsto upravljajuci novcem pokojnog Gordona. Stvar pocinje da se zapetljava kada se Lin Mercmont koja je inace zarucena za svog daljeg rodjaka Rolija (takodje Klouda) zaljubljuje u Dejvida…

Onda se u Varmsli Vejlu pojavio Inok Arden koji je ubrzo nadjen mrtav u sobi motela.

A onda je u Varmsli Vejl stigao i Herkul Poaro… Tada zaista pocinje zaplet jer on svojim pitanjima i sumnjama kao i uvek sve postavlja naglavacke. Za njega je sve u ovom zlocinu bilo naopako. Da li je Dejvid Hanter bio tip koji bi pristao na ucene? Ako je resio da mu plati – zasto ga je ubio, a ako nije – zasto je Rozalin u Londonu prodavala nakit? Ako Inok Arden nije bio Robert Anderhej – zasto je ubijen? Zasto je Dejvid poslao sestru u London kada je ona jedina mogla da mu kaze da li je to njen muz ili ne? Da li je Dejvid po svaku cenu morao da spreci susret izmedju Rozalin i Inoka Ardena da ona ne bi poklekla i da je ostavi u uverenju da je u pitanju prevarant ili je u pitanju nesto sasvim drugo?

Od pocetka romana Agata nam daje jedinstvene opise Kloudovih na onaj cudesan nacin da se naprosto morate zapitati – da li je u Varmsli Vejlu sve zaista u redu, idilicni razgovori po salonima, tu i tamo pomene se pitanje novca, minusa na racunima i cuvena recenica da su za sve krivi povecani porezi… jedinstven opis viseg staleza koji bez stalnih prihoda u posleratno vreme mora da vodi racuna o svakoj pari… kroz razgovore uvek provejava njihov veliki brat Gordon… Kao glavni lik romana provlaci se Lin Mercmont koja je vrativsi se iz rata sve vise zapadala u depresiju i bezlicnost svakodnevnog zivota nasuprot uzbudljivom i dinamicnom zivotu u ratno vreme. Po njenom povratku i nastaje blaga otudjenost izmedju nje i njenog verenika Rolija – on je sada izgledao tako obican i zivot s njim nije joj izgledao tako uzbudljivo. Zato se i zagledala u mladog Hantera, zivotnog i veselog. Sam pogled na njega odavao je avanturu, uzbudjenje i opasnost… jednom recju sve ono sto je za nju sada predstavljao zivot…

A onda je u njihove zivote usao jos jedan stranac – Inok Arden. Vec i pre pojave tajanstvenog stranca u malom mestu Agata nam postavlja pitanja: Da li je moguce da je uvek poslovan i sracunat Gordon Kloud koji je uvek podrzavao svoju porodicu i brinuo se o njoj, zaista mogao da napravi propust da se iznenada ozeni cetrdeset godina mladjom zenom i ne ostavi testament za sobom kojim bi finansijski obebedio porodicu…? Kako i zasto se on posle toliko godina ponovo odlucio na zenidbu posle slucajnog upoznavanja Rozalin na brodu koji je putovao za Juznu Ameriku i posle samo nekoliko nedelja poznanstva sa njom?

Ko je uopste Inok Arden? Da li je on Robert Anderhej licno, neko ko ga poznaje ili samo prevarant? Kada je stigao poslao je pismo Dejvidu Hanteru koji odlazi u motel da se nadje sa njim. Njihov razgovor slucajno je cula vlasnica motela i kada je Inok Arden sutradan nadjen mrtav samo njen iskaz bio je dovoljan da lokalna policija privede Dejvida. Da li je Inok Arden dosao da uceni Rozalin…? Da li je on njen bivsi muz ili zna nesto o njemu? Ako je Robert Anderhej ziv, onda njen brak sa Gordonom Kloudom ne vazi…

Tada u opasnost dolazi njegova sestra Rozalin koja sama i nezasticena zivi u velikom novom zdanju Kloudovih. Dok je Inok Arden bio ziv postojala je mogucnost da je ziv i Robert Anderhej… sada – jedini nacin da Kloudovi dodju do novca je nasilna smrt mlade Rozalin… Dejvid je prvim vozom hitno salje za London gde ce biti bezbednija, a on ce se nekako vec resiti Inoka Ardena… Ona u Londonu rasprodaje svoj nakit… Skuplja li se to novac za isplatu ucenjivaca? Da li ce on prestati da ih ucenjuje ili ce morati da se primene neke radikalnije metode?

Zasto je Inok Arden identifikovan kao Robert Anderhej od osobe koja ga je dobro poznavala dok je njegova zena Rozalin uporno tvrdila da to nije on…? Zasto Roli Kloud kada saznaje za razgovor izmedju Dejvida i Inoka, tj. za fantasticnu mogucnost koja moze da im izmeni zivote odlazeci kod svog rodjaka, advokata Dzeremija po pomoc – iznenada napusta njegovu kucu ne sacekavsi ga da se vrati…? Samo je setao uznemireno po njegovoj radnoj sobi, razmisljajuci o onome sto je cuo i razgledajuci stare knjige i porodicne fotografije na radnom stolu, a onda odjednom ustao i otisao… Sta je to „teta Agata“ smislila ovog puta…? Da je rekao Dzeremiju mozda bi zivot Inoka Ardena bio spasen a i drugo ubistvo je na vidiku… A Roli ipak odlazi ne potrazivsi Dzeremijevu pomoc…

Medjutim, ne desava se jos jedna, vec se ubrzo desavaju dve smrti. Mali Belgijanac jednostavno zna da je on jedini koji moze da razresi ovu misteriju… Jos kad nam Agata sve to zacini sa malo jurnjave vozovima, tajanstvenim odlascima i dolascima, dvostrukim telefonskim pozivima, slucajnim svedocima koji potpuno obrcu tok istrage i naravno potpuno neocekivanu zavrsnicu romana… Susrecemo se i sa tajanstvenom zenom umotanom u narandzaste marame, koja se jarko nasminkana i napuderisana takodje pojavila u motelu te noci kada je Inok ubijen. Cak je vidjena i u njegovoj sobi posle vremena koje je procenjeno kao vreme ubistva. I to ne samo da je vidjena nego su je culi i da razgovara sa njim… Sta se to zaista desava u malom gradu…? Zasto posle sprovedene istrage svako do Kloudovih kada sretne Herkula Poaroa razgovor zapocinje recenicom: „Vi se vracate u London, zar ne?…“ Zasto svi zele da on ode iz njihovih zivota?

I na poslednjim stranicama romana, dok jedan muskarac steze vrat zene koju voli pokusavajuci da je ubije govoreci pri tom: „Ubio sam dvoje ljudi… Zar mislis da cu ustuknuti pred trecim…?“ Herkul Poaro u poslednji cas ulazi potpuno smireno, trazeci od nasilnika da skuva caj dami ne bi li se ona oporavila od soka i za zlocine optuzuje nekog drugog… Klasicno dobra i neocekivana zavrsnica Agate Kristi. Prvi put sam bila sigurna da sam „procitala“ ubicu i tako sam bila ponosna na sebe kada sam procitala reci „Ubio sam dvoje ljudi…“ a onda sam shvatila da su me male sive celije Herkula Poaroa ipak nadigrale…

22.07.2005. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 17 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

2 thoughts on “Komentar knjige – Ko talas uhvati

  1. Knigata e navistina odlična. Samo što ja pročitav i me vooduševi. Toplo ja preporačuvam na site onie zaljubeni vo misteriite na Agata Kristi

  2. Potpuno sam obuzet ovom pričom, očarala me Agata Kristi magijom pripovedačkog dara. Dve impresije su najizrazitije: prvo, u ovoj knjizi postoje dve nezavisne akcije; one su povezane okolnostima, ali ne i zajedničkom namerom i meni se čini da ovakvo rešenje nije ništa manje originalno od onih koja su Agati donela slavu u romanima Ubistvo u Orijent-ekspresu i Ubistvo Rodžera Akrojda. Drugo, Agata je iznela strahovitu kritiku britanskih društvenih slojeva po završetku Drugog svetskog rata, potpuno ih izjednačila u njihovoj beskrupuloznosti, a onda – neočekivano? – na kraju romana se ipak stavila na stranu svoje sopstvene klase, odlučujući da jedno ubistvo (teška telesna povreda kvalifikovana smrću, da se izjasnim precizno) + podsticanje na davanje lažnog iskaza – ostane nekažnjeno.

Ostavite komentar