Komentar knjige – Kobni prsti

r_33_4Zanimljiva knjiga pre svega zbog cinjenice da se u njoj pojavljuje Miss Marple tek u nekoliko recenica koje izmeni sa par njih i to tek na poslednjih pedesetak stranica knjige, kao i na samom kraju gde (donekle kao Poirot) objasnjava kako je, uglavnom na osnovu primedbi i zapazanja mladog Jerryja Burtona, donela svoje zakljucke koji su se pokazali ispravnim… Nedvosmisleno, ona je osoba koja ce resiti ovaj slucaj i dati uspesnom kraju price licni pecat svojom poznatom metodom – teranjem zlocinca da napravi jos jedan zlocin, ali ovoga puta ne znajuci da mu je napravljena zaseda i da ce postojati ocevici…

Iako se mladi Jerry Burton i njegova sestra Joanna koji dolaze u Lymestock i iznajmljuju kucu od gospodjice Emily Barton ne bi li se mladic oporavio nakon nezgode koju je imao, pojavljuju kao glavni likovi preko kojih i pratimo radnju, koji na neki nacin neposredno sudeluju u dogadjajima, razgovaraju sa mestanima, kako oni upoznaju nove likove, preko njih ih upoznajemo i mi, zlocine koji se kasnije desavaju istrazuje upravnik lokalne policije Nash…

Burtonovi su dosli u Lymstock po nalogu lekara jer je Jerryjy trebao oporavak, mir i tisina, ali to ce biti poslednje sto ce naci u malom mestu jer vec posle samo nekoliko dana od njihovog dolaska mestom ce poceti da kruze anonimna pisma… I svi ce ih dobijati, i mladi i stari i muskarci i zene, neka ce biti bez smisla, neka sa smislom ali ce svejedno uneti paniku. Ni Jerry, a ni Joanna, mada su prakticno stranci i o njima se gotovo nista ne zna, nece biti postedjeni pisama… Sta je to neko mogao znati o mladicu i devojci koji su se tek pre dve nedelje doselili u Lymstock…?

Interesantno je da nema ni puno likova u ovoj knjizi, cak nema nijednog lika koji nam je antipatican i o kome mozemo misliti kao zlocincu… Tek pri kraju kada Agata svojim perom vodi nase misli ka jednoj osobi (a pazljivi i dugogodisnji citaoci njenih knjiga znaju da ta osoba nikako nije zlocinac) i kada se i u istrazi svakim narednim korakom sve vise priblizavamo toj osobi… ali, tek tada mi vezujemo misli za eto, jednu osobu koja bi mogla imati zle misli… Do tada svi su umereni, cedni, posteni…

Tu su lokalni svestenik Caleb Dane Calthrop i njegova zena Mode Calthrop, preko koje cemo i „upoznati“ nasu gospodjicu Marple koja ce joj biti u gostima, a koju do samog kraja gotovo niko nije ni primetio, a kamoli uzeo za ozbiljno… Tu su i doktor Owen Griffith i njegova setra Aimee, te gospodin Symmington i njegova zena… sa njima zive i njena cerka Megan iz prvog braka, te njihovo dvoje zajednicke dece, dva mala decaka, kao i Elsie Holland koja je radila kao guvernanta… Iako im je gospodjica Emily Barton izdala svoju kucu, ona je ostala ziveti u mestu, u jednom malom pansionu koji je drzala njena prijateljica… Bio je tu i gospodin Pye koji je ziveo u Samostanskoj kuci bogate istorijske vrednosti i imao je duznost pokazivati je i pricati o lokalnoj istoriji pridoslicama kao sto su bili Jerry i Joanna Burton ili retkim turistima koji bi dosli u mesto… U par navrata susrecemo i gospodjicu Ginch, neuglednu sredovecnu sekretaricu gospodina Symmingtona…

Iako se velecasni Calthrop i njegova zena pojavljuju u nekoliko Agatinih romana kao sporedni ali ne uvek i nebitni likovi, ovde nailazimo na njihov interesantan opis, odnosno zapazanje od strane Jerryja Burtona… “ Gospodja Dane Calthrop nikada nigdje nije zabijala nos, ali je ipak imala nadnaravnu moc tako da je znala stvari, a ja sam vrlo brzo otkrio da su je se gotovo svi u selu pomalo bojali. Nikada nije dijelila savjete ili se mijesala, a ipak je predstavljala Bozje lice svakome s necistom savjescu. Nikada nisam vidio zenu toliko indiferentnu prema svome materijalnom okruzenju. Za vrucih dana setala bi unaokolo odjevena u debelo vuneno odijelo iz Harrisa, a po kisi, pa cak i susnjezici vidjao sam je kako rastresena trckara po seoskim ulicama u pamucnoj haljini s oslikanim makovima. Njezino lice bilo je dobro njegovano, dugo i mrsavo, slicilo je na njusku hrta. U govoru ju je odlikovala uzasavajuca iskrenost.“

Pri jednom od neobaveznih seoskih okupljanja u kuci velecasnog Danea Calthropa, kada su se Jerry i Joanna prvi put sreli sa gospodjicom Marple, dok je ona slusala o najnovijim dogadjajima u mestu, pismima, samoubistvu a zatim i o ubistvu… odmah ce zakljuciti „…pociniti uspjesno ubojstvo mora biti slicno docaravanju trika… Ljude morate natjerati da gledaju na krive stvari i na krivome mjestu – vjerujem kako se to zove pogresna usmjerenost!“

Neko od tih finih i mirnih ljudi je ocito ubica i to ne ubica iz ocaja sto se obruc oko njega steze jer policija polako otkriva identitet pisca anonimnih pisama, vec ubica koji je dugo i temeljito planirao svoj zlocin… bice to detalj koji je svima promicao do kraja i koji je Agata uopste nije skrivala od nas, ali je na majstorski nacin odvukla nasu paznju… bice to zlocin koji ce iziskivati jos jedan, uklanjanje potencijalnog svedoka, kao i podmetanje kompromitujucih dokaza trecoj osobi koja bi itekako imala razlog da izvrsi to ubistvo, sto je i lokalna policija dobro znala…

Svi dokazi su vodili u istom smeru i ka istoj osobi, ali kako nasa draga gospodjica Marple uvek mora da bude sigurna u identitet izvrsioca zlocina, ona na kraju pravi jos jednu zamku, izlazuci jos jedan zivot opasnosti… kada joj je mlady Jerry prigovorio zbog toga, ona mu mudro odgovara: „Da, bilo je opasno, ali mi nismo na ovome svijetu, gospodine Burton, da izbjegavamo opasnost kada je u opasnosti zivot neduzne osobe! Razumijete li me?“

Gospodjica Marple, kao i obicno ne prihvata da sva zasluga ide njoj i ona kaze da je bila potaknuta usputnim primedbama mladog Jerryja Burtona „kako nema dima bez vatre“, kako je i on sam razmisljajuci o navikama posluge kada imaju slobodne dane, kako ih koriste i kakve navike sami imaju u kucama u kojima sluze dosao do zanimljivih otkrica koja su ih na kraju dovela do proracunatog ubice koji je zlocin dugo pripremao…

Kada se dogodilo prvo ubistvo, niko nije ni razmisljao o tome kao o ubistvu jer je sve ukazivalo na samoubistvo… Da je nekome pre nase gospodjice Marple to palo na pamet, krug osumnjicenih bi od pocetka bio sveden na nekoliko ljudi… Ovako sve vreme se traga za piscem anonimnih pisama (a to za pocetak moze biti bilo ko), kao nekim ko je posredno bio odgovoran za smrt koja se desila… Naime, po prijemu pisma u kome je ta osoba „optuzena“ za svoje nedolicno ponasanje, pronadjena je mrtva sa oprostajnom porukom na komadicu papira „…ne mogu vise…“… stvar se jos vise zakomplikovala kada je ubrzo zatim jos jedna osoba pronadjena mrtva, ovoga puta nedvosmisleno ubijena… Ako se u prvom slucaju cijanid i mogao povezati sa samoubistvom, razbijena i probodena glava, dosta krvi, kao i sakriveno telo na mestu gde nece biti brzo pronadjeno govore da imamo posla sa hladnokrvnim ubicom… No, da li je ta osoba zaista hladnokrvna kada je bila prinudjena da pocini jos jedno ubistvo…? Da li ce, ako bude prinudjen pociniti i trece…? Gospodjica Marple misli da hoce i resava da rizikuje, te salje jednu osobu osumnjicenom da ga uceni…

Kako se obe nastradale osobe mogu dovesti u vezu, pocinje da se sumnja i u navodno samoubistvo… Ako je bilo ubistvo – krug se suzava, ali oko pogresne osobe, no oruzje nadjeno u njenom posedu, knjiga sa izrezanim stranicama u njenoj kuci i na kraju cinjenica da je takoreci uhvacena na delu dok je kucala jedno od pisama, i to poslednje koje je poslato na adresu Elsie Holland koja do tada jos jedina nije dobila „svoj primerak“… To ne moze da se porekne, iako pogresna, tj. osoba koja nije nikoga ubila, ona priznaje da je pisala to pismo – ali samo to jedno i iz sasvim drugacijih pobuda… Gospodjica Marple uvidja istinu… pronalazi nesto zajednicko svim pismima, nesto sto po svojoj prirodi ne pripada kliseu anonimnih pisama, a sto i njeno i razmisljanje policije odvodi u drugom smeru… ovoga puta u pravom smeru… Oni pristaju na njenu malu igru na kraju i na licu mesta, takoreci, u punoj akciji, dok je pokusavao da unisti jos jedan mladi zivot, nas ubica je uhvacen na delu…

Zanimljiva knjiga, ne samo zbog dobro gradjene price oko zlocinca, zlocina i njegovog razresenja, toliko i zbog odlicnog opisa stanovnika malog mesta i njihovih medjusobnih odnosa, ali pre svega zbog interesantnog pripovedanja mladog Jerryja Burtona, nepristrasnog mladica, otvorenog prema svima jednako, zbog njegovog odnosa prema mladoj Megan od koje ce u kratkom periodu od nemarne i neuredne devojke naciniti prekrasnu mladu zenu koja ce napokon steci samopouzdanje… A steci ce i Jerryja Burtona za muza… I Joanna ce pronaci svoju ljubav u tom malom i zabitom mestu… Kada su pre samo nekoliko meseci dosli tu nisu mogli ni da pretpostave da ce im zivot u Lymstocky biti uzbudljiv kao zivot u Londonu… Ima pravo nasa Miss Marple – Ljudska priroda je svuda jednaka…

09.02.2007. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 8 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

One thought on “Komentar knjige – Kobni prsti

  1. Ovo je jedna od njenih knjiga koja ce mi uvek ostati u secanju. Razlog tome je sto sam pre citanja, pogledao film. Film me je zaintrigirao. I mada sam ja tip osobe koja radije bira knjigu nego film, mogu reci da sam u ovom slucaju birao knjigu prema filmu. Pretrazio sam sve moguce biblioteke, knjizare i nigde je nisam mogao naci. Nasao sam je u online izdanju, vec se i ne secam na kojem sajtu. Vec sam unapred isplanirao noc, zavalio se u fotelju i poceo u Word-u polako iscitavati.

    Knjiga je tipicna seoska misterija, a ja Agatine knjige smestene u seoski ambijent jos vise cenim. To je naravno, zbog toga sto i ja zivim u jednom velikom selu, u kojima su ogovaranja i ljubomora cesto zastupljeni. A jos kada sam video da osnovu ovog romana cine anonimna pisma, bio sam potpuno privucen knjizi.

    Ona je naravno ispunila ocekivanja, napeta je bilo do samoga zavrsetka. I naravno najlogicnije resenje je i bilo ono ispravno.

    Pisma su, naravno, meni bila najzanimljiviji detalj u knjizi i bilo je zanimljivo posmatrati kako razlicite psihe deluju na njih. Previse sumnji, previse nagadjanja i selo polako propada. Propalo bi da se afera zvana Otrovno Pismo nije zavrsila na vreme.

    Svakako je preporucujem i zeleo bih da i drugi uzivaju u njoj barem onoliko koliko i ja.
    (SoN_Of_SiN – clan nase Citaonice – Foruma – 24.07.2008.)

Ostavite komentar