Komentar knjige – Kod belog konja

r_52_3Ovo je jedan od redje pominjanih naslova Agate Kristi, mada neopravdano, obzirom da je nekako drugaciji od romana na koje smo navikli, bar kada je ona u pitanju. Na ovom mestu, na samom pocetku za radnju romana mozda upravo treba pomenuti jedan citat iz knjige, iz „Predgovora Marka Easterbrooka“, u kome se kaze: „Nije, naime, moguce ‘Poceti od pocetka, ici do kraja i tada stati.’ Jer, gde je pocetak? Povjesnicaru to uvijek predstavlja poteskocu. Na kojem mjestu u povijesti pocinje odredjeni dio povjesti.“

Pisac, Mark Easterbrook biva zaintrigiran kada jednog jutra u novinama procita umrlicu i u njoj prepozna devojku koju je vece pre upoznao u obliznjem klubu pod neobicnim okolnostima. Jos tada je u stvari, po njemu, zapocela ova prica dok je posmatrao zucnu svadju dve devojke koje se zavrsila vriskom i cupanjem za kosu. Sada, sa izvesnom sumnjom resava da poseti svoju staru prijateljicu Ariadne Oliver, pisca detektivskih romana i tada biva primoran da prisustvuje jednom od njenih cudnih stanja u kojima se obicno nalazila dok je pisala neki od svojih romana kada bi besciljno tumarala sobom, uglavnom pricajuci sama sa sobom. Ona mu se pozalila; „Reci sto hoces, ali nije normalno da se pet ili sest ljudi nadje na mjestu dogadjaja kad je B ubijen i da svi imaju motiv za njegovo ubojstvo – osim, naravno, ako B nije neko cudoviste od covjeka, a u tom slucaju nikome ne bi bilo vazno je li B ubijen ili nije i bilo bi sasvim svejedno tko ga je ubio.“ Sto vise ovakvim izjavama priblizavam sebi njen lik cini mi se da sve vise upoznajem i samu Agatu i zaista sve izjave gospodje Oliver mozemo vrlo lako zamisliti da ih je izgovorila sama gospodja Kristi.

Mark i gospodja Oliver zapocinju polemiku na temu toga „da li je moguce nekoga ubiti daljinskim upravljanjem – pri cemu gospodja Oliver podrazumeva ‘crnu magiju’, ne sluteci da ce buduci zlocini u koje ce oboje biti upleteni itekako imati veze sa ‘crnom magijom’ ili ce se neko potruditi bar da to tako izgleda.

U ovom delu se susrecemo sa necim sto kod Agate i nije bas tako uobicajeno, ali se ipak srece znajuci da se provuce u ponekom romanu, a to je da likovi pominju neke svoje dogodovstine iz proslosti koje su nama (citaocima njenih knjiga) dobro poznate. Naime, Arijadna pokusava da odbije Markov poziv na zabavu kod njegove rodjake jer se predhodna zabava kojoj je prisustvovala – osmisljena pod nazivom ‘Lov na ubojicu’ zaista i zavrsila tako sto se pojavio pravi les. Tu prepoznajemo naravno njen roman „Dead man’s folly“ koji je kod nas prevodjen pod nazivima „Mrtvaceva ludost“ i „Vasar zlocina“, a kako je za ovaj pregled knjige korisceno hrvatsko izdanje knjige, a u Hrvatskoj je ovaj roman ekranizovan pod naslovom „Lov na ubojicu“, otuda i ocito prepoznavanje o cemu se radi…

Nesto kasnije u romanu, nailazimo na jos jedan ‘slucaj’ iz bogate ‘kolekcije zlocina’ Agate Kristi. Naime, Mark Easterbrook razgovara sa svojim prijateljem Davidom i ovaj mu pominje da je jednom morao otici u jednu dusevnu bolnicu da odnese poruku nekom doktoru i tada mu je prisla jedna zena koja je pazljivo ispijala mleko, upitavsi ga pritom da li je to mozda njegovo mrtvo dete koje je pokopano tamo iza kamina…? Tu prepoznajemo cuvenu gospodju Lankaster iz romana „By the pricking of my thumbs“ (Zla sudba) i potpuno iste reci koje je uputila i Mrvici kada ju je ova prvi put susrela.

Nakon uvodnog dela u kome upoznajemo Marka i likove sa kojima se on susreo, radnja romana se ubrzo nastavlja ubistvom oca Gormana koji je otisao da ispovedi gospodju Davis koja je bila na samrti. Ona je bila poslovna zena srednjih godina. Po recima njene gazdarice koja joj je izdala sobu, bila je ozbiljna i pristojna i radila je u nekoj agenciji za istrazivanje trzista. Redovno je placala kiriju i niko je nije posecivao. Dobila je grip, koji se iznenada pretvorio u ozbiljnu groznicu i stanje joj se toliko pogorslao da je za par dana bila na samrto. Pre nego je izdahnula, ona uspeva da svesteniku da spisak imena. Otac Gorman biva ubijen iste veceri na putu do svoje kuce. U policiji, inspektor Lejeune razgovara sa policijskim doktorom Corriganom o ovom slucaju i oboje komentarisu spisak koji su kod njega nasli pokusavajuci da odgonetnu na sta bi mogao da se odnosi. Daljom istragom dolaze do zakljucka da je dvoje ljudi sa spiska nedavno umrlo od naizgled obicnih bolesti.

Kao i u zivotu sto se zna desiti (ponekad), tako se i u romanu desava slucajnost da je policijski doktor Corrigan zapravo prijatelj Marka Easterbrooka, pa se oni slucajno srecu posle duzeg vremena i to ispred kuce Markove kume. U tom razgovoru saznajemo da je ona jedno od imena na popisu Oca Gormana koji je Corrigan uzeo na sebe da istrazi. Naime, i ona je nedavno umrla, pa je Mark otisao da uzme nesto od njene zaostavstine sto mu je ostavila i tako su se i sreli. Iduci dalje u prici na temu zasto je trazio njegovu kumu, Corrigan pokusava da sazna od Marka znace li mu nesto imena sa popisa. Mark prepoznaje ime devojke koju je upoznao one veceri u klubu a koja je takodje umrla… Dalje reci nisu potrebne. Njih dvojica su prilicno zaintrigrani i od ovog dela gotovo zajedno, neprekidno saradjujuci, pokusavaju da dodju do istine. Potpuno su sigurni da postoji nekakva zavera ali im se nista jos ne nazire sto bi ih moglo odvesti na pravi put.

Marku se pojavljuje tracak nade da je nasao nesto prvi put kada je pomenut izraz „Beli konj“. Bilo je to jedne veceri kada je sa svojim prijateljem Davidom bio na veceri i kada je tu bila i Davidova devojka Poppy koja je prilicno obicnim glasom rekla: „…da se ubistvo uvek moze nekako obaviti…“ Na pitanje kako – pomenula je zbunjeno: „Mislila sam na Belog konja i takve stvari…“

Mark odlazi ponovo kod nje zeleci da sazna nesto vise o „Belom konju“. Ona je bila vidno uplasena, pravila se da ne zna o cemu se radi, ali Mark je bio ubedjen da je u njenim ocima ugledao istinski strah a nije znao zasto i da li to ima ikakve veze sa naizgled obicnim umiranjima ljudi sa spiska…?

Ariadne Oliver ipak dolazi na zabavu kod Markove rodjake Rhode i tu srecemo ceste likove u Agatinim romanima vikara Calthropa i njegovu zenu koja je prilicno otvorenog uma i koja im pripoveda pricu o „Belom konju“ nazivajuci ga svratistem koje ima dugacku tradiciju i koje sada vode tri zene: Therza Gray koja se bavi spiritizmom i magijom, Sybil Stamfordis koja je medij i Bella, njihova kuvarica i kako je opisuje vikarova zena, vestica, poznata po svijim caranjima i bajanjima… A jos je i zanimljivo sto se „Beli konj“ nalazi u njihovoj blizini pa su tri zene takodje bile na dobrotvornoj zabavi koju je Rhoda organizovala.

Marku nije bas prijatno, oseca da to sto je cuo ima nekakve veze sa strahom koji je primetio kod Poppy. Sutradan sa Arijadnom, Rhodom i njenim muzem odlazi da upozna gospodina Venablesa koji je pre par godina kupio obliznje zdanje. Bio je veliki kolekcionar umetnickih dela u kojima je uzivao, obzirom da je dane provodio u invalidskim kolicima. On im o „Belom konju“ govori kao o „privlacnom obitavalistu triju usedelica“ sto je, kaze on, prilicno obicno obzirom da je zdanje imalo misterioznu i zlocinacku proslost jer je kao drumska krcma nekada bio steciste razbojnika i krujumcara. Zatim odlaze do „Belog konja“ i upoznaju tri misteriozne zene. Marku je sve to zanimljivo. U jednom momentu se izdvaja od ostalih posmatrajuci sliku belog konja na zidu na kome se nazirao jahac i razgovarajuci sa jednom od svojih domacica dotice temu cudnih i neobjasnjivih smrti kojom prilikom mu ona upravo govori o tzv. smrti na daljinu na nacin sugestije – jednostavno nekome samo treba reci da umre, i taj neko se jednostavno razboli i umre. Mark povezuje predhodne slucajeve koji su se desili sa onim sto je upravo cuo i tada konacno shvata da se upleo u nesto veoma opasno i da ne zna hoce li sa time moci da se izbori.

Mark sa svojom prijateljicom Ginger, koja ga izgleda jedina razume i ne smeje se njegovim cudnim idejama o ubistvu na daljinu, prica o svemu sto je saznao. Njih dvoje prave plan a Ginger uzima na sebe da od Poppy, na svoj zenski nacin, sazna sto vise moze o tome sta je to vezano za „Belog konja“ sto kod nje izaziva toliki strah. Dobija jedno ime i adresu i salje Marka da ispita o cemu se radi. On tamo saznaje zapanjujuce detalje ali ipak resava da ide do kraja i udje „u igru“.

I dok se na jednoj strani Mark resava da „naruci ubistvo“ videvsi u tome jedini nacin da nadje resenje ove zagonetke – u policiju stize pismo Zachariaha Osbornea koji ima radnju prekoputa ulice u kojoj se desilo ubistvo s pocetka ove price, u kome navodi da je zapravo video ubicu oca Gormana one veceri – i ne samo da ga je video vec i prepoznao obzirom da ga je nedavno ponovno sreo. Inspektoru Lejeuenu ima cak i previse smisla da to bude upravo osoba oznacena kao ubica, tim pre kada se ima u vidu njegovo veliko bogatstvo koje je stekao na neobjasnjiv nacin. Istraga krece u tom pravcu ali na svakom koraku nailazi se na zid.

„Narucujuci ubistvo“ Mark je svestan toga da zivot mlade Ginger moze biti doveden u realnu opasnost, ali isto tako veruje da ce uz pomoc pravovremene reakcije inspektora Lejeuna i doktora Corrigana moci da se izbori sa tim. On potpisuje „ugovor – opkladu“, odlazi kod „Belog konja“, prisustvuje cudnoj i pomalo morbidnoj seansi a ubrzo zatim i pored svih mera opreza Ginger se razboljeva. Da li se stvar otela kontroli? Da li je i zasto Zachariah Osborne odveo istragu u suprotnom pravcu? Mark je uplasen. Gospodja Dane Calthrop sa kojom se prilicno sprijateljio ga „tesi“ – „Prestanite uopce brinuti. To joj nece nimalo pomoci. Ne smijemo izbegavati posljedice. Ako umre zbog ovog pokusa, umrijet ce zbog korisne stvari… Uvijek treba predvideti najgore. Nemate pojma kako to smiruje zivce. Odjednom pocinjete biti sigurni da ne moze biti onako lose kako ste zamisljali…“

Iako je do tada cvrsto verovao da je moguce da se na nekoga utice mislima, a posebno nakon sto je i sam prisustvovao jezivom obredu u „Belom konju“, sada kada se Ginger zaista razbolela i kada se lekari bore za njen zivot ne uspevajuci da otkriju sta je to odjednom izazvalo groznicu i naglo opadanje kose, Mark ne moze da veruje da „nesto zaista deluje“ ali izgleda da je tako „…Nesto djeluje. S tim se moramo suociti. Mnogo toga, vecina toga, mislim da je samo sakrivanje tragova. Sluzi samo stvaranju atmosfere – atmosfera je vazna. Ali, sakrivena iza toga laznog sjaja mora postojati prava stvar – stvar koja djeluje…“

Mark zapocinje bitku sa vremenom. Potrebno je naci „ono sto je delovalo“ kod Ginger. Kao i kod ostalih romana Agate Kristi i ovaj ce imati srecan kraj za sve osim za zlocinca. Kraj ce biti sretan za dvoje mladih jer ce resiti ovu zagonetku zalazuci sopstvene zivote ali ce i Mark shvatiti da njegova devojka Hermia i nije bas pametan izbor za njega pa ce se okrenuti Ginger nad cijim je zivotom danima strepeo.

Ovaj roman se pedesetak stranica do pred kraj, moze ciniti neobicnijim romanom Agate Krsisti, obzirom da se ona nije bas tako cesto okretala okultnim temama u svojim romanima, (osim u kratkim pricama gde je to cesci motiv) ali obzirom na kao i uvek (ne)ocekivanu zavrsnicu kada smo prilicno iznenadjeni licnoscu zlocinca i nacinom na koji je pripremao i vrsio zlocin, a u ovom slucaju posebno, jer je rec o vise zlocina koji su doneli ogromne svote novca samo jednom coveku.

Na kraju romana inspektor Lejeune razgovara sa Markom „On je sam svratio paznju na sebe… da je samo mirno sjedio i da nije nista poduzimao, nikad ne bismo ni pomislili da… ima bilo sto s tom stvari. Ali, cudno, bas to ubojice nikada ne mogu uciniti. Sjede u pozadini, sigurni poput tvrdjava. Ali ne mogu pustiti stvari na miru. Zaista ne znam zasto…“ Ovo je vec dobro poznat motiv u Agatinim romanima – ubica koji se sam odaje jer zapravo hoce celom svetu pokazati da je bas on taj koji je bio tako pametan da to sve smisli i kako vreme prolazi a on bas nikome ne pada na pamet – ne preostaje mu nista drugo nego da napokon skrene paznju na sebe. Bila je to tipicna tastina kriminalca. Kako ga je inspektor Lejeuan opisao: „Kriminalac je netko tko zeli biti znacajan, ali tko nikad nece biti znacajan, zato sto ce uvijek biti manje od covjeka.“

Nadam se da vam nisam previse otkrila pricajuci vam neke detalje ovoga romana. U svakom slucaju ne toliko da vam pokvarim citanje jer zaista treba doziveti atmosferu u „Belom konju“, upoznati likove tri neverovatne zene, Markovu borbu sa vremenom da spasi Ginger i napokon cudesnu organizaciju zlocina koja zaista samo geniju moze pasti na pamet…

Na jednom mestu romana kada okupljeno drustvo razgovara na temu velikih ljudi koji su bili pojam zla kao sto su bili Hitler i Napolen… kocoperni, izvestaceni, sa osecajem da su nesposobni ali strasno zele da postanu neko makar zbog toga morali da sruse ceo svet… gospodja Ariadne Oliver govori recenicu koja se moze posmatrati i kao motiv ovog romana – „I najgluplje dete moze zapaliti kucu vrlo jednostavno i lako… „

*** za review korisceno hrvatsko izdanje „Kod bijelog konja“o bjavljeno 1984. godine, te su i dati odlomci romana upravo iz njega

Piše: 15.01.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 11 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: