Komentar knjige – Mačka među golubovima

r_51_3„Macka medju golubovima“… simpatican naziv koji oznacava – nekoga kome tu nije mesto – samo da kazem pre nego se udubim u radnju romana, a da ostanem u duhu predhodnog izraza – bilo je vise macaka na vise strana, odnosno nisu bas svi bili golubovi – tek izraz, pretpostavka za koju se neko uhvatio i vodio slucaj po njoj, sve vreme je istrazitelje odvodila na pogresan trag… dok se nije pojavio mali Belgijanac, jajaste glave i lakovanih cipela – Herkul Poaro…

Prica ima dva pocetka – jedan u Medoubenku, otmenoj skoli za devojke iz vise klase i drugi u palati u Ramatu uoci revolucije… Da krenemo od Ramata jer su ti dogadjaji pokrenuli sve one kasnije koji ce dovesti do niza ubistava… Princ Ali Jusuf, naslednik seika od Ramata, male, ali jako bogate zemlje Bliskog istoka nalazi se u zivotnoj opasnosti – on i njegov prijatelj sa kojim je odrastao i skolovao se, Englez, Bob Rolinson, sada njegov licni pilot i kako on kaze jedini pravi prijatelj za dlaku su izbegli smrt na ulicama Ramata. Na njih je pucano i svesni su da moraju da napuste zemlju. Prave plan za bekstvo a u poslednjem trenutku princ Ali Jusuf poverava Bobu svoje jedino i najvece bogatstvo koje nosi svuda sa sobom. Sa vrata skida koznu torbicu i iz nje istresa dijamante koje je njegova porodicama generacijama kupovala i koje oni prenose sa kolena na koleno cuvajuci za slucaj krajnje nuzde. On ne zeli da oni u slucaju njegove smrti dodju u ruke revolucionarima i predaje ih Bobu sa recima da misli da je on posten, da mu veruje i da ih prokrijumcari u Evropu kako zna i ume jer je uvek imao originalne ideje…

Bob ima samo jednu ideju. U Ramatu je na odmoru njegova sestra Dzoana Satklif sa cerkom Dzenifer i za koji dan se vracaju za Englesku… Moze li verovati Dzoani? Ne, ne moze… ali na kraju Dzoana i ne mora da zna sta se nalazi medju njenim prtljagom… Da li da mozda rizikuje zivot svoje sestre i sestricine… Ne nalazi ih u hotelu, ali odlazi u njihovu sobu da joj ostavi poruku… i gledajuci po stvarima u sobi dobija, kako princ Ali Jusuf rece, interesantnu ideju… ostavlja sestri kratku poruku i odlazi… Medjutim, isto vece iz Ambasade dolaze po Dzoanu i Dzenifer jer je evakuacija stranaca u toku, one neplanirano odlaze ranije ne videvsi Boba, izbija revolucija, princ Ali Jusuf i Bob ne uspevaju da se izvuku zivi… Naime, njihov avion je oboren u planinama a cuveni dijamanti za koje su svi znali da ih princ nosi sa sobom nisu bili pronadjeni…

Tajne sluzbe koje su pratile princevo kretanje predhodnih meseci, kao i njegovog nerazdvojnog prijatelja, zakljucuju da je najverovatnije da ih je Bob dao svojoj sestri i da ih je ona prenela u Englesku… Potraga se nastavlja na drugom kontinetu, tacnije u skoli u Medoubenku…, ali pre nego sto odemo tamo reci cemo vam jos jedan detalj, tj. odlomak iz ovog romana… „Zena u sobi do Dzoanine vratila se sa balkona. U ruci je drzala ogledalo… Ugao pod kojim je drzala ogledalo bio je takav da se u njemu videlo ogledalo na visecem ormaru u susednoj sobi, a u tom ogledalu primetila je coveka koji je radio nesto vrlo cudno. Bilo je tako cudno i neocekivano da je ostala nepomicna i netremice posmatrala. Sa mesta gde je sedeo on nije mogao da je vidi, a ona je njega videla tek pomocu dvostruke refleksije…“

Stizemo do Medoubenka, i kad kazemo da je rec o skoli koju pohadjaju iskljucivo devojke, a medju njima i cerka Bobobe sestre, Dzenifer Satklif, kao i da se tamo nalaze sve same zene – pocev od upravnice, sekretarice, nastavnog osoblja… i da se ubrzo desavaju ubistva jedno za drugim… zakljucujemo zaista da se tamo nalazi „macka medju golubovima“ i da je macka upravo tajanstvena zena sa balkona hotela u Ramatu sa ogledalom u ruci…

Koga sve imamo u Medoubenku? Tu je upravnica gospodjica Bulsrod koja je sa gospodjicom Cedvik, nastavnicom matematike osnovala skolu davnih godina, zatim gospodjica Vansitart, Ana Sapland, sekretarica gospodjice Bulsrod, gospodjica Springer, nastavnica fiskulture, nadzornica gospodjica Dzonson, madmoazel Blans, nastavnica francuskog, gospodjica Ric koja je predavala engleski i geografiju, i na kraju gospodjica Rouan i gospodjica Blejk, dve mlade pomocne nastavnice. Osim njih bila su tu i dva muskarca – jedan osamdesetogodisnji bastovan i jedan novi, mladi Adam Gudman koji mu je na pocetku letnjeg semestra uzet kao pripomoc…

U kuci Dzoane Satklif desava se provala, nakon provale policija pretrazuje celu kucu, a i jedno i drugo bilo je organizovano ocito u cilju pronalazenja dragocenih „kamencica“… Britansko ministarstvo je vec bilo izvesteno od strane amabasade u Ramatu o nestanku dragulja i mogucnosti da su prosvecovani u Englesku… Kako nista ne pronalaze u kuci, zakljucuju da se dragulji nalaze negde u prtljagu njene cerke Dzenifer, a devojka je u skoli Medoubenk…. Vrlo brzo saznajemo da je mladi bastovan Adam Gudman kome je to bilo „umetnicko ime“ poslat od strane britanskog ministarstva da prati situaciju u skoli… Situacija se komplikuje ako se zna da skolu od tog semestra pohadja i princeza Sajsta, dalja rodjaka nastradalog princa Ali Jusufa koja se do tada skolovala u Svajcarskoj, ali ona vec posle tri nedelje od pocetka skole kada su devojke imale pravo na prvi izlazak iz skole – nestaje…

Mlada Dzenifer deli sobu sa Dzulijom Apdzon cija majka je bila prilicno avanturistickog duha jer je kao mlada, ratnih dana, radila u obavestajnoj sluzbi, tako da je i njena cerka nasledila te majcine osobine… Jedan deo romana mi je naterao osmeh na lice kada me je podsetio na cuveni roman Agate Kristi „Gospodja MekGinti je mrtva“ u kojoj se pominje cuvena gospodja Somerhejs u cijoj kuci je Herkul Poaro odseo i gde je jako patio… ali koju je on pored uzasne hrane koju je tamo morao da jede naucio da pravi izvrstan omlet, zakljucivsi da nije uzalud ziveo… Tek Dzulijina majka je bila njena prijateljica i gospodja Somerhejs je pricala njoj i njenoj cerki kako je cuveni detektiv Herkul Poaro spasio neduznog coveka vesala u njihovom malom mestu, tako da je to bila veza koja ce Herkula Poaroa uplesti i u ovu pricu… Mala Dzulija ce se u jednom momentu iskrasti iz skole i otici do cuvenog detektiva po pomoc…

U medjuvremenu, u skoli ce se jedno za drugim desiti tri ubistva… i kako to obicno biva u Agatinim romanima, jedno za drugim umirace bas osobe koje su nam do tada bile najsumnjivije, a onda na scenu stupa Herkul Poaro… Jos na pocetku, tonom kojim je vodjeno pripovedanje dogadjaja shvatamo da su dragulji zaista kod Dzenifer i da se za to ocito zna, cak se vrlo brzo otkriva i gde se oni tacno nalaze ali i do tog predmeta se tesko dolazi jer je on u medjuvremenu zamenjen… Pored zamene skrovista, ponovo imamo i zamenu licnosti… Ovde zaista postoji „macka medju golubovima“ ali ne onako kako je inspektor Kelsi koji je vodio ovaj slucaj pretpostavljao…

Uporedo sa ovim dogadjanjima, pratimo jos dve price – jedna se tice ramatske princeze Sajste – koja oseca da se dogadja nesto neobicno i inspektoru i prica da mozda ubice tragaju za draguljima, da ce mozda probati da kidnapuju i nju, ali inspektor smatra da ona preuvelicava stvari kako bi sebi dala na vaznosti, medjutim, ona uskoro zaista nestaje, a uskoro od otmicara stize i zahtev za novcem kako bi je pustili…

Druga prica se vrti oko odnosa medju upravom i nastavnicama u skoli… Iako su gospodjica Bulsrod i gospodjica Cedvik osnovale skolu, gospodjica Bulsrod ne namerava da upravljanje skolom posle povlacenja prepusti gospodjici Cedvik koju jeste smatrala briljantnim strucnjakom u svojoj profesiji ali i prilicno smusenom i osobom bez autoriteta… i to vise nije nikakva tajna. Njen izbor je pao na gospodjicu Vansitart, koja je ozbiljna, odgovorna, koja se trudi da u svemu imitira i podrzava samu gospodjicu Bulsrod… ali ona ni nju nikako da imenuje svojom naslednicom i prepusti joj upravljanje, uporno odlazuci momenat kada ce to da saopsti jer ima osecaj da je gospodjica Vansitart osoba krutih stavova i bez vizije, bez zelje za upustanjem u rizik. Ona bi do kraja zivota upravljala Medoubenkom savrseno i bez ijedne greske ali i bez ijedne promene sto bi po misljenju gospodjice Bulsrod bio totalni promasaj.

S druge strane imamo savrsenu sekretaricu, mladu i zgodnu Anu Sapland koja je nedavno dosla da radi bacivsi oko na mladog bastovana, a da kazemo – i on na nju… Ona je savrsena, sposobna, pametna, osoba sa velikim iskustvom radeci za vise uvazenih i bogatih poslodavaca. Zbog majcinog loseg zdravlja bila je cesto primorana da svakih godinu dve menja poslodavce, ali izgleda da joj to nije smetalo jer je bila avanturistickog duha i ceste promene su joj prijale. Zbog toga nikako nije mogla da se resi da prihvati bracnu ponudu svog dugogodisnjeg verenika…

Tu su i madmoazel Blans, nastavnica francuskog i gospodjica Springer koja je predavala fiskulturu… Obe su takodje bile nedavno zaposlene ali dok su madmoazel bez obzira na dobre karakteristike i preporuke smatrali nedovoljno strucnom, gospodjica Springer je bila, bar za sada, prilicno neomiljena jer je bila gruba, ostra na jeziku, zilava i nekako im se nije uklapala u tu ipak, soficistiranu sredinu… Ostrom oku nadzornice, gospodjice Dzonston nije nista moglo da promakne pa cak ni upaljeno svetlo u sobi neke od devojaka posle jedanaest uvece… Tu su bile i ostale nastavnice koje sam vec pomenula na pocetku i ko bi mogao pomisliti da ce bilo koja od njih biti ubijena, a kamoli da je neka od njih „macka medju golubovima“…

Kao sto je Poaro znao da kaze u nekim od predhodnih slucajeva – uvek je neko nesto video – tako se desilo i ovog puta. Savrsena upravnica, gospodjica Bulsrod je bila svesna osecaja da je propustila nesto bitno u prici majke Dzulije Apdzon dok je ova dovodila svoju cerku pecetkom semestra jer su joj misli bile zauzete necim drugim, sto je po njenom misljenju bilo daleko bitnije od prica majki koje dovode svoju decu, jer sve su one uglavnom pricale iste price… Tek kada se dogodi prvo ubistvo, a kasnije i drugo, ona ce se setiti tog detalja ali ce potraga za gospodjom Apdzon trajati jako dugo obzirom da je njen avanturisticki duh odveo na lutanja po Anadoliji, ali ce tek njen povratak otvoriti svima oci i dovesti ih pred ubicu licno…

Mracni dogadjaji u skoli uticali su i na njen ugled. Iako je prvo ubistvo zahvaljujuci vezama gospodjice Bulsrod, predstavljeno u novinama kao razbojnistvo nepoznatih pocinioca koji su upali radi kradje, posle drugog ubistva u skoli, roditelji su poceli da dolaze i da ispisuju svoju decu iz skole. I dok je gospodjica Cadvik bila ocajna, a gospodjica Vansitart se trudila da ostane pribrana u pokusajima da sto vise utice na njih da to ne cine, gospodjica Bulsrod je znala da se stvari jos mogu dovesti na pravo mesto pametnim i mudrim potezima… ali desava se i trece ubistvo… pa cak i gospodja Satklif, Dzeniferina majka, uprkos njenim protestima odvodi cerku iz skole. Dzulija Apdzon ostaje sama u sobi, ubrzo ima priliku da dodje u posed uznemirujuceg otkrica i ne caseci ni casa vec sutradan bezi iz skole odlazeci pravo kod Herkula Poaroa… On ozbiljno slusa njenu pricu i krece u akciju…

On naravno, odmah zapocinje sa cudnim idejama koje samo on razume… Raspituje se za kolena princeze Sajste, trazi od gospodjice Lic da mu nacrta sve nastavnice iz skole, pa da im onda docrta drugacije frizure… Sta on pokusava sa tim? Odlazi u kucu Dzenifer Satklif koja je bila sa majkom u Ramatu pred izbijanje revolucije pokusavsi da od devojke sazna da li joj je neka od osoba sa crteza poznata iz Ramata, jer tajna sluzba traga i za dvema zenama koje su bile levo i desno od njihove sobe, ispravno pretpostavljajuci da je neko od njih dve mozda nesto video… ali devojka ocito nije imala dobru moc zapazanja i po misljenju njene majke bila je vrlo realno dete koje je obracalo paznju samo na cinjenice, sto je po Poaroovom misljenju bilo velika steta…

Poaro pocinje da povezuje dogadjaje i sklapa kockice ovog slucaja odlucujuci se za svoje finale pre finala – ali ovoga puta na njegov poznati nacin – navodi pravog ubicu da poveruje da je sva sumnja na nekome drugom – i izvodi kompletan slucaj tako da je to sve bilo moguce izvesti, sa sve dokazima da je ta druga osoba to i uradila. U odsudnom casu kada ubici opadne paznja pojavljuje se gospodja Apdzon sa naizgled nevinim komentarom o osobi koju je prepoznala iz njenih „spijunskih“ dana… Ubica gubi zivce i pokusava da naocigled svih ubije ponovo… ali tu je inspektor Kelsi i naravno, Herkul Poaro…

Usput, Poaro naravno resava i nestanak princeze Sajste, na neki nacin pomaze gospodjici Bulsrod da pronadje dostojnu naslednicu i buduceg upravnika cuvenog Medoubenka… Kao i obicno, i ovde je bio visestruko koristan… Dragulji su vraceni pravom vlasniku. Ko je on saznacete na kraju knjige, ali budite sigurni da je Herkul Poaro dobro promislio pre nego je sluzbeniku britanskog ministarstva odao mesto na koje ih je sklonio i da je i on bio ubedjen u ispravnost takve odluke…

Piše: 19.04.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 16 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: