Komentar knjige – Misterija Listerdejl

Ova kolekcija nazvana imenom „Misterija Listerdejl“ mogla bi se sa pravom nazvati kolekcijom romanticnih misterija, misterija kojima je zajednicki zlocin ili namera zlocina iz ljubavi i zbog ljubavi…ili ljubav kao posledica misterije… misterija ili zlocin koji za posledicu ili uzrok ima romanticna osecanja ili zelju za posedovanjem… sve u svemu vidimo da ljubav i misterija uvek nekako idu zajedno, a kad je u blizini i gospodja Kristi bude malo i zlocina…

MISTERIJA LISTERDEJL
Sa citanjem obicno pocinjemo od prve price „Misterija Listerdejl“ gde upoznajemo zenu, gdju Sent Vinsent koja je pripadnica tzv osiromasenog plemstva i koja pokusava da ocuva dostojanstvo svoje porodice i da obezbedi srecu i bolju buducnost svojoj deci. Potaknuta zeljom da novi mladic njene cerke, koji je pripadnik vise klase, i koji ce moci da joj obezbedi zivot u luksuzu na koji je ona kao mala navikla, stekne sto bolje misljenje o njoj, ona za sebe i svoju decu iznajmljuje kucu u ul Sevijat plejs, poznatu kao kucu Lorda Listerdejla. U oglasu je pisalo: „Iskljucivo otmenoj gospodi. Mala kuca u Vestminsteru, izuzetno opremljena, nudimo onima koji bi zaista vodili racuna o njoj. Minimalna stanarina. Bez posrednika.“.. Zasto je za iznajmljivanje kuce Lorda Lisrtedejl stanarina minimalna? Gde je tajanstveno nestao Lord Listerdejl pre vise godina, da li je zuopste ziv? Da li je zazidan iza debelih zidova otmene vile, kao sto mislil mladi Rupert, sin gdje Sent Vinsent? Zasto je batler Kventin o svom gospodaru govorio u „proslom vremenu“ i zasto je uslov agencije koja izdaje kucu bio da sluge ostanu na svojim mestima? Mladi, nestrpljivi Rupert krece da istrazi tajnu Lorda Listerdejla i otkriva nesto sto zaista zvuci neverovatno!!! Otkrijte sta je to u ovoj do kraja uzbudljivoj noveli Agate Kristi.

KUCA FILOMEL
U „Kuci Filomel“ upoznajemo mladi bracni par koji se useljava u svoj novi dom. Oni su mladi, zaljubljeni i srecni. Aliks je upravo naspustila svog dugogodinjeg prijatelja Dika koji nikako nije smogao snage da se odvazi i zaprosi je i posle samo nedelju dana poznanstva sa Dzeraldom ona odlucuje da se i uda za njega. Dik joj sa pravom prigovara: “ Taj covek je potpuni stranac za tebe! Ne znas nista o njemu!“ „…Otkako se udala, tri puta je sanjala isti san. Okruzenje je bilo drugacije, ali je prica uvek bila ista. Videla je svog muza kako lezi mrtav i Dika Vindiforda kako stoji iznad njega i tacno je znala da je ruka koja je zadala smrtonosti udarac bila njegova. Premda je to bio uzasan san, nesto je bilo jos uzasnije… budjenje posle tog sna, ker je san izgledao tako prirodno i istinito. Ona, Aliks Martin, bila je srecna sto joj je muz mrtav, ispruzila je zahvalne ruke njegovom ubici, ponekad bi mu se i zahvalila. San se uevk zavrsavao na isti nacin, sa njom u Dikovom zagrljaju…“ Posle ovih snova Aliks je bila dosta uznemirena, pocela je da otkriva sitne, pa sve krupnije lazi svog supruga, pocela je da strahuje za svoj zivot. Ko je u stvari bio Dzerald Martin i da li je Aliks potaknuta svojim kosmarima u snu sve umislila ili je Dzerald zaista bio pretnja za njen zivot procitajte u ovoj vise puta ekranizovanoj prici.

DEVOJKA U VOZU
Prica „Devojka u vozu“ nas upoznaje sa bogatim mladicem Dzordzom Roulandom, koga stic, vlasnik kompanije zbog bahatog ponasanje i nocnih terevnki zbog kojih je redovno dolazio u podne na posao, mamuran i neispavan, otpustio s posla. Ne znajuci sta ce sa sobom, Dzordz seda u prvi voz i krece u svoju licnu avanturu. Nije znao da ona pocinje za nekoliko minuta kada mlada devojka u panici utvrcava u njegov kupe sa recima „Oh, sakrijte me… oh! Molim vas, sakrijte me…“ Na sledecoj stanici ona misterozno napusta voz ostavivsi Dzordzu zapecacen paketic rekavsi mu da ga cuva svojim zivotom i da je on kljuc svega, pri tome mu govori da ako hoce da joj pomogne da prati muskarca crne brade u svetlom mantilu koji stoji na peronu i da ga ne ispusta iz vida. Ko je bio taj muskarac, ko je i zasto pratio mladu devojku, od koga je ona tako panicno bezala i sta se nalazi u zapecacenom paketicu koji mu je tutnula u ruku na rastanku? Ko je i zasto pretio Dzordzu u hotelu u kome je odseo te noci i ko je te iste noci provalio u njegovu sobu polomivsi pecat na paketicu? Dzordz zna da ce resiti misteriju tek kada ponovo sretne tajanstvenu devojku…

PEVAJ PESMU OD PENIJA SEST
„Pevaj pesmu od penija sest“ nam prica pricu o dolasku Magdalene Von kod cuvenog kriminologa Ser Edvarda Pelistera koga je davno upoznala, sada sa molbom da resi ubistvo njene tetke Lili i skine sumnju sa nje i ostalih clanova porodice. Naime, u trenutku ubistva svi su bili u kuci, policija je ustanovila da niko nije usao spolja, a tetka je nadjena ubijena u radnoj sobi u prizemlju kuce u Celziju. Magdalenin stariji brat Vili i njegova zena, kao i ona sama su bili na spratu, njen mladji brat Metju je bio u prizemlju kucajuci bucno na pisacoj masini, sobarica Marta je takodje bila u prizemlju i kaze da niko nije mogao da udje s vani jer bi ona morala da ga vidi a niko nije ni silazio sa sprata jer stepenice toliko skripe da bi ga ona nesumlnjivo cula. Metju je sve vreme kucao jer se pisaca masina non stop cula i pravila buku. Zato nisu ni culi kada je tetka ubijena. Sa Marte se skida svaka sumnja jer decenijama radi za staru gospodju i vidi se da joj je bila odana i da o njoj govori s ljubavlju. Kako ce novcic od sest penija Ser Edvarda Pelistera nagnati da resi ovaj slucaj i opravda svoju reputaciju?

ZRELO DOBA EDVARDA ROBINSONA
Edvard Robinson u prici o njemu samome koja se zove „Zrelo doba Edvarda Robinsona“ muku muci sa svojom stedljivom verenicom Mod koja bi mu prigovorila za svaki, po njenom misljenju, nepotrebno potrosen peni. Ali Robert je ipak resio da malo oproba pravi zivot i dobivsi veci novac na nekom takmicenju odlucuje da kupi mali, crveni auto – dvosed. Resio je da ostvari svoj san. „…Do djavola, rece Edvard u sebi. Jednom u zuvotu, uradicu ono sto zelim. Mod moze da se nosi…“ Vec sledeceg vikenda slagao je Mod da ide kod prijatelja kome je bio potreban, seo u svom novi auto i krenuo „u susret sirokom, brisanom prostoru…“ Na jednom zavoju zaustavio je auto i izasao da se proseta. Silazio je dole niz strmu stazu i sledecih pola sata lutao po snegom prekrivenoj prirodi. Popeo se drugom stranom staze, usao u mali crveni auto i uzdahnuvsi nad lepotom prirode krenuo dalje. Posle nekog vremena zavukao je ruku u odeljak za rukavice da uzme svoj sal. Ali, umesto sala napipao je dijamantsku ogrlicu… Ko je to ostavio u njegovom autu i zasto? “ A onda, dok su mu ove misli prolazile kroz glavu, Edvard se sledio. Ovo nisu bila njegova kola…“ Vratio se nazad ali drugog auta, njegovog, nije bilo tu. Da li da ode u policiju? Nije cak znao ni tacan registarski broj svog auta? Sta ce policija misliti o njemu? Ne, to je rizicno!!! Ko je odvezao njegov auto? Ciji je auto koji on vozi i da li je dijamantska ogrlica ukradena? Sta ce biti kad drugi vozac otkrije „prevaru“? Pretrazujuci auto malo bolje u istom pregratku gde je bila ogrlica nalazi poruku: „Naci cemo se na uglu Salters Lejna, Gren, u deset sati“. I sta Edvardu preostaje nego da se pojavi na tom mestu u receno vreme. To vidi kao jedini nacin da resi misteriju, povrati svoj auto i vrati mir u svoj zivot. A Edvard Robinson je samo zudeo za svojom avanturom. I dobio ju je. Saznajte kako ce resiti ovu misteriju i zasto njegova verenica Mod, ne samo da se nije posle svega ljutila na njega, vec mu je na kraju, skoro bez daha, rekla „Oh Edvarde, obozavam te!!!“

NESRECA
Prica „Nesreca“ nas upoznaje sa gospodinom Evansom, bivsim kriminalnim inspektorom i njegovim prvim komsijama, porodicom Merouden. Klupko krece da se odmotava (ili zamotava) u onom momentu kada Evans u gospodji Merouden prepoznaje gdju Entoni iz svog cuvenog slucaja od pre mnogo godina. On sumnja da je to bas ona, iako se slucaj dogodio pre devet godina. Gdja Entoni je tada bila osumnjicena za ubistvo svog muza i bila oslobodjena zbog nedostatka dokaza. Ali bivsi inspektor je kopao malo po njenoj proslosti i saznao tada da je i njen ocuh nastradao prilikom pada sa strme litice dok je bio u setnji sa njom, tada osamnaestogodisnjom devojkom. Ona je bila zaljubljena u nekog mladica, on se tome protivio i ubrzo je nastradao. Policija je to tada okarakterisala kao nesrecan slucaj. Evans sumnja u sve to i resava da stvar posle mnogo godina istera na cistinu, tim pre sto je njen sadasnji muz, njegov prijatelj, hemicar, kuca je puna otrova i njegova zena ima dosta prilike da ga se „otarasi“. On otvara karte pred njom i govori joj da sve zna. Da li je pogresio? Da li ce to samo da ubrza njenu resenost da sto pre ponovo pribegne zlocinu ili ce njegova brza reakcija doprineti da spase zivot svog prijatelja ili cak mozda i dokaze nevinost sadasnje gospodje Merouden. A mozda to i nije ona? Koliko misterije u samo jednoj prici….a sve samo zbog ljubavi….

DZEJN U POTRAZI ZA POSLOM
Dok je jela svoj oskudni dorucak, Dzejn je prevrtala stranice Dnevnog vodica u potrazi za poslom. Njena zaliha ustedjevine se topila a ona nije uspevala da nadje posao. Rasmatravsi razne ponude pogled joj je privukao oglas sledece sadrzine: „…Ukoliko bi mlada dama od dvadeset pet do trideset godina starosti, tamnoplavih ociju, vrlo svetle kose, crnih obrva i trepavica, ravnog nosa, vitke fugure, sto sedamdeset santimetara visine, dobre moci podrazavanja i tecnog francuskog, dosla u ulicu Enderslej 7, izmedju 5 i 6 popodne, saznace nesto sto bi joj moglo biti od koristi…“ Prvo sto je Dzejn pomislila bilo je da u ovome mora da postoji neka caka jer ona je potpuno odgovarala datom opisu. Dzejn je odlucno iscepala oglas, platila racun i zaputila se na datu adresu. Dzejn jeste bila samouverena, ali ona je zaista odgovarala u potpunosti sto se ubrzo i pokazalo kao tacno. Izabrana u ostroj konkurenciji i primljena na novi posao. A i plata je bila odlicna. Samo sto Dzejn jos uvek nije znala sta se od nje ocekuje. A onda je upoznala Njeno velicanstvo Veliku knjeginju Paulinu. I tada joj je sve bilo jasno. Za tri dana je otvaranje velikog bazara i Dzejn dobija priliku da se iskaze na svom novom poslu.

PLODNA NEDELJA
Doroti i Edvard krenuli su da provedu lep, suncan nedeljni dan van grada cavrljajuci usput o Edvardovim nedavno kupljenim polovnim kolima koja su im pravila probleme i o bogatasima koji eto tek tako mogu da usetaju u svaku radnju i kupe sta god pozele pocev od dijamanata, bisera pa do skupih automobila. Utom ugledase prodavca voca koji je stajao pored table na kojoj je bila nacrtana korpa sa vocem i natpis „Jedite vise voca“. Edvard je nevoljno zaustavio auto komentarisuci u sebi kako su danasnje devojke zahtevne i skupe… Prodavac upita: „…Zelite korpu visanja? Predivne su. Dva silinga, ser, i nesto sitnine. Jako jeftino. I vi biste to rekli, kada bi znali sta je unutra…“ Kupise visnje i nakon pola milje zaustavise auto na obali reke. Edvard i Doroti su zaljubljeno seli na obalu i poceli da jedu visnje dok su novine nemarno lezale kraj njihovih nogu. Doroti je prepricavala Edvardu sadrzaj novinske hronike gde je izmedju ostalog pisalo i o kradji ogrlice sacinjene od 21 rubina… A onda je Doroti pruzila ruku ka korpi sa visnjama rekavsi Edvardu: „Pojela sam vise od tebe, podelicu ostatak i… hej, sta je ovo na dnu korpe? Dok je govorila, izvlacila je ruku… i u ruci dugacak svetlucavi lanac od kamenja crvenog kao krv…“ Pogadjate, 21 rubin crvenih kamencica bilo je nanizano jedan na drugi… Otkud se oglica nasla u korpi? Prodavac je znao sta je u korpi obzirom na njegovu napomenu. Ali, zasto ju je prodao tako jeftino? Sta ce Doroti i Edvard uciniti sa ogrlicom i kako ce ona promeniti njihove zivote saznajte u ovoj zanimljivoj prici…

PUSTOLOVINA GOSPODINA ISTVUDA
Entoni Istvud, pisac kriminalistickih romana, te veceri nije bas imao inspiraciju. Napisao je samo naslov svoje price „Misterija drugog krastavca“ i nikako nije uspevao da odmakne dalje od njega iako je razmatrao razne ideje. A onda je zazvonio telefon. Entoni se javio, besan sto neko prekida njegov tok misli i cuo nepoznati zenski glas koji ga je preklinjao da dodje u Kirk strit 320, rekavsi da je u pitanju zivot ili smrt, da „oni“ vec dolaze po nju i ako dodju ubice je i jos nesto sto je zapanjilo Entonija „…rec je krastavac… moram da idem…“ … Edvard nije mogao da veruje sta mu se desava, tim pre sto mu se devojka obracala kao da se poznaju a on nije imao predstavu o cemu se radi. Medjutim, njegov avanturisticki duh ga je izvukao iz kuce. Resio je da ode na navedenu adresu. Staroj gospodji koja je radila u prizemlju zgrade u prodavnici rekao je sifru…… krastavac… i uspevsi se uz uske, prljave stepenice, video je otskrinuta vrata i usao u mali salon. Tamo je sedela njemu nepoznata devojka i zurno pokusavala da mu sa sto manje reci objasni zasto je u panici i tek sto je izgovorila reci: „Ja ga imam. Ubili bi me da znaju…“ dva muskarca su upala u sobu optuzujuci Entonija za ubistvo izvesne Ane Rozenburg. Jedina svetla tacka u svemu je bila ta sto su oni za ubistvo optuzivali Konrada Flekmena. Entoni je morao da dokaze da nije Konrad i resio da ih povede do svog stana gde je imao gomile dokaza o svom identitetu, cavrljajuci usput sa njima. Kada su stigli u njegov stan pokusavao je da se sprijatelji sa njima pokazujuci svoju finu i gostoljubivu narav. Otisao je u drugu sobu sa jednim od njih da bi njegov kolega mogao detaljno da pretrazi ostatak stana i tada je cuo pricu o misterioznom „salu hiljadu cvetova“ koji je pripadao Ani Rozenberg i za cije je ubistvo bio optuzen izvesni Konrad Flekmen. Taman kada je prica stigla do najuzbudljivijeg dela, inspektora je pozvao sef u drugu sobu… Entoni je razmisljao o neobicnoj prici i cekao da se inspektor vrati… a onda se prenuo iz sanjarenja i pomislio kako se inspektor vec duze vreme ne pojavljuje… Sta se desava? Sta su to pronasli? Entoni izlazi iz sobe u kojoj je do tada sedeo i zastaje mu dah…

ZLATNA LOPTA
Dzordz se samo usudio da uzme slobodan dan usred radne nedelje bez pitanja. No, to je tako razbesnelo njegovog bogatog ujaka koji nije mogao da predje preko takve neodgovornosti i resio da otpusti mladica. I dok je Dzordz stajao na plocniku londonskog Sitija, crveni kabriolet za cijim volanom je bila Meri Montresor, zaustavio se kraj njega. Meri je bila prelepa popularna devojka iz visokog drustva i Dzordz je vrlo rado prihvatio njen poziv da se provozaju, a onda ga je ona u sred divlje voznje zapitala nehajno: „Kako bi vam se dopalo da me uzmete za zenu?“… Dzordz je spremno odgovorio da bi voleo to, ali se i raspitivao o njenoj nedavno objavljenoj veridbi sa Vojvodom od Edzhila. Slatka Meri je savladavala krivine pred njima a onda naglo zaustavila kola ispred jedne velelepne kuce rekavsi: „…Ostavicemo ovde kola i otici da pogledamo kucu. To je nasa kuca! – Bez sumnje, to je prava kuca za nas – slozio se Dzordz – Ali, izgleda da trenutno neko drugi zivi u njoj….“ Meri je nehajno odmahnula rukom na pomen drugih ljudi i nastavila da se penje vijugavom stazom ka kuci. Ugledavsi batlera, ona ga ljubazno upita da li je tu gospodarica kuce, rekavsi pri tome najneverovatnije moguce ime, nazvavsi je „Gdja Pardongster“. Medjutim, desilo se nesto interesantno. Savrseno miran i ozbiljan sluga je odgovorio da je Gdja Pardongster tu i da izvole uci. Nesto je tu bilo cudno. I naravno, samo sto su Dzordz i Meri usli u kucu, pojavila se tzv. Gdja Pardongster u pratnji ogromnog muskarca koji je izvadio veliki revolver i naredio im da dignu ruke gore. Kako ce se nesmotreni mladi par izvuci iz ove neprijatnosti i kako ce se zavrsiti njihova igra procitajte u ovoj simpaticnoj noveli.

RADZIN SMARAGD
Dzejms je zaista bio besan razmatrajuci kako se nasao u ovoj situaciji „…Ovo je bio njegov odmor. Ko ga je nagovarao da dodje u ovo mondensko letovaliste na obali, Kimpton na moru. Grejs. Ko ga je naterao da potrosi vise nego sto moze sebi da priusti? Grejs. A on je sav srecan prihvatio njen plan. Dovukla ga je ovamo i sta se desilo? Dok je on odseo u mracnom pansionu milju i po udaljenom od obale, Grejs ga je hladnokrvo napustila i odsela ni manje ni vise nego u hotelu „Esplanada“ n samoj obali. Cinilo se da tamo ima neke prijatelje……“ I dok se Dzejms prisecao njihove trogodisnje veze tokom koje se Grejs uspela na drustvenoj lestvici i sada zaradjivala mnogo vise od njega, ignorisuci u poslednje vreme njegovu ljubav a prihvatajuci udvaranje mladog Kloda Sopvorta. Klod je takodje bio u Esplanadi i Dzejms je morao da gleda svakodnevno kako joj se taj pokvarenjak, kako je mislio o njemu, udvara i kako mu se ona osmehuje. Znao je da je to bilo cuveno mesto za letovanje bogatih i poznatih licnosti a medju njima zakupac jednog velikog bungalova bio je i lord Edvard Kempion kome je trenutno u gostima bio radza od Maraputne, cuven po svom bogatstvu i narocito po svojoj kolekciji dragog kamenja od kojih je najpoznatiji svakako bio cuveni smaragd velicine golubijeg jajeta. „…- Kada bih ja imao toliki smaragd – rece Dzejms, mrsteci se na horizont – Grejs bi videla svoje…“ Krenuo je ka plazi gde je trebao da se nadje sa Grejs i njenim „prijateljima“. Stigao je do javnih kabina za presvlacenje gde se otegao dugacak red u kome ce cekati satima. Gosti „Esplanade“ imali su svoje elegantne kabine i Dzejms je video kako Grejs sa „prijateljima“ veselo trci po pesku prema morskim talasima. Bas je bio besan. Odlucio je da se na prevaru posluzi privatnim barakama. Usao je u jednu, cija su vrata bila odskrinuta, presvukao se i krenuo u susret Grejs. Na povratku usao je ponovo u kabinu da se presvuce ali je na svoj uzas otkrio da neko dolazi, na brzinu se obukao, sakrio i cim mu se ukazala prilika napustio baraku. Dok je sedeo za stolom u restoranu cekajuci rucak, gurnuo je ruku u dzep i pomislio „Zasto sam do vraga, stavio kamen u dzep?“ otvorio je stisnutu saku i ugledao… pogadjate vec… ogroman zeleni smaragd. To vece je procitao u lokalnim novinama da je cuveni Radzin smaragd ukraden. Dalje ostavljamo vama da procitate kako ce Dzejms resiti ovu misteriju.

LABUDOVA PESMA
Prilicno ekscentricna i hirovita, uostalom kao i svi umetnici, Madam Paula Nazorkova, cuvena cetrdesetogodisnja operska pevacica, prima na uobicajeni jutarnji sastanak svog agenta Kauana koji je izvestava o zakazanim nastupima narednih dana, a onda joj izlaze jednu prilicno neobicnu ponudu od ledi Rastonberi koja je spremna da plati pozamasnu svoju madam Nazorkovoj da se pojavi u njenom dvorcu i peva „Madam Baterflaj’ u njenom privatnom pozoristu koje je napravljeno u okviru cuvenog zamka na njenom imanju a kako ce biti prisutan i neko iz kraljevske porodice to je agent savetavao madam Nazorkovoj da bi bilo uputno prihvatiti poziv. Madam se duboko zamislila i rekla „Rastonberi… gde sam samo videla…?“ a onda najednom ustala i ozbiljno rekla Kauanu: „…-Uredite sve za Rastonberi, zelela bih da pevam tamo, ali pod jednim uslovom… opera mora da bude Toska…“ Vec navikao na njene hirove, Kauan poce da je odgovara no ona jasno rece: „Toska ili nista“… Procitajte na kraju zasto je madam Nazorkova insistirala da izvodi Tosku… Otkrijte da li je njen partner otrovan slucajno ili namerno, te je u poslednji cas morao da bude zamenjen… Ko ga je zamenio i da li je zamena partnera bila dostojna za hirovitu madam Nazorkovu da se potpuno uzivi u ovu kako je sama rekla vise glumacku, nego pevacku ulogu i koja je pred put u dvorac Rastonberi prosaputala nekoliko reci koje je samo ona cula: „- Napokon -promrmljala je – Napokon… posle svih ovih godina…“

Piše – Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd, 25.01.2005.

Pogledano 219 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: