Komentar knjige – Misterija plavog voza

Roman „Misterija Plavog voza“ objavljen je 1938. godine, cak sest godina pre cuvenog Orijent ekspresa… Da li je rad na tom romanu dao Agati ideju da napravi onako fenomenalan zaplet u cuvenom vozu…?

Nas „Plavi voz“ je saobracao na relaciji London – Nica. Naravno, voz je isao od Londona do Dovera, gde su putnici presedali u udoban brod. Plovidba nije dugo trajala. Zatim bi ih u Kaleu sacekao francuski „Plavi voz“ koji je od Kalea preko Pariza isao do Nice. Rivijera je bila popularna za visi engleski stalez koji je sebi mogao da priusti da zimu provede van Londona… Tako su se u njemu nasli Derek Ketering, njegova zena Rut i druga dva glavna lika ovog romana – dama sivih ociju – gospodjica Ketrin Grej, nas cuveni Belgijanac Herkul Poaro i jos mnogi, mnogi drugi…

Derek i njegova zena su bili u prilicno losim odnosima i na nagovor svog oca, cuvenog milionera Rufusa Van Aldina, Rut se upravo spremala da pokrene pitanje razvoda od svog muza. Vec duze vreme nisu ziveli zajedno, on je nemilice trosio njen novac, cesto su ga vidjali i sa drugim zenama, u poslednje vreme najvise sa cuvenom plesacicom Mirej, koja je pak bila vrlo posesivna… Ali ni njegova zena mu nije ostajala duzna. Vec neko vreme se potajno vidjala sa grofom De la Ros u koga je bila zaljubljena pre vencanja sa Derekom, ali kako je grof bio na losem glasu, njen otac je vrlo brzo prekinuo to „nezno“ prijateljstvo njegove cerke… Bio je jako slab na nju i njene zelje ali u tome je ostao cvrst. On boravi u Londonu sa svojim sekretarom majorom Knajtonom koji je kod njega tek dva meseca, ali se mladic pokazao kao jako usluzan i finih manira pa mu je Van Aldin prepustio vecinu svojih poslova.

Sto se Ketrin Grej tice, ona je do skora zivela u Sent Meri Midu. To mi je bilo jako slatko i sve vreme sam potajno ocekivala da se odnekuda pojavi i gospodjica Marpl, ali znajuci da se ona ni u jednom romanu nije pojavila zajedno sa Poaroom, znala sam da je to nemoguce. A i prvi roman sa njom pjavice se tek nekoliko godina kasnije. „U dvadeset trecoj godini, bila je blaga devojka divnih ociju. U trideset trecoj bila je blaga zena, istih sivih ociju, koje su iskricavo gledale na svet s nekom vrstom srecnog spokojstva koje nista nije moglo uzdrmati.“ Ketrin Grej je bila druzbenica stare, bogate i po naravi jako zahtevne i „teske“ gospodje Harfild u Sent Meri Midu, ali je uspevala da izadje na kraj sa njom i ostala je prilicno dugo u njenom drustvu. Kada je gospodja Harfild umrla ostavila je svoje poveliko imanje i bogatstvo Ketrin, koja je tako odjednom, gotovo preko noci, postala prilicno bogata. Resila je da prihvati poziv svoje dalje rodjake, ledi Tamplin koja je sa cerkom Lenoks zivela u Nici da im se tokom zime pridruzi. Tako se i ona obrela u „Plavom vozu“. Predhodno je stigla u London i holu hotela „Savoj“ ugledala Dereka Keteringa. Onda ga je srela ponovo u agenciji kada je otisla da kupi kartu, a zatim se srela sa njim i kod svoje rodjake u Nici kasnije. Ispostavice se da je mladi Ketering prijatelj njene tetke. Medjutim, Derek nije znao da ga je gospodjica Grej srela jos jednom… u vozu…

I Derek Ketering je itekako primetio gospodjicu Grej i u predvorju hotela a i u Agenciji. „Samo na trenutak je osetio drhtavicu; na neki nacin je bio sujeveran. Ta zena bi mu mogla doneti nesrecu. Gledao ju je sa vrata dok je stajala i pricala sa sluzbenikom. Ovoga puta secanje ga nije prevarilo. Dama – dama u pravom smislu reci. Ne bas mlada i ne narocito lepa. Ali, imala je nesto – sive oci koje mozda vide isuvise. Znao je, dok je izlazio kroz vrata, da se na neki nacin plasio ove zene. Osetio je nesrecu.“ Ono sto on tada u nije znao je da se u nju zaljubio jos pri prvom susretu u hotelu, pri samom pogledu na nju… Da li je Ketrin bila svesna momenta u kome se ona zaljubila u Dereka? Tek on je bio spreman da zbog te ljubavi napusti i svoju plesacicu koja je postajala sve zahtevnija… A i ona je putovala „Plavim vozom“… Ko je jos putovao tim vozom…?

Prica pocinje tako sto prebogati Rufus Van Aldin preko svojih tajnih kanala u Parizu kupuje cuvenu ogrlicu od rubina od kojih je najveci ugradjen u ogrlicu poznat kao „Srce vatre“, ogrlicu koja vredi neverovatnih pola miliona dolara. Bila je to jedna od ogrlica koja je imala svoju istoriju. Nosila ju je cak i ruska carica Katarina. Ogrlicu poklanja svojoj cerki Rut. Rut se sa sluzavkom sprema na put u Nicu cuvenim „Plavim vozom“. Ide da se tamo tajno sretne sa grofom De la Ros i na pola puta otpusta sluzavku. U vozu upoznaje mladu Ketrin i privucena njenom iskrenoscu polako joj otvara svoje srce pricajuci o svom nesretnom braku. Te noci u vozu se desava ubistvo a njena cuvena ogrlica nestaje.

U vozu Herkul Poaro takodje upoznaje mladu damu celicno sivih ociju koja cita svoj „krimi roman“. Zaintrigiran njenom licnoscu, on lagano cavrlja sa njom na temu zlocina rekavsi joj: „Jednog dana, ko zna, vi mozete biti u centru dogadjaja“. Nije ni bio svestan koliko su njegove reci bile prorocke. Mada je on te veceri rekao Ketrin: „Ja nikad ne proricem. Tacno je da imam naviku da uvek budem u pravu, ali se time ne hvalim.“ Vec sutradan Poaro se zajedno sa francuskom policijom uplice u resavanje „Misterije Plavog voza“. Mlada Ketrin je jedan od glavnih svedoka i neko ko je poslednji put video zrtvu zivu… Ono sto Poaroa ne popusta je pitanje – zasto je lice zrtve bilo unisteno? Naravno, prvo se postavlja pitanje skrivanja identiteta. Ne – tu nije bilo sumnje. Identitet je nedvosmisleno utvrdjen.

Nekoliko je osumnjicenih za ovaj svirepi zlocin i za pljacku. Imaju li ova dva dogadjaja veze jedan sa drugim? Da li jedan sluzi za prikrivanje drugog? Da li trazimo nekoga ko bi po psiholoskom portretu mogao da bude ubica ili pljackas? Poaro pretresa sluicaj, ispituje sve moguce osumnjicene, svedoke, trazi ko je imao priliku, ko motiv… Ali, ima li i skrivenih motiva u ovom slucaju? Preokret u prici se desava kada Derek Ketering zbog „dame sivih ociju“ resava da napusti svoju dosadasnju ljubavnicu Mirej, tako da ova prica dobija i jedan novi karakter – postaje prica o osveti. Ima li osveta veze sa zlocinom? Poaro ga je lepo pitao „Prekinuli ste sa njom – ali da li je i ona prekinula sa vama?“

No, jos neko je zaintrigiran gospodjicom Grej – nas mali Belgijanac. Ona u ovom romanu na neki nacin resava slucaj zajedno sa Poaroom, tj. on je taj koji je uvek informise o dogadjajima i pita za misljenje, mozda i zbog njene bliske povezanosti sa zlocinom. U nju je definitivno zaljubljen Derek Ketering, njoj se bez sumnje dopada major Knajton koji joj takodje otkriva svoja osecanja i svoje srce, ona je poslednja vidjena sa zrtvom a povrh svega obozava da cita detektivske romane i Poaro smatra da je nesumnjivo veoma inteligentna zena. Sumnja li on pomalo i u nju? Ma znate vec Poaroa, on sumnja u svakog. „Ovo je nas licni ‘roman policier’, zar ne? – rekao je Poaro. – Obecao sam vam da cemo ga proucavati zajedno. A ja uvek drzim do svojih obecanja. Pogledala je u njegove svetlucave oci i potvrdila svoj prvi utisak da je postojalo nesto veoma privlacno u gospodinu Herkulu Poarou.“

Zasto ce za resavanje zlocina biti presudan sud gospodjice Grej o jednom od ova dva mladica? Da li ce se Ketrin Grej odluciti za Dereka Keteringa ili za majora Knajtona. Prijateljica joj daje savet: „Pogresila sam u vezi sa tim mladicem. Kad se muskarac pretvara, on je ljubazan, pun sitnih paznji i zabavan. Ali, kad je covek stvarno zaljubljen, ne moze a da ne izgleda kao ovca. Kad god te je taj mladic pogledao, licio je na ovcu. Povlacim sve sto sam jutros rekla. Ovo je iskreno“ Ko se od dva mladica pretvarao? Ko je iz interesa bio sa mladom Ketrin a ko je u nju zaista iskreno zaljubljen… To cete vec morati da otkrijete sami…, ali ne zaboravite… karakteri ta dva mladica vidjeni ocima Ketrin Grej bice presudni i za Poaroov sud.

I major Knajton poznaje Poaroa od ranije. On prica Ketrin o njemu: „On je vrlo znacajna osoba – i uradio je neke vazne stvari. On je neka vrsta genija kad treba uci u sustinu problema, i do samog kraja niko ne zna sta zaista misli. Secam se kad sam boravio u jednoj kuci u Jorksiru, bili su ukradeni dragulji ledi Klenrevion. Izgledalo je da se radi o obicnoj pljacki, ali lokalna policija je bila potpuno zbunjena. Zeleo sam da pozovu Herkula Poaroa, pa sam rekao da je on jedini covek koji bi im mogao pomoci, ali oni su imali vise poverenja u Skotland Jard i dragulji nikada nisu pronadjeni.“

Poaro otkriva da je u Nici i njegov stari prijatelj, cuveni pariski draguljar, gospodin Papopolos sa cerkom. Pita se zasto je on odjednom dosao ovde i ima li to veze sa nestalim draguljima. Draguljar mu duguje jednu uslugu od pre mnogo godina kada je Poaro za njega zavrsio jedan posao u njegovu korist i on sad odlazi kod njega jer je dobio jednu vrlo zanimljivu ideju oko razresenja zlocina. „Imam malu ideju. Mnogi ljudi su se rugali idejicama Herkula Poaroa… i pogresili su.“
Poaro razgovara sa svojim slugom Dzordzom:
„- Bili ste na Rivijeri ranije Dzordz? – pitao je Poaro slugu sledeceg jutra.
Dzordz je bio tipican Eglez ukocenog izraza lica.
– Da, gospodine. Bio sam ovde pre dve godine, kada sam radio za Lorda Fremptona.
– A danas – mrmjao je njegov gospodar – ovde si sa Herkulom Poaroom. Eto kako covek napreduje u zivotu“
. . . . .
– Imas veliko iskustvo Dzordz – mrmljao je Poaro. – Cesto se pitam zasto si prihvatio da radis kao moj sluga, posle ekskluzivnog zivota kojim si ziveo u porodicama s vaznim titulama. Pripisujem to tvojoj ljubavi prema uzbudjenjima.
– Ne sasvim, gospodine – rekao je Dzordz. – Slucajno sam video u Society Snippets da ste bili primljeni u Bakingemskoj palati. To se desilo bas kad sam trazio novi posao. Njegovo visocanstvo, pisalo je, bilo vam je veoma naklonjeno i imalo je visoko misljenje o vasim sposobnostima.“
. . . . .
– Ah, rekao je Poaro zamisljeno. Popiso je svoju cokoladu, namestio solju i tacnu na sredinu posluzavnika i progovorio tiho, vise za sebe nego sto se obracao slugi.
– Veverica, dobri moj Dzordz, skuplja orahe. Sklanja ih u jesen da bi ih mogla koristiti kasnije. Da bismo razumeli ljude, moramo uciti lekcije od onih ispod nas, u carstvu zivotinja. Oduvek sam tako radio. Bio sam macka koja osmatra misju rupu, bio sam dobar pas koji prati miris, ne odstupajuci sa traga. A takodje, dobri moj Dzordz, bio sam i veverica. Skupljao sam pojedinosti tu i tamo. Sad idem u magacin i uzimam jedan odredjeni orah, orah koji sam ostavio pre… da vidimo, pre sedamnaest godina…“

Jeste li sumnjali da ce Poaro resiti slucaj i to, po njegovom obicaju, na licu mesta? Sa milionerom Rufusom Van Aldinom i njegovim sekretarom majorom Knajtonom on ponovo krece na putovanje Plavim vozom pokusavajuci da rekonstruise zlocin… Pitanje je samo da li su u vozu sami i da li je i ubica medju njima…?

Piše: Svetlana Anđelić, urednik stranice, Beograd

(Pogledano 17 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

One thought on “Komentar knjige – Misterija plavog voza

  1. Morala sam da vam se javim i kazem nesto o ovom romanu koga sam citala pre 4-5 godina, ali kada sam nedavno procitala u Agatinoj biografiji da je ovo jedan od svojih romana koji najmanje voli resila sam da ga ponovo procitam i probam da otkrijem zasto tako misli. Naravno, da nisam otkrila da je gori od drugih romana. Cak stavise meni se jako dopao i mozda sam jos pod jakim utiscima ali je sigurno jedan od mojih favorita. Mozda i zbog mog obozavanog i neponovljivog Poaroa koji je po meni dao jednu od svojih najboljih uloga bas u ovom romanu. Kako je i Svetlana primetila u njenom opisu njegov sluga Dzordz je ovde imao odlicnu ulogu i cak mislim da je Agata mozda pogresila samo stoga sto njegovom slugi Dzordzu nije dala jos uloga u svojim drugim romanima koje je napisala.

    I Ketrin Grej je dobro odiglala svoju ulogu u istrazivanju zlocina. Bila je dostojna pomocnica velikom Herkulu a i on je tako dobro namestao situacije da ona ima utisak da je od velike vaznosti i od velike koristi njemu. On je znao da ona voli da cita krimi romane i resi je da joj prilikom istrage ovog zlocina na neki nacin prepusti teren ali tako da je iapk drzao konce u svojim rukama a da opet ona dobije na vaznosti.

    Kao i obicno Agatini dijalozi su i ovde odlicni i svaki opis neke situacije postaje suvisan jer kroz sami razgovor dve osobe vi u stvari otkrivate dosta toga i o njima samima i o okolnostima u kojima se nalaze. I ljubavna prica koja se odvija izmedju Ketrin i (necu reci koga) je odlicno napisana i kao uvek nasla svoje sretno razresenje na kraju uz oslobadjanje pogresnog optuzenog za ovaj zlocin.

    Ja zaista nisam mogla da nadjem nista sto bi moglo biti lose u ovom romanu gde pored spijunaze, krijumcarenja, zlocina, lepih zena i muskaraca, interesantnih predela na putovanju Plavim vozom. Sve izgleda zapravo savseno. Naravno i nacin na koji je izvrsen zlocin i na koji je Poaro resio zlocin na samo njemu svojstven nacin tako sto ce ponovo organizovati putovanje istim vozom koji ce proci istom prugom sa istim putnicima (osim onoga koji je ubijen naravno) Njemu upada u oci detalj koji niko pre njega nije primetio.

    Zaista sam mozda jos pod utiskom romana koju sam pre dva sata ponovo citala ali zaista je odlican i zato sam resila da vam odmah posaljem ovaj moj utisak da oni koji citaju Agatinu biografiju slucajno ne pomisle da je roman los i da ga ne treba procitati. Ja naravno jedva cekam da vidim Dejvida Saceta u ovom filmu koji je snimljen prosle godine i nadam se da ce ga i nasa televizija sto pre kupiti da jos jednom uzivamo u majstorijama velikog i neponovljivog malog coveculjka jajaste glave i neverovatnih malih sivih celija…

    Veliki pozdrav svima koji redovno posecuju Agatin sajt !!!

Ostavite komentar