Komentar knjige – Misterija u Stajlzu

Misterija u Stajlzu je prvi kriminalisticki roman Agate Kristi, a ujedno i prvi u kome je zapocet slavan put belgijskog detektiva Herkula Poaroa. Radnja romana se desava u Stajlzu, gde upoznajemo Artura Hejstingsa koji dolazi u posetu svom prijatelju Dzonu Kavendisu. Za Kavendisa, Hejstings kaze: „Bio je dobrih petnaest godina stariji od mene, mada je izgleao mladji od svojih cetrdeset…“. Ovo vam napomnjem zbog toga sto eto imamo prilike da tacno zakljucimo da je u vreme nastanka ovog romana, Agata Hejstingsa zamislila kao mladica od dvadeset pet godina. Hejstings ce se kasnije pojavljivati gotovo u svakom romanu pored Herkula Poaroa kao njegov verni prijatelj, pratilac na putovanjima i saradnik u istrazivanju misterija na koje ce njih dvoje nailaziti.

The mysterious affair at StylesPrvi svetski rat je pri kraju. Hejstings je bio ranjen i vracen kuci sa fronta. Posle nekoliko meseci strucnog opravka i depresije koja je pocela da ga obuzima, on radosno prihvata poziv starog prijatelja Dzona Kavedisa da neko vreme provede sa njima u Stajlz Kortu. Tamo se upoznajemo sa ostatkom porodice, njegovim mladjim bratom Lorensom i njihovom macehom gospodjom Emili Ingltorp, zenom Meri, mladom Sintijom Mardok koja radi u lokalnoj ambulanti a o kojoj je brigu preuzela gospodja Ingltorp koja je poznata kao clan brojnih dobrotvornih drustava. Tu su zatim i druzbenica njegove majke – Evelin Hauard Ivi koja je vec godinama u kuci i naravno gospodin Alfred Ingltorp – drugi muz njihove macehe koga niko nije voleo. Jednostavno su ga smatrali uljezom i lovcem na novac – bio je dosta mladji od njihove macehe, dosao je u kucu kao neki dalji rodjak njene druzbenice Ivi koja ga uopste nije volela niti priznavala za rodjaka, ali posle nekoliko meseci poznanstva i druzenja sa Emili, njih dvoje su se vencali na opste zgrazavanje cele porodice i osoblja velikog zdanja Stajlz Korta…

Vec na pocetku romana, u razgovoru sa Kavendisovima Hejstings nam otkriva nesto o sebi, ali i o nekom „drugom“: „Oduvek sam potajno tezio da budem detektiv… Ali zaista, ozbiljno, to me oduvek privlaci. Jednom sam naleteo na coveka u Belgiji, veoma cuvenog detektiva, i prilicno me je zarazio. Bio je predivan coveculjak. Imao je obicaj da kaze da je svaki dobro obavljen detektivski posao samo stvar metoda. Moj sistem je zasnovan na njegovom… mada sam ja, naravno, poprilicno odmakao dalje. Bio je smesan coveculjak, veliki kicos, ali cudesno pametan…“

Hejstings nije mogao da pretpostavi da ce bas u ovom malom engleskom mestu u Eseksu naci svog davnasnjeg prijatelja iz Belgije… Iz razgovora sa njim on saznaje da i Poaro dobro poznaje stanovnike Stajlz Korta: „Da, poznajem gospodju Ingltorp. Ona je ljubazno primila sedam mojih zemljaka koji su izbeglice iz nase otadzbine. Mi Belgijanci cemo je se uvek secati sa zahvalnoscu…“

Hejstings (odnosno Agata) nam ovde opisuje Poaroa detaljno obzirom da se on ovde porvi put pojavljuje u nekom romanu Agate Kristi: „Poaro je bio mali covek neobicnog izgleda. Tesko da je bio visi od pet stopa i cetiri inca, ali drzao se vrlo dostojanstveno. Njegova glava je imala savrseno jajoliki oblik, i uvek bi je nakrivio na jednu stranu. Brkovi su mu bili kruti, nalik na vojnicke. Urednost njegove odece je bila gotovo neverovatna; verujem da bi mu trunka prasine prouzrokovala vise bola nego rana od metka. I pored svega, taj cudljivi mali covek koji je, na moju zalost, sada tesko hramao, bio je u svoje vreme jedan od najpoznatijih pripadnika belgijske policije. Kao detektiv, imao je briljantan njuh, i postizao je uspeh u razresavanju nekih od najzapetljanijih slucajeva tog vremena…“

A onda se desava ubistvo u mirnom i idilicnom zdanju Stajlz Korta. Jedino sto je Stajlz Kort potreslo predhodnih dana bila je svadja izmedju gospodje Ingltorp i njene verne druzbenice Evelin. Ova je napokon smogla hrabrosti i otvoreno joj rekla da je njen muz Alfred samo iskoriscava i da mu je stalo samo do njenog novca. A onda ju je stara gospodja izbacila iz kuce… Ona se sprema da ode i upozorava Hejstingsa da pazi na dobru staru gospodju. Niko nije naslucivao da bi se desilo bas ubistvo u kuci. Poaro ima prilike da se oduzi porodicama Ingltorp i Kavendis za dobrocinstvo koje su ukazali njemu i njegovim zemljacima tako sto ce pomoci u otkrivanju ubice. Svi tragovi vode ka samo jednoj osobi koja je imala i motiv i priliku i potrebna znanja. Tokom istrage se nalaze i brojni dokazi protiv nje, a ni sama osumnjicena osoba se ne trudi previse da dokaze svoju nevinost. Omca joj je gotovo oko vrata. Izgleda da je samo Poaro uveren da to nije osoba za kojom treba tragati govoreci policiji da je pozurila sa hapsenjem… No, njega niko ne slusa pazljivo sta govori…

Uskoro je, pod istom optuzbom uhapsena druga osoba, a Poaro kao da se distancirao od svega, vise je na terenu, stalno putuje tamo-amo, razgovara sa mestanima u selu i cini se da se i ne trudi previse da dokaze nevinost ili krivicu drugog osumnjicenog. Opet njegove reci niko ne razume: „Sreca jednog coveka i jedne zene je najvaznija stvar na svetu“…

Poaro sa Hejstingsom prica o svojim metodama: „Zbunjeni ste, uzrujani, uzbudjeni… ali to je prirodno. Uskoro, kad budemo mirniji, sredicemo cinjenice, pedantno postavicemo svaku na svoje mesto. Ispitacemo i… odbaciti. One vazne cemo staviti na jednu stranu; nevazne – puf! – iskrivio je svoje neduzno lice i smesno dunuo – ‘njih cemo oduvati’!… Jedna cinjenica vodi do druge i tako idemo dalje. Da li ce sledeca uklapa? Dobro! Mozemo da nastavimo. Sledeci mali detalj… ne! Ah, to je cudno! Nesto nedostaje… nedostaje karika u lancu. Mi ispitujemo, tragamo. I taj mali cudni detalj koji se ne uklapa, stavimo ga ovde – napravio je neobican pokret rukom – To je znacajno! To je izvanredno! Pazite! Oprez sa detektivom koji kaze:’Tako je sitno… nije vazno. Nece se uklopiti. Zaboravicu na to.’ Tako se stvara zbrka! Sve je vazno. Sve se mora uzeti u obzir. Ako se cinjenica ne uklapa u teoriju… odbacite teoriju“

On samo ide okolo i postavlja najneverovatnija moguca pitanja, izvodeci jos neverovatnije zakljucke… Ukucani su cesto, gledajuci ga, znali i sami da zakljuce: „da nije sav svoj“ ili „da je poludeo“. Hejstings komentarise njegovo ponasanje: „Ponekad sam siguran da je poludeo; i onda, bas kad dostigne vrhunac, ustanovim da postoji metod u njegovom ludilu.“

On trcka, cini se bez reda, ali samo on ima red u svojoj glavi… Zasto su mu bitne tek posadjene leje sa begonijama ili boja prosutog voska od svece…? On istrazuje slucaj smrvljene soljice od kafe, jedne druge solje sa kakaom, mrvice na posluzavniku i na kraju jednom od ukucana ostavlja tajanstvenu poruku: „Nadjite soljicu koja nedostaje i mozete biti spokojni…“ Ne – Hejstings definitivno vise ne moze da prati tok njegovih misli… Na osnovu samo nekoliko slova koja se naziru na izgorelom papiru on zakljucuje da je rec o testamentu i uporno ispravlja papirice iznad kamina svaki put iznova dovodeci ih u savrsen red… besan sto su iskrivljeni kad ih je jos to jutro simetricno razmestio… Shvatili smo vec, dovodeci u red stvari oko sebe on u stvari dovodi u red i svoje misli…

Iako Hejstings ne moze da shvati zasto, i iako je to protivno pravilima istrage Poaro uporno ide okolo i sa poslugom raspravlja detalje zlocina upucujuci ih u najmanje pojedinosti… Otkricu vam tajnu zasto to radi – on tako pravi svoju „malu armiju detektiva amatera“ – ubica je stalno na oku nekome a da oni i ne znaju ko je on, ali tako ga onemogucavaju da dodje do vaznog dokaza koji ga moze optuziti za zlocin… On je sputan – definitivno… Poaro je uzbudjen – on polako zatvara krug oko ubice. Hejstings na sledeci nacin opisuje Poaroovo uzbudjenje: „Dok smo zurno odlazili iz kuce, jos jednom sam ga pogledao. Cesto sam i ranije uocio da, kad bi ga nesto uzbudilo, njegove oci bi pozelenele, kao kod macke. Sad su sijale kao smaragdi… Poaro me je uveo u svoju sobu. Ponudio mi je jednu od tankih i kratkih ruskih cigareta koje je povremeno pusio. Razvesilo me je kad sam primetio kako je odlagao upotrebljene sibice u mali porcelanski cup…“

Kada je vec doslo do glavnog pretresa, u istragu se uplicu u inspektor Dzap i njegov saradnik, nadzornik Samerhejv… Dzap svom kolegi prica o Poarou: „Bilo je to 1904. kad smo on i ja radili zajedno… slucaj Aberkrombi, falsifikovanje… secate se, uvacen je u Briselu. Ah, to su bili dani, gospodo. Secate li se „Barona“ Napravio je prilicnu guzvu! Pola evropske policije tragalo je za njim! Uhvatili smo ga u Antverpenu… zahvaljujuci gospodinu Poarou…“ I sada su ovde u Stajlzu. Ono sto je za prostodusnog Dzapa bio jasan slucaj za Poaroa nije bio. Dzap je malo poljuljan. Govori svom mladjem kolegi: „Nema coveka ciju bih procenu pre prihvatio nego njegovu. Ako se mnogo ne varam, on ima nesto u rukavu.“

Poaro i dalje gleda i isputuje ljude i predmete oko sebe… Pronalazi laznu bradu na tavanu kuce, parce zelene tkanine zaglavljeno u bravi na vratima… Vece uoci ubistva cetiri pisma su otposlata iz Stajlz Korta… Njemu je jako bitno da sazna kome su pisma poslata… Da li su dve svadje bile istog popodneva ili jedna i da li je u 4 popodne napisan jedan testament a nesto kasnije i drugi i zasto…? Ko je obio bravu na torbi sa dokumentima i sta je pisalo na papiru koga se ubica morao po svaku cenu docepati?

Poaro definitivno zna ko je ubica ali nema opipljivi dokaz. I ubica traga za tim istim dokazom. On zna gde je ali nema priliku da dodje do njega. Poaro je besan – prolazi vreme. On pokusava da se smiri i koncentrise na svoj uobicajen nacin – praveci kule od karata. Hejstings je zapanjen, misleci da je njegov mali prijatelj definitivno presao s one strane zdravog razuma. „Ne, mon ami, nisam podetinjio. Smirujem zivce, to je sve. Ovaj posao zahteva preciznost prstiju. Uz preciznost prstiju ide preciznost mozga. A nikad mi nije bila potrebnija nego sad! – snazno udarivsi u sto, Poaro je srusio pazljivo sagradjenu tvorevinu – Mogu da podignem kucu od karata visoku sedam spratova, ali ne mogu (udarac) da pronadjem (udarac) – tu poslednju kariku o kojoj sam vam pricao… Opet je poceo polako da slaze karte, govoreci: „Radi se tako! Stavljajuci jednu kartu na drugu, sa matematickom preciznoscu!…“

A onda je Hejstings, ne znajuci, kako to obicno i biva kada su njih dvojica u pitanju u Agatinim romanima… rekao kao usput: „Kakvu sigurnu ruku imate. Cini mi se da sam samo jednom primetio da vam se ruka zatresla“… Poaro rece sasvim mirno: „U situaciji kad sam pobesneo – nema sumnje…“ a Hejstings nastavi opusteno: „Bilo je to kad ste ….“ i eto tako i ne znajuci pokazao svom prijatelju put do karike koja mu je nedostajala.“

Bio je to kratak prikaz radnje i glavnih likova prvog objavljenog romana tada tridesetogodisnje Agate Kristi. Ovaj roman, se moze, po broju zapleta i obrta, kao i neocekivanih razresenja, zacinjen obavezno sa malo romantike na kraju, svrstati u klasike Agatinih krimi romana i okarakterisati, bez sumnje, kao jedan od najboljih.

piše: Svetlana Andjelić, autor stranice

***
Ako ste procitali ovaj roman volela bih da se ovde nadju i vasi komentari.

KLIKNI NA OVAJ LINK I OSTAVI KOMENTAR NA DNU STRANICE

Pogledano 26 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

2 thoughts on “Komentar knjige – Misterija u Stajlzu

  1. Postoji prica da je Agata Kristi svoj prvi roman napisala iz opklade, kladeci se da ce kao potpuni amater uspeti da napise roman u kome niko nece uspeti da pronadje ubicu pre njenog detektiva.Tokom Prvog Svetskog rata volontirala je u bolnici u Torkiju i tamo je stekla znanja o otrovima, koje je kasnije rado koristila u svojim delima, tako i u ovom romanu kljucnu stvar predstavlja ponasanje otrova strihnina u rastvoru sa praskom za spavanje.Za debitantski roman se odlicno spremila te je ubicu tesko otkriti a dodatni kvalitet ovom romanu daje i efekat dvostruke obmane koji je primenila.Vec u prvom romanu postavila je matricu koju ce koristiti i u svim kasnijim (svi su osumljiceni, svi imaju motiv, misterija se resava uz prisustvo svih u zajednickoj prostoriji). Interesantno je da je cak 6 izdavaca odbilo roman a u njemu se kriju i razne trivie za fanove, recimo Hejstingsove godine kao i podatak da je pre rata radio u osiguravajucoj kompaniji Lojd u Londonu.Sve u svemu i vise nego dobar pocetak koji ce koju godinu kasnije dovesti do klasika i remek dela Ubistvo Rodzera Akrojda.

Ostavite komentar