Kao i u nekim svojim drugim romanima i ovaj je Agatha zapocela tako sto nas je upoznala sa likovima, pa cu i ja zapoceti na isti nacin. Na pocetku romana je njihov popis koji vam preporucujem da citate pazljivo jer uz ono nesto mog opisa kasnije dosta ce vam pomoci da resite ovaj slucaj dok citate knjigu (jer je to obicno nemoguce kada su u pitanju njeni detektivski romani):
ARTHUR CALGARY – vec prosjed ali jos energican geofizicar koji se upravo vratio s ekspedicije na Antarktik i bio prisiljen potaknuti obnavljanje uspjesno rijesenog slucaja ubojstva
HESTER ARGYLE – mlada plavooka, buntovna djevojka, koju su resile sve odlike osim zainteresiranosti za pravdu i koja se ocajnicki uplasila kad je ponovo pokrenut postupak da se ispita ubojstvo njene majke
LEO ARGYLE – sretan covjek sve do trenutka tragedije, a zatim taj sablasni lik postaje cudnovato nezadovoljan kad otkriva da njegov sin nije krivac
GWENDA VAUGHAN – privlacna i savrseno sposobna tajnica Leu Argyleu, ciji je stvarni cilj bio da postane savrsena supruga
KIRSTEN LINDSTROM – na izgled privrzen, ali oprezan zmaj, koja je provela osamnaest godina sluzeci obitelj Argyle i stiteci sve njezine clanove, osobito Jacka
MARY DURRANT – plavokosa zena, koja je suvise rano postala matrona, osjecala je posjednicku ljubav prema svome domu i suprugu Philipu, kojeg je uznemiravalo njeno hladno spokojstvo
PHILIP DURRANT – koji je svoju nemoc nadomjestavao time sto se bavio analizom karaktera drugih ljudi, tako da je odgurao svoja invalidska kolica suvise daleko nastojeci otkriti ubicu
MICHAEL ARGYLE – grub, nehajan i ogorcen djecak, koji je odjednom postao veoma osamljen kad su mu oduzeli mrznju koju je gajio
ANDREW MARSHALL – bezosjecajan, suhoparan advokat, koji je nastojao odgovoriti Calgaryja od njegova nauma posto je uvidio sve posljedice koje bi mogao uzrokovati ovaj slucaj
INSPEKTOR HUISH – melankolican covjek tuzna izgleda, koji je pogrijesio radeci na ovom slucaju pa je bio prisiljen suociti se s izgubljenim tragom
MAUREEN CLEGG – mlada, punasna, nasminkana djevojka koja nije voljela silovito ponasanje pa je smatrala da je Jacko dobio ono sto je zasluzio
JOE CLEGG – plavokos momak tankih usana, koji nije bio kadar da posumnja u pravdu ni u trenutku kad se nasao suocen dokazima koji su opravdavali takvu sumnju
CHRISTINA ARGYLE – napola Indijka i jedna od usvojenih kceri nalikovala je na macku i kretala se poput macke. Nije osjecala ni neprijateljstvo ni zahvalnost, samo ljubav
DR DONALD CRAIG – ozbiljan, zgodan i mlad lijecnik bojao se da je djevojka koju je volio pocinila zlocin u nastupu mladenacke buntovnosti
Vec na pocetku romana brzo shvatamo oko cega se vodi radnja romana – Jacko Argyle je optuzen za ubistvo svoje majke i osudjen je za to… U zatvoru se razboleo i umro. Slucaj je zavrsen. Medjutim, on je jos tada govorio da ima alibi za vreme kada se ubistvo desilo – jedan covek ga je povezao kolima i bas u to vreme, u tih kriticnih pola sata, on je bio sa njim, daleko od mesta zlocina. Njegovu pricu, na zalost nisu mogli da provere jer se na objavljen poziv da se doticni covek javi i potvrdi njegove navode – niko nije odazivao.
Slucaj je hteo da je covek koji ga je povezao kolima bio Arthur Calgary koji je odmah zatim imao udes, pretpeo amneziju a zatim posle visenedeljnog oporavka kada je bio odsecen i od spoljnih dogadjaja i bilo kakvih vesti, nekoliko godina proveo sa ekspedicijom na Antarktiku. On nije ni znao da ga traze kao glavnog svedoka koji bi trebao da potvrdi alibi jednog potencijalnog ubice… Igrom slucaja naleteo je po povratku na jedne stare novine u kojima je opisan taj slucaj… Setio se da je on povezao jednog mladica i da bi on mogao biti taj covek za kojim su tragali. Stupio je u kontakt sa advokatom porodice Argyle i tako saznao za tuzni slucaj. Resio je da pokusa da ispravi svoju gresku tako sto ce porodici nesretnog mladica za utehu makar moci da kaze da je on zaista bio nevin i da pokusa da se uz njegovu izjavu posle njegove smrti zvanicno objavi vest o njegovom pomilovanju. Nije ni slutio kakve ce to posledice imati. On uopste nije razmisljao na temu – ako Jacko nije ubio svoju majku – neko drugi jeste…
Taj detalj se primecuje i prilikom upoznavanja sa glavnim likovima kada Arthur prvi put dolazi u njihovu kucu i prica im svoju pricu. Svi su skamenjeni. Kako to da Jacko nije ubica? Niko se ne raduje zbog toga ali niko ni ne postavlja kljucno pitanje – ko je ubica? Ili znaju, ili sto je jos gore znaju da je to onda neko drugi – neko drugi … iz kuce… Jacko se savrseno uklapao u profil ubice nasilnika… Od malena je bio problematicno dete, stalno se svadjao sa svima u kuci, imao je probleme na poslovima na kojima je radio, bio optuzivan za kradje i ucene, pa cak i za veze sa nekim starijim udovicama i usedelicama kojima bi posle izvlacio ustedjevinu na raznorazne nacine… Cak je i te veceri neposredno pre tragedije imao zucnu svadju sa majkom oko novca koji nije htela da mu da… Savrseno kao motiv za zlocin…
Da rascistimo jos jedan detalj koji moze, ali i ne mora da bude bitan. Svi oni: Jacko, Hester, Mary, Michael i Tina su bili usvojeni. Bracni par Argyle nije mogao imati dece. Pocelo je to jos za vreme rata kada su prihvatili veliki broj napustene dece a onda resili da neke od njih i usvoje. Jos tada je kao pomoc u kucu dosla i Kirsten i posle i ostala da pomaze gospodji Argyle u vaspitanju i brizi oko dece.
Arthur Calgary i pored svega oseca obavezu da stvar istera do kraja. Naravno, ponovno krece istraga i inspektor Huish koji je i tada radio na slucaju, suocen sa pricom mladog istrazivaca, shvata da mora ponovo da resava za njega vec zavrsen slucaj. Nikome se ne svidja to sto se slucaj ponovo otvara, ni inspektoru a ni clanovima porodice Argyle. Svako u svakoga sumnja sto dovodi do prilicno napete situacije koju dodatno pojacavaju dve stvari.
Prva je ta sto Philip Durrant ima svoje sumnje za koje veruje da su istinite i sto insistira da on i Mary ostanu i dalje u kuci njene majke kako bi on mogao da vrsi „svoju istragu“. Mary se to nimalo ne svidja a i stara usedelica, gospodja Kirsten ga opominje da se mozda upetljao u vise nego sto moze da istera obzirom da je u invalidskim kolicima i prilicno nemocan. No, on ne odustaje. Posebno je ubedjen da mlada Tina nesto krije, odnosno pre misli da nesto zna sto bi moglo odvesti do ubice, ali da to nesto ne zeli da podeli ni sa kim, pa ni sa policijom.
Druga stvar koja je primetna svima, pa cak i nekome ko je prvi put suocen sa clanovima porodice – Leo Argyle i njegova sekretarica Gwenda su prilicno naklonjeni jedno drugom. Od pocetka se namece utisak da su zapravo oni imali veoma dobar razlog da se rese Rachel Argyle. Kako se radnja odvija mi ne uvidjamo da bi bilo ko drugi imao neki motiv. Porodica Argyle je bila veoma imucna i sva deca su bila materijalno obezbedjena. Niko od njih ne bi nista vise direktno dobio njenom smrcu od onoga sto vec imaju. Cini se da je finansijski momenat kao motiv ubistva iskljucen.
Iako je Arthur Calgary, cini se, pokrenuo lavinu dogadjaja u porodici Argyle, pre svega sumnju i strah, dok se njemu cinilo upravo suprotno – dosao je kod njih da bi im doneo olaksanje… Sada se cini da se slucaj mozda nece moci resiti jer su prosle godine… Sta je to sto sada kao dokaz moze isplivati na povrsinu a sto nije bilo primeceno onda? Sta ako slucaj nikada ne bude resen i ako porodica ostane pod sumnjom dugo vremena, mozda zauvek…? U ono vreme cinilo se tako zgodno optuziti nasilnicki nastrojenog mladica za ubistvo jer je sve govorilo u prilog tome. Policija cak nije ni pokusavala da trazi na drugom mestu.
Sad posle svega, cinilo se da je pravi ubica sve to samo znao dobro da iskoristi. Posle svadje izmedju mladica i njegove majke usao je u sobu, navukao rukavice, uzeo zarac, prisao stolu i ubio gospodju Argyle dok je mirno sedela i pisala i zatim isetao iz sobe. To sad postaje jasno. Ali ko je to… Cini se da je nepokretni Philip Durrant najblizi resenju dok je njegova zena sve nervoznija zbog toga… Kako je novac kao motiv ubistva bio potiskivan u stranu sve vise se razmisljalo o drugim motivima, o eventualnom olaksanju koje bi smrt gospodje Argyle donelo njenom muzu Leu i Gwendi Vaughan, obzirom da je on bio tako vaspitan covek da se nikada ne bi razveo od nje…
Postavlja se i pitanje zasto bi je ubio bilo ko od usvojene dece kada je jedino sto bi trebalo da osecaju za nju bila zahvalnost zbog njene velikodusnosti da im obezbedi dom i udoban zivot. Kakve su zapravo oni imali odnose sa njom, kakva iskustva nose iz predhodnih porodica…? Da li svi oni skupljeni iz razlicitih sredina i razlicitog prvobitnog vaspitanja i sa drugim genima koje nose u sebi mogu da reaguju na isti nacin i na isti nacin prihvataju sve sto im je ona pruzala, pa cak i visoke skole, osamostaljivanje u zivotu i mogucnost da zapocnu sopstvene poslove i osnuju svoje porodice. Da li je velikodusnost koju je ona ispoljavala, njima bila samo teret?
U jednom razgovoru izmedju advokata MacMastera i Calgaryja provlaci se zanimljiv deo. MacMaster prica: „Kinezi su govorili da je velikodusnost bolje smatrati grijehom nego vrlinom, a u tome ima necega. Velikodusnost utjece na ljude, ona ih sputava. Svi znamo kakva je ljudska priroda. Pomozite nekome pa cete osjetiti da ste ljubazni prema njemu. Dopast ce vam se. Medjutim, onaj kojem je dobro ucinjeno, hoce li on gajiti dobre osjecaje prema vama? Hoce li vas voljeti? Naravno, on bi vas morao voljeti…“ Da li su sva usvojena deca podjednako volela i bila zahvalna svojoj majci, gospodji Argyle za ono sto im je pruzila…? Da li u tome treba traziti motiv?
Da li je gospodja Argyle mozda bila malo vise „posednicki“ raspolozena prema svojoj deci? Da li se to nekome od njih mozda nije svidjalo? MacMaster to ovako objasnjava Calgaryju: „Gospodja Argyle je imala vrlo jak materinski instikt – ali nikad nije osjetila fizicko zadovoljstvo pri rodjenju djeteta. Zato njena zelja za materinstvom nije nikad oslabila. Ona je zeljela djecu, mnogo djece. Nikad ih nije imala dovoljno. Sve njene misli, danju i nocu, bile su posvjecene djeci. Njen suprug nije znacio nista. On je bio samo ugodna, ali nestvarna slika u pozadini. Djeca su za nju bila sve. Njihova hrana, odijevanje, njihova igra, sve u vezi s njima. Suvise je ucinila za njih. Sve im je dala osim onoga sto su trebali, a to je malo dobrog, jednostavnog zapustanja…“
Ona im je sve pruzila a oni su na neki nacin zeleli da „pobegnu“ od nje i borili su se da se ne uklope u okvir koji im je ona nametala. Ona im je htela pruziti i dobro obrazovanje i dobar prihod i pocetak u poslovima koje je ona birala za njih. Postupala je sa njima kao da su njena i Leova deca a oni to nisu bili. Oni su imali drugacije gene, drugacija interesovanja, osecaje, zanimanja i zahteve… Arthur Calgary posle ovog razgovora sa advokatom shvata da se mora doci do istine da se ne bi desilo da nevini pate do kraja zivota zato sto ne moze da se pronadje jedan kriv medju njima…
I dok se u velikoj kuci odigrava drama… tj. pratimo nekoliko odvojenih zivotnih prica i razmisljanja kako svako od clanova porodice gleda na ovaj slucaj i koga smatraju za ubicu… cini se da je ipak najjednostavnije resenje da to nije niko uradio od njih i da se jednostavno neki razbojnik u tom casu usetao u kucu ili da je ubica mozda stara gospodjica Kirsten… Ona je strankinja i na neki nacin nije clan porodice… Iako ih je sve odgajila, nekako im se najprirodnije nametala kao resenje za njihov problem… Philipu Durrantu se sve vise cini da je sve blizi resenju slucaja…
Kako se priblizavamo kraju knjige tako sve vise imamo jasnu predstavu sta su svi oni pojedinacno zaista osecali za gospodju Argyle i mi nesvesno pronalazimo svoje favorite za ulogu pravog ubice u ovoj drami. Agata nam se ponovo namece kao sjajan slikar ljudskih portreta i zivotnih sudbina. Dolazimo do situacije da su svi oni zapravo osetili olaksanje smrcu Rachel Argyle a i time sto je nepodobni Jacko „odstranjen“ iz kruga porodice. Oni su dobili ono sto su zeleli – miran, udoban i ugodan zivot bez mnogo trzavica i slobodu da sami odlucuju o svom zivotu. Samo ce jedna osoba od svih njih izjaviti da je volela gospodju Argyle i da joj je iskreno zao zbog njene smrti.
Rachel Argyle je bila zena koja je zaista iskreno volela svu svoju usvojenu decu, ali isto tako je i verovala da krvne veze ne znace nista, ne razmisljajuci o tome da u svojoj deci uvek postoji nesto sto se razume, prepoznaje i oseca i da takva veza u kojoj ulogu imaju instikti ne postoji kada su deca usvojena jer ih ona onda posmatra svojom glavom, svojim mislima i polazeci od sebe same… Tu je ona napravila gresku… Da li je i pravi ubica ipak napravio makar jednu gresku…? Da li ce se i ovde kao i u vecini Agatinih romana pokazati kao pravilo to da onaj koji je ubio jednom ne preza da to uradi ponovo ne bi li zastitio sebe…?
Zbog napete situacije u kuci i jednog nedavnog loseg iskustva mlada Hester Argyle oseca da ne moze vise ni casa provesti u njoj. Ona nema kuda i odlazi kod Artura Calgaryja. Ona mu prica: „Svi se medjusobno gledamo, pitamo se, a ne znamo. Otac gleda Gwendu i misli da je to mozda bila ona. Ona gleda oca i nije sigurna. Mislim da se sada nece ozeniti. Ovo je sve pokvarilo. Tina misli da Micky ima neke veze s tim. Ne znam zbog cega, jer on one veceri uopste nije bio tamo. Kirsten misli da sam to ucinila ja i pokusava me zastiti. A Mary, moja starija sestra misli da je to uradila Kirsten… a ja se bojim svakoga. Cini mi se da iza svacijeg lica postoji jos neko drugo lice. Kobno lice koje ne poznajem. Nisam sigurna da je otac otac, a Kirsten neprekidno ponavlja da ne smijem nikome vjerovati, pa cak ni njoj. Gledam Mary i osjecam da o njoj u stvari ne znam nista. A Gwenda… uvijek sam je voljela. Bilo mi je drago da ce se otac njome ozeniti, ali sada vise nisam u nju sigurna. Vidim je kao neku drugu osobu, nemilosrdnu i… osvetoljubivu. Ni za koga ne znam kakav je. Zato sam tako uzasno nesretna. Tamo ima toliko nesrece da se ne mogu suzdrzati od pomisli da je i ubojica nesretan. A njegova je nesreca mozda i najveca…“
Medjutim, neke stvari se ipak bolje sagledavaju kada prodju godine… Filip Durrant je imao pravo – Tina nesto zaista zna… medjutim, desice se jos jedno ubistvo i jos jedan pokusaj ubistva a Artur Calgary ce i tada odigrati kljucnu ulogu da ponovo ne stradaju nevini… jer ponovo ce pogresna osoba biti optuzena za ove nove zlocine… Agata ce nam ponovo umesati u celu pricu ne jednu, nego dve ljubavi sretnog kraja, mozda kao utehu za sve patnje koje su kao nevini u ovom slucaju morali da istrpe…
Piše: 08.02.2007. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd
