Komentar knjige – Opasnost kod End Hausa

Po ko zna koji put Poaro je resio da se povuce sa scene i „ode u penziju“ – ali, kada je on u pitanju ne smemo nikad smetnuti s ume dve stvari – ako u nekom hotelskom registru mondenskog letovalista ili eventualno na spisku putnika nekog voza procitate ime Herkula Poaroa, budite uvereni u jedno – desice se ubistvo!

Poaro i Hejstings se odmaraju na kornvolskoj obali, na jugu Engleske i Poaro napokon ima priliku da u svom letnjem odelu uziva u blagodetima sunca. „Sasvim mi odgovara, druze moj. Sedeti na suncu – ima li sta privlacnije od toga? Sici sa pijedestala u zenitu slave – ima li velicanstvenijeg gesta? Za mene kazu: ‘To je Herkul Poaro – veliki – jedinstveni! Nikada nije bilo nikoga nalik njemu, i nikada nece ni biti!’ Eh bien – zadovoljan sam. Ne trazim nista vise. Skroman sam“ Hejstingsu se cinilo upravo suprotno – egoizam njegovog malog prijatelja nije popustao sa godinama „Zavalio se u stolicu, sukao brkove i gotovo da je preo od samozadovoljstva.“

Poaro se upravo spremao da napise uctivo pismo kojim uskracuje svoje usluge ministru unutrasnjih poslova koji ga je molio za pomoc u jednom slucaju. „Sive celije jos uvek funkcionisu – red i metod, oni su jos uvek tu. Ali kad se povucem, druze moj, onda sam se povukao! Gotovo je! Ja nisam zvezda pozornice koja se deset puta oprasta od sveta. I u svojoj velikodusnosti kazem: pruzimo priliku mladima… Ne kazem da, ako bi metak pogodio zid iznad moje glave, da ne bih ispitao slucaj! Covek je naposletku ipak ljudsko bice“

Peril at End HouseNije proslo ni nekoliko minuta od ove njegove izjave, Poaro iznenada ustade i podje niz stepenice u vrt. Jedna ljupka mlada dama isla mu je u susret, kad se on saplete i pade. Eto povoda da zapocnu razgovor. Vec posle deset minuta ona mu je rekla: „U poslednja tri dana, tri puta sam za dlaku izbegla smrt…“ Tek sto je izgovorila te reci – neko je pucao na nju… Poaro je zaprepascen: „Kakvu je grubu gresku nacinio taj ubica, taj nesudjeni ubica, kad je pucao na svoju zrtvu na nepunih deset metara od Herkula Poaroa…“ Toliko o njegovoj penziji… i povlacenju sa scene…

Mlada srecnica koja je prkosila smrti zvala se Magdala Bakli, mada su je svi znali pod nadimkom Nik i bila je vlasnica stare vile End House kojoj su se i Poaro i Hejstings divili posmatrajuci je sa terase hotela. Ona je bila fanaticno vezana za tu predivnu kucu u kojoj je povremeno boravila jer je pripadala njenoj porodici nekoliko generacija unazad. Sada je boravila u njoj sa prijateljicom Frederikom i dva mladica, kapetanom Dzordzom Celindzerom koji je ocito bio zainteresovan za nju i Dzimom Lazarusom, bogatim plavokosim lepotanom, vlasnikom velicanstvenog automobila koji se sjajio na suncu pred ulazom u End House. Iscekujuci susret sa gospodjicom Bakli ne bi li saznao nesto vise o tim nesrecama koje su se dogodile „Poaro je bio uznemiren poput poslovicnog macka. Citavo popodne setao je po dnevnoj sobi, mrmljao sebi u bradu i bez prestanka preuredjivao i ispravljao ukrasne predmete.“

Poaro saznaje detalje prethodnih napada na zivot gospodjice Bakli. Prvo je izbegla da joj teska slika obesena iznad kreveta padne na glavu jer je ustala koji minut pre toga, zatim se tik pored nje skotrljao kamen sa litice dok je bila na plazi i na kraju imala je i nezgodu sa kolima kojom prilikom je utvrdjeno da su joj kocnice bile pokvarene… A sad jos i napad oruzjem… Nije moglo biti sumnje. Neko je hteo da ubije gospodjicu Bakli… „Ubedjen sam da nam je, sto se tice tih pokusaja ubistva, rekla sve sto je znala. Ali ima tu jos neceg sto po njenom misljenju nema veze sa ovim. Ja bih voleo da znam sta je to. Ja, Herkul Poaro, mogao bih da uocim vezu tamo gde je ona ne vidi…“

„Uloviti ubicu posto je zlocin pocinjen – to je krajnje jednostavno! Odnosno barem je jednostavno za nekoga mojih sposobnosti. Ubica se, da tako kazem, potpisao time sto je izvrsio zlocin. Ali ovde nema zlocina – stavise, mi i ne zelimo da ga bude. Razotkriti zlocin pre nego sto je pocinjen – to je zaista izuzetno tesko… Koji god da je motiv, kao sto sam i predvideo, on nije ocigledan. I zbog toga je nesudjeni ubica bezbedan…“

Peril at End HouseI pored svih mera opreza koje je preduzeo, Poaro zahteva od gospodjice Bakli da nijednog momenta ne ostaje sama jer ubica vreba. Ona poziva svoju rodjaku Megi da odmah dodje kod nje u goste. Poaro je zbunjen jer ne nalazi motiv. Gospodjica Bakli jeste potomak stare loze i vlasnica cudesne vile, ali njen otac joj je ostavio samo dugove tako da je kuca bila pod hipotekom a gotovine nije imala. Toliko je bila u novcanim problemima da je cak i jednu kucicu na imanju izdala strancima, australijskoj porodici Kroft ne bi li ubirala malo prihoda od njihove stanarine. Ne – novac niposto nije mogao biti motiv za ubistvo gospodjice Bakli. Poarou se cini da tapka u mestu… „Dok ne vidim makar i najmanji tracak motiva iza svega ovoga, u mrklom sam mraku… Samo da ne saznam prekasno…“ Njen jedini naslednik bio bi dalji rodjak Carls Vajz, advokat koji je ziveo tu, u mestu Sent Lu gde je bilo i desavanje ove nase price. Inace, suskalo se i to da je on bio zaljubljen u Nik, ali da ona bas i nije imala nameru da se uda za advokata koji zivi u unutrasnjosti… No, koji bi on imao motiv da nasledi imanje sa dugovima kao sto je to bio End Haus…?

Ubrzo, gospodjica Bakli organizuje prijem. Njena rodjaka Megi Bakli se gotovo ne odvaja od nje. U luci je vatromet. Savrseno pokrice za ubicu. Jedan momenat nepaznje i zlocin je izvrsen. Niko nije cuo pucanj ni vrisak mlade devojke. Poaro je u soku: „Ja, koji sam obecao zastitu, nisam bio u stanju da zastitim. Izneverio sam. Bednik sam.“ Poaro je bio zrtva takve agonije samoprekora da je nas dragi Hejstings zaista zabrinuo za njega. Bez prestanka je setao gore-dole po sobi, prizivajuci kletve da mu se obruse na glavu… „Kakva je korist od toga da imate suvise dobro misljenje o sebi? Kaznjen sam – tako je, kaznjen sam. Ja, Herkul Poaro, bio sam suvise siguran u sebe. Ali, sada je nas zadatak mnogo jednostavniji – to je zadatak koji nam je dobro poznat. Ni manje ni vise nego lov na ubicu.“

Poaro krece da istrazuje sve sto se moze istraziti, cak i stare porodicne portrete koji vise po zidovima kuce… Interesuje se kod advokata je li bilo ponuda za kupovinu kuce… Mozda neko zna da ona ipak ima veliku vrednost ili da je u njoj nesto sakriveno sto je veoma vredno a sto gospodjica Nik nije znala… Raspituje se o porodici Kroft koja zivi na imanju… Organizuje pracenje Magdalinih prijatelja… On vise nista ne ostavlja neistrazeno i nista vise ne zeli da prepusti slucaju… Rezultate svojih istrazivanja stavlja na papir da se ne bi desilo da je nesto propustio. Nabraja osobe koje su bile u njenom okruzenju i za svaku naznacava priliku i motiv. Da li je postojala i neka osoba koja je za sada skrivena? Jedno ime se ipak istice na spisku – njen rodjak Carls…

Ovo je roman sa vise elemenata zlocina, koji se inace cesto srecu kod Agate, kao sto su zamena identiteta, ubijanje pogresne osobe kako bi se skrenula paznja, zatim lazno prikazano ubistvo kako bi se otkrio pravi zlocinac… slucaj nestalog testamenta… cak i postojanje vise testamenata u isto vreme… Koji je od njih pravi? No, neko se izgleda previse sali sa Poaroom…

Nismo ni sumnjali da je jedino sto mu preostaje da iskoristi njegovo najubojitije oruzje – male sive celije. „Hejstingse, idite da spavate, slobodno. Ne mozete mi pomoci da mislim. To je sve sto nameravam da radim – da mislim.“ Vec je uveliko bio dan kada se Hejstings probudio. „Poaro je jos uvek stajao tamo gde i sinoc, i to u istom polozaju, ali mu se na licu videla promena. Oci su mu sijale onim cudnim zelenim macjim sjajem koji sam tako dobro poznavao“ – mislio je Hejstings, gledajuci svog prijatelja. A onda mu je ovaj iznenada postavio tri pitanja: Zasto je mademoiselle Nik u poslednje vreme lose spavala? Zasto je za prijem kupila crnu vecernju haljinu kada je sama rekla da nikad ne nosi crno? Zasto je sinoc rekla ‘Ja sada nemam razloga da zivim’?“ Hejstings je bio zapanjen. Cinilo mu se da pitanja nemaju nikakve veze sa slucajem, ali Poaro je znao da odgovori na ova tri pitanja resavaju misteriju!!!

Prvo pitanje na koje je Poaro nasao odgovor bilo je zasto gospodjica Nik sada nije vise imala razloga da zivi… Njen usputni komentar dao mu je toliko trazeni motiv… Novac, naravno… Kako i zasto? Pa, to ostavljam vama da otkrivate… Poaro istrazuje po privatnim stvarima gospodjice Nik i pronalazi ljubavna pisma koja je razmenjivala sa tajnim obozavaocem… Hejstings je zapanjen: „Poaro! Stvarno ne biste trebali to da radite. To nije po pravilima igre.“ – „Ja se ne igram, mon ami“ rekao mu je Poaro dok mu je glas odjednom zazvucao otresito i nepokolebljivo – „Ja lovim ubicu!“

Poaro i Hejstings odlaze na veceru sa inspektorom Dzapom iz Skotland Jarda. Poaro je resio da ga upozna sa slucajem i zatrazi njegovo misljenje, a usput mu je i javio da mu proveri neke podatke. „Godinama vas nisam video gos’n Poaro! Mislio sam da ste se povukli na selo da gajite tikvice.“ – „Pokusao sam Dzap, pokusao sam. Ali cak i kad gajite tikvice, ne mozete pobeci od ubistva. Ja sam tu, ne krijem se, nikad se nisam krio“ – „Ne biste ni mogli“, rece Dzap, „vi ste jedinstveni. Jednom vas covek vidi i nikad vas ne zaboravi. Ne bih imao nista protiv da ovih dana malo popricam sa vama. Vasi metodi mozda i jesu staromodni, ali vam je glava zasrafljena na pravu stranu, gos’n Poaro. Nikad niste doziveli neuspeh?“ – „To nije istina. Doziveo sam tezak poraz u Belgiji 1893. godine. Secate se Hejstingse? Slucaj kutije cokolada.“ Poaro je jos tada rekao Hejstingsu da kada mu se god ucini da njegova sujeta uzima maha da mu samo kaze „kutija cokolada“. Medjutim kada je Hejstings izgovorio te reci, samo minut i po kasnije, Poaro je bio jako uvredjen… Nije mogao da pretpostavi da ce i u ovom slucaju – jedna druga kutija cokolada odigrati vaznu ulogu i da ce ponovo biti i simbol njegovog promasaja ali i simbol uspeha u resavanju ovog slucaja…

Poaro primenjuje svoju cuvenu metodu sredjivanja misli pravljenjem kule od karata i negde pred zoru izgledao je veoma zadovoljno i srecno. „Uvek je namracnije pred zoru. Bilo je vrlo mracno – a sad je svanulo!“ On krece u svoju poslednju operaciju… razmisljajuci o crnoj haljini gospodjice Bakli i cekajuci sta ce da se desi… !!! A kad se – desilo… Poaro okuplja sve aktere ove drame u End Hausu i pocinje prizivanje duhova… Ko je gledao film on zna i za radnju, tj. rasplet, ali se isto tako seca da mu je tom prilikom kao medijum pomogla gospodjica Lemon koja se izvrsno snasla… Za razliku od filma, ovde je morao da mu posluzi verni kapetan Hejstings. Pitanje za sve njih koje se namece je – ko ce im se i zasto prikazati… a pitanje za vas bi bilo – zasto je Poarou trebala bas ovakva lakrdija? Ne biste verovali ako ne procitate – resio je ne samo slucaj ubistva, nego i dva pokusaja ubistva, vise prevara, trgovinu drogom i sijaset toga… i naravno usput doprineo sretnom zavrsetku jos jedne romanse… I evo, zavrsavajuci ovo pisanije o opasnosti kod End Hausa, upravo sam se setila jedne bajke koju sam citala u detinjstvu, a verujem da je poznata i vama – Bajke o hrabrom krojacu… koji je jednim potezom ubio ne jednu… nego sedam… a sad imamo Herkula Poaroa kao junaka nekih savremenih bajki…
***
Piše: Svetlana Anđelić, urednik stranice, Beograd

Pogledano 11 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

2 thoughts on “Komentar knjige – Opasnost kod End Hausa

  1. End house je bukvalno bio moj pochetak s knjigama Agate Kristi. Prva knjiga koju sam kupio i prva knjiga koju sam procitao. I to je jedna od njenih knjiga koja je na mene ostavila najjaci uticaj. Dok sam je citao imao sam osecaj da sam zaista tamo. Od samog pocetka Agata nas navodi na krivi trag. Likovi su zaista psiholoski vrlo razliciti, od mlade naslednice Niki Bakli koja je i centralni lik cele knjige, preko njenih prijatelja rodjaka i suseda Agata nas polako uvodi u tok radnje. Upoznajemo njihove cudne navike, novcane situacije, zainteresovanosti oko mlade Niki. Redjaju se pokusaji okoncanja njenog zivota od strane nepoznate osobe. Zatim dolazi njena mlada rodjaka Magi. Taj dolazak kao da je u sebi nosio neki kobni predosecjaj dogadjaja koji cje nastupiti. Dolazi smrt i jos par nezgoda a prica postaje sve komplikovanija. Nestaju testamenti, pojavljuje se droga ali Poaroov um radi punom parom. I polako ali sigurno cika Poaro nam daje resenje, resenje koje poljuljava sve moje teorije koje sam do tada imao i ostavlja me u malom osecjanju krivice shto nisam na vreme uochio shablon celog sluchaja.

    Mozhda End Haus i nije neko od njenih najboljih dela,ali meni cje uvek ostati u favoritima, chisto iz chinjenice, shto mi je ta knjiga otworila literarni swet kojim cju se bawiti chitaw swoj zhiwot…

  2. Za mene je ovo skoro savršen detektivski roman. Radnja je koncizna, bez ikakvog viška u pripovedanju: sve što je napisano, čak i naizgled beznačajne epizode, važne su za rešenje ovog slučaja. Primer kompozicije a la Agatha: rešenje komplikovane misterije je zapravo ono koje je od samog početka bilo najjednostavnije; u priču su, međutim, upleteni mnogi lažni tragovi koje podmeće ubica, kao i indicije koje bacaju sumnju na neke druge likove, ali zbog sasvim drugih krivičnih dela, koja s otkrivanjem ubice nemaju nikakve veze.

Ostavite komentar