Komentar knjige – Operacija Bagdad

r_41_1Mozda bi na pocetku trebalo odmah napomenuti da je Agata Kristi pisala i avanturisticke romane. Pored kriminalistickih i spijunskih elemenata, ovaj roman za mene je predstavljao pravu avanturu Viktorije Dzons, bas kao sto je i u jednom drugom romanu „Covek u smedjem odelu“ mala En upadala iz casa u cas u sve vecu i vecu nevolju, i naravno izvlacila se iz nje. Koliko se secam kada je u formi prica objavljivan na pocetku njene spisateljske karijere trebao je nositi naslov „Pustolovka Ann“… tako da imamo i u tome jos jednu potvrdu da je Agata pisala i tzv. avanturisticke romane. Naravno da su i oni bili isprepletani sa elementima krimi romana.

Roman o kome je ovde rec pocinje na prilicno romantican nacin. Mlada Viktorija Dzons, sekretarica, ali ne bas toliko savrsena, koja osim svoje snalazljivosti, odvaznosti i sposobnosti prilagodjavanja nije bas imala neke narocite kvalitete, biva otpustena s posla… Naime, jos jedna osobina krasila je gospodjicu Dzons – umela je dobro da glumi, lagala je takodje dobro ali je u imitacijama bila daleko najbolja. Njeno lice se gotovo transformisalo u neko drugo dok bi to radila… No, izgleda da se njenom sefu bas to i nije dopadalo, posto je imitirajuci njegovu suprugu cesto zabavljala kolege u kancelariji… I tako, dok ona sedi u parku razmisljajuci gde da nadje novi posao i kako ce da prezivi do tada, upoznaje mladica Edvarda i zaljubljuje se u njega na prvi pogled… On ne krije da je i sam ocaran gospodjicom Dzons, ali joj govori da koliko vec sutra ide poslom za Bagdad kao sekretar kod Dr. Ratbona koji se bavi kulturnim radom… Rastavsi se, Viktorija vise i ne razmislja o poslu. Iako ima tek nekoliko funti u dzepu ona dobro zna sta hoce: „…Zakljucila je da je zaljubljena u tog mladica i da hoce da ga ima. Drugi zakljucak je bio da ce Edvard uskoro biti u Bagdadu i da bi trebala da krene za njim. Jedino ju je mucilo kako to da izvede. Nijednog trena nije sumnjala da je to moguce. Bia je mlada i puna optimizma i snage karaktera…“

Viktorija Dzons je naravno stigla u Bagdad. Snalazljiva, kakva je bila, uspela je da nadje posao kao pratilja jedne bolesne zene koja je tamo putovala… Nije razmisljala dalje od toga. Njoj je bilo bitno samo tamo da dodje… Vec na pocetku romana Agata nas onako diskretno „obavestava“ da ce ovde biti rec o medjunarodnoj zaveri… U Bagdadu se ocekuje tih dana da se odrzi sastanak sefova evropskih drzava na najvisem nivou koji je trebao do samog odrzavanja da ostane tajna jer je na njemu trebala da bude raskrinkana i jedna medjunarodna organizacija koja je ugrozavala stabilnost mira u svetu. Naime, kako su tajne sluzbe saznale i jedan od predstavnika te tajne organizacije je trebao da bude tamo prisutan sto bi trebalo spreciti po svaku cenu jer bi moglo doci do velikog sukoba, a i ceo plan bi mogao da propadne. Problem je samo bio u tome sto niko nije znao ko je on i u cijem liku se krije.

U Bagdad krece i jedan od glavnih tajnih agenata britanske sluzbe, cuveni Karmisel koji je poznat po tome sto iz akcije u akciju menja svoj lik i kome je jako tesko uci u trag. U Bagdad se iz Njujorka zaputila i gospodjica Ana Sil, savrsena sekretarica gospodina Morgantala, vlasnika medjunarodne banke. Tj. zaputila se tajno, slagavsi svog sefa da ide u posetu bolesnoj sestri u London. Da li je u Bagdad odvodi neka tajna misija ili zadovoljstvo? Medjutim, tajne sluzbe vec znaju za Anu Sil i prate svaki njen pokret… Zasto im je bas ona zanimljiva? U Bagdadu je vec i Ricard Bejker koji je upravo stigao iz Indije. Iako je Bagdad bio samo jedno od mesta koje je trebao da obidje putujuci istokom, nije mogao da pretpostavi u sta ce se uskoro uplesti… U Bagdadu se nalazi jos jedan pripadnik tajne sluzbe, gospodin Dakin koji se krije iza lika sefa jednog propalog naftnog preduzeca.

Iako je pre ovog romana Agata vec napisala nekoliko drugih koji su bili inspirisani istokom, pre svega njene najpoznatije romane „Ubistvo u Mesopotamiji“ i „Smrt na Nilu“ a nesto kasnije i romane „Sastanak sa smrcu“ i „Smrt dolazi na kraju“, tek je u ovom romanu, napisanom 1951. godine opisala sve lepote Bliskog istoka, zivot ljudi u tim krajevima, zivo iscrtala nekoliko nezaboravnih likova, pre svega Markusa, neuhvatljivog vlasnika hotela „Tio“…

I tako nasa Viktorija Dzons stize u taj carobni Bagdad. U putu upoznaje i ser Ruperta, vaznog coveka britanske vlade, koji je trudio da bude sto manje prepoznat noseci sesir sirokog oboda, zaogrnut dugackim mantilom sa kapuljacom… ne shvatajuci bas dobro da ionako krupan i visok kao covek, tako „obucen“ jos vise privlaci paznju. U avionu je sedeo odmah ispred Viktorije koja je igrom slucajnosti mogla bas dobro da ga posmatra gledajuci izmedju sedista i uoci i najsitniji detalj na njegovom licu kad god bi se okrenuo ka svom saputniku. Tada nije naravno bila svesna da ce joj upravo odlicna moc zapazanja vrlo brzo ugroziti, a zatim i spasiti zivot. I Viktorija Dzons sa svojom poslodavkom a i ser Rupert smestaju se u hotel „Tio“ kod cuvenog gazde Markusa koga bih vrlo rado volela da vidim jednoga dana u nekoj ekranizovanoj verziji ovog romana.

Pored mnogih glavnih likova u Agatinim knjigama, onih koji istrazuju i onih drugih koji vode „glavnu rec“ kao ubice, zlocinci i kriminalci svake vrste, svaki roman ima bar jednu licnost koja „vodi roman“ i koja ostaje zapacena zbog svog sarma, lucidnosti, duhovitosti… Ovde je to definitivno, bar za mene, Markus Tio. Stigavsi u njegov hotel, Viktorija je samo jedno imala u planu, da sto pre pronadje organizaciju „Maslinova grana“ za koju je Edvard radio. Otvorena i srdacna, ubrzo se sprijateljila sa Markusom koji ce joj kasnije biti od velike pomoci. Upravo zahvaljujuci njemu, ona ce ubrzo pronaci „Maslinovu granu“ ali ne i Edvarda koji je morao da otputuje dalje poslom, ali ce doci za neki dan. Medjutim upoznaje njegovog poslodavca Dr. Ratbona koji joj se nimalo ne dopada, a povrh svega ona ne zna od cega ce ziveti u Bagdadu nekoliko dana dok se Edvard ne pojavi. Iskreno – ona ne zna ni sta ce posle kad se bude srela sa Edvardom.

Da bi prikrila razloge svog dolaska u Bagdad, ona svuda govori (laze) da je njen stric dr. Ponsfut Dzons, cuveni arheolog koji radi na iskopinama nedaleko od Bagdada. Ona, naravno ne zna sta ce ako ga jednog dana zaista i sretne, ali ne zeli unapred da misli o tome. Iste noci, u njenu hotelsku sobu upada ranjeni muskarac, moleci je da ga sakrije. Ona to uspesno cini, a kada potraga prodje, on poslednjim naporom izgovara tri reci koje Viktoriji nemaju nikakvo znacenje. I zatim umire. Dok je jos razmisljala sta da radi, u sobu ulazi gospodin Dakin, s pocetka nase price, rekavsi da ce da on da se pobrine za sve. Ona mu prenosi poruku umiruceg coveka ali je i Dakin zbunjen… Od toga casa posebno, a neznajuci i od mnogo pre, nasa hrabra Viktorija bice u centru svih zbivanja. Dakin je upoznaje sa dogadjajima koji treba da se odigraju u Bagdadu otkrivajuci joj nasiroko i pozadinu svega toga uz molbu da pokusa da im pomogne da otkriju vodju tajne organizacije.

Od tada pa skoro do kraja romana Viktorija ce upadati iz avanture u avanturu. Pronaci ce Edvarda i ispricati mu deo price i svojih avantura, ali ce od njega saznati da on smatra da je nesto cudno upravo u „Maslinovoj grani“ za koju radi… Ubrzo ce Viktorija poceti cesce da ih posecuje ne bi li otkrila nesto protiv Dr.Ratbona koji joj je sumnjiv od pocetka. Narednih dana desavace joj se svasta… Najpre ce biti kidnapovana i odvedena u sred pustinje. Uspece da pobegne upravo zahvaljujuci tome sto niko nije mogao ni da pretpostavi da ce joj tako nesto pasti na pamet… I dok bude lutala pustinjom poslednjim atomima snage… ugledace auto u daljini… a u autu niko drugi – do Ricard Bejker, mladi pustolov koji obilazi arheoloska nalazista u blizini… Ona mu govori da je njen stric dr. Ponsfut Dzons, cuveni arheolog a on joj govori da je upravo tamo krenuo i da ce je rado odvesti njemu… Sta sad?

Ona i dalje vrlo vesto igra svoju ulogu, racunajuci na rasejanog profesora arheologije i na to da ce uspeti da ga zbuni, i uspeva u tome, utoliko pre sto on izjavljuje da nema sinovicu ali ocekuje da neka devojka antropolog stigne da radi na iskopinama. On se uopste ne uzbudjuje sto je ona prvo rekla da je njegova sinovica… Doduse mislio je da se ta devojka zove Veronika ili nesto vec slicno a ne Viktorija, ali mora da je pogresno zapamtio… Ona se vrlo brzo prilagodjava a vrlo brzo i uci tako da niko bas i ne primecuje da nije strucna koliko bi trebala da bude. Medjutim Ricardu Bejkeru je nesto ipak sumnjivo i resava da malo podrobnije ispita Britanski insitut umetnosti o devojci koju su poslali na iskopine.

Ricard i Viktorija odlaze ubrzo poslom u Bagdad i upadaju u jos jednu avanturu. Viktorija uspeva da stigne do Edvarda koga upoznaje sa svime sto joj se desavalo a ubrzo sazaje od njega da i on sam dosta toga vec zna o tajnim operacijama… Da li je uspeo da otkrije tajne aktivnosti svog poslodavca Dr. Ratbona ili je u pitanju nesto drugo? Desava se jos jedno ubistvo a ubrzo zatim kidnapovana je i tajanstvena gospodjica Ana Sil za kojom izgleda traga pola Bagdada… Prica se polako primice svom kraju… Ko je Ana Sil? Ko je mocni ser Rupert…? Da li ce joj Edvard pomoci ili je samo jos vise upetljava u ceo slucaj iz koga mozda ne uspe da izvuce zivu glavu…? Ona je na vreme otkrila istinu i resila da glumi do kraja ali je to nece spasiti uzasnog kraja koji joj je davno namenjen…? Kako ce se izvuci? Gde je nestao Ricard Bejker? Od koga moze da ocekuje pomoc? Ko je laze? Kome moze da veruje? Zasto su izabrali bas nju…? Ona zapravo jos uvek ne zna da je glavni dokaz koji ce raskrinkati „zle sile“ upravo kod nje, a onda ce se setiti da je mladic koji je izdahnuo u njenoj hotelskoj sobi nosio nesto sa sobom… Sta to bese… I gde li ga je ostavila…?

Veronika Dzons ce se izvuci, naravno iz svega u sta se upetljala tragajuci za ljubavlju. I vratice se iz Bagdada jednako zaljubljena kao sto je i otisla u njega…

Piše: 17.09.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 10 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: