Komentar knjige – Rupa

r_37_1Kada je Lusi Ankatel odlucila da u svojoj kuci na imanju organizuje vikend zabavu na koju ce pozvati nekoliko svojih prijatelja, nije bas razmisljala o tome koliko su oni „pogresni“… Tj. svi su oni bli vrlo sarmantni i dobri, ali ih mozemo nazvati pogresnima kad su zajedno… Naime, trebali su da pristignu Dzon i Gerda Kristou. Gerdu su smatrali pomalo „neprilagodjenom“ osobom za njihovo drustvo. Bila je Dzonova zena i iako su je krasile mnoge vrline – nesebicnost, ljubaznost, strpljenje, Lusi je smatrala da se ona ipak ponasala malo cudno. Uvek je delovala zbunjeno i nezainteresovano za njihove razgovore i prilicno smuseno… Ali, dolazila je i Lusina rodjaka Henrijeta Savernejk, mlada vajarka u usponu karijere… Lusi je smatrala da je ona divna jer se tako trudila oko Gerde da je uvede u njihovo drustvo dok je Dzon bio prilicno nestrpljiv i prilicno lose raspolozen zbog ponasanja svoje zene. Jedan od gostiju bio je i Lusin rodjak – Dejvid Ankatel, jedan od onih mladih, neprilagodjenih ljudi, koji upravo zavrsivsi studije pokusavaju da se uklope u zivotne tokove. Lusi se nadala da ce joj Henrijeta ove godine pomoci oko Dejvida…

Bila je tu i jos jedna Lusina rodjaka, Midz Hardkasl koja je vec neko vreme boravila u kuci na Lusinom imanju i delovala je zapanjeno kad joj je Lusi rekla da ce doci i Edvard, koji se sam pozvao da dodje u posetu tog vikenda. Lusi je znala da Edvardu nece biti bas biti prikladno da se sretne sa Dzonom, ali nije mogla da im otkaze… Iako je bila opstepoznata cinjenica da je Edvard bio zaljubljen u Henrijetu i da ju je cak tri puta prosio, ono sto Lusi nije znala je da je Henrijeta u stvari zaljubljena u Dzona a i on u nju i da cak sta vise vec neko vreme u vezi, a da je Midz ta koja je zaljubljena u Edvarda, kao i to da je njena prva komsinica, sada poznata filmska glumica Viktorija Krej imala burnu vezu sa Dzonom i u koju je on bio ludo zaljubljen pre petnaest godina. Bili su pred veridbom, ali je Veroniki bio preci uspeh u karijeri od veze sa njim. Sve u svemu mogao je to zaista da bude vrlo zapetljan vikend…

Medjutim, Lusi je bila vrlo sarmantna osoba i sve joj se prastalo… Ona je toga i bila svesna i mnoge stvari u zivotu je radila potpuno suprotno pravilima ponasanja ali niko to nije mogao da joj zameri. A ona je i dalje terala po svome i nije shvatala da postoje granice… Njen suprug, Henri je cak prokomentarisao da Lusi misli da bi cak mogla da pomisli da bi i kod ubistva mogla da prodje nekaznjeno…

Prvi susedi Lusi Ankatel bili su upravo Herkul Poaro kao i glumica Veronika Krej koji su kupili letnjikovce u okolini… Pa ih je, zeleci da pokaze svoju komsijsku gostoljubivost, Lusi kao dobra domacica pozvala na nedeljni rucak. Ona i njen muz Henri su prosle godine upoznali malog Belgijanca u Bagdadu. Poaro se obradovao pozivu Ankatelovih, jer su mu ostali u prijatnom secanju, ali obzirom da je bila jesen i hladno, vetrovito vreme, nikako mu se nije dopadalo sto mora da izlazi iz kuce.

„…Priznao je sebi da mu se selo, u stvari, ne dopada. Ipak je popustio zelji da ima letnjikovac – mnogi njegovi prijatelji su se odusevljavali – i kupio je Resthaven bez obzira na to sto mu se od svega svidjao samo njegov oblik, bio je cetvrtast kao nekakva kutija. Za okolni krajolik nije mario, iako je znao da se smatra pravom lepotom. Njemu se nije dopadao zato sto nije bio odvec simetrican. Drvece ga nije zanimalo ni u jedno godisnje doba – zbog te prljave navike da otresa lisce. Mogao je da podnese topole – ali taj haos bukve i hrasta, ostavljao ga je potpuno ravnodusnim. U takvom krajoliku, najlepse se uziva kad vozite kola u lepo popodne. Uzviknete ‘Quel beau paysage! (Koji lep pejzaz!) i vratite se u komforan hotel…“

Vece pre toga, nenadano, do Ankatelovih je svratila Veronika Krej dosavsi da pozajmi sibice koje su joj se potrosile, a Dzon se naivno, i ljubazno ponudio da je otprati. Niko nije sumnjao nista. Sutradan popodne Dzon je nadjen mrtav na bazenu. Pored njega je stajala jedna zena sa pistoljem u ruci. Upravo na tu bizarnu scenu naleteo je niko drugi do Herkul Poaro dok se preko proplanka spustao do kuce svojih komsija. Ta namestena predstava mu se nimalo nije dopadala. A onda je shvatio da predstava uopste nije namestena i da je ono sto kaplje sa bezivotnog tela zaista krv…

Kasnije dok je razmatrao sve aspekte ovog zlocina nije mogao da pobegne od svog prvog utiska da mu je sve licilo na namestenu predstavu… Mladic koji lezi, zena sa pistoljem iznad njega, nesto dalje druga zena sa korpom u ruci, pa nedaleko visok muskarac u odeci za lov i puskom u ruci… a sa njima u drustvu i njegova domacica Lusi Ankatel… Poarou je bilo jasno da se nekoliko razlicitih puteva sastaje tu na bazenu i da su svi ti ljudi dosli sa razlicitih strana… ali sve mu je delovalo izvestaceno i sracunato… Najzivlji od svega bese mu mladic koji je umirao rekavsi mu poslednjim naporom jedno zensko ime… Poaro ce ubrzo saznati da to nije bilo ime zene koja je stajala pored njega i drzala pistolj… ali Poaro je kasnije puno razmisljao upravo o nacinu na koji je umiruci covek izgovorio njeno ime… i to ga je jako podsecalo na nesto sa cim je vec bio suocen pre… Setice se i to upravo onda kada bude bilo najpotrebnije…

U medjuvremenu je pozvana i lokalna policija. Saradjujuci sa inspektorom Grandzom kome je dodeljen slucaj, Poaro krece svojim klasicnim metodama da najpre utvrdi cinjenice, potrudivsi se da najpre od Lusi i Henrija sazna sto vise o ubijenom, kao i o ostalim gostima u kuci… On pokusava da slozi kockice – da li je zena koju je zatekao sa revolverom u ruci zaista ubila Dzona ili ga je zatekavsi ga vec u takvom stanju samo podigla revolver sa poda? Pokusava da shvati zasto je jedna druga zena prisla ovoj i istrgla joj oruzje iz ruke, „slucajno“ ga ispustivsi u bazen i tako unistivsi otiske na njemu? Poaro pokusava i da skupocenu bundu i miris parfema u paviljonu na bazenu poveze sa nekom od zena u kuci…

Saznavsi za njihove cudne i isprepletane odnose, on zakljucuje da je nekoliko osoba imalo razloga da ubije Dzona. Da li je to bila njegova smusena i pomalo pateticna zena koja je saznala za njegovu vezu sa Henrijetom a sada i Veronikom…? Da li ga je ubila Henrijeta koja ga je zatekla u paviljonu sa Veronikom? Da li ga je ubila Veronika kada je shvatila da on nece da napusti zenu i vrati se sa njom u Ameriku? Da li ga je mozda ubio Edvard ne bi li se Henrijeta okrenula njemu? Cak je i mladjani Dejvid imao motiv u svojoj mrznji prema Dzonu jer je ovaj u svojoj superiornosti bio sve ono sto je Dejvid zeleo da bude.

Vremenom se otkriva da cak i Lusi u svoj svojoj ludosti i sarmantnosti ima razloga da ubije Dzona ne bi li ispunila svoj san – vencanje Henrijete i Edvarda… Zasto je Lusi to bilo najvaznije i nije li ona upravo imala najveci motiv? To mozda i nije bio motiv iz koga bi ona licno izvukla neku materijalnu dobit, ali bi sprecilo propadanje imanja za koje je ona bila jako vezana. Najsumnjivija je naravno zena, koju je Poaro zatekao sa oruzjem u ruci… ali istraga uskoro otkriva da on nije ubijen iz tog revolvera… Da li ga je onda ona ubila? Ko drugi? Poaro je izgleda opet bio u pravu sto se tice njegovog prvog utiska da je sve skupa izgledalo kao namestena scena. Poaro komentarise to novo saznanje sa inspektorom: „…To nema smisla. Ali, to mora da ima smisla…“

Poaro razgovara sa Henrijetom Savernejk i dok se ona divi njegovoj maloj kucici u kojoj je svaka stvar uparena sa drugom, on joj dopusta mogucnost da ona moze da zivi u neredu i haosu jer je umetnik. Henrijeta konstatuje da je i on umetnik, a on joj odgovara: „To mu dodje kao pitanje. Ali u celini bih rekao da nisam. Spoznao sam neke zlocine koji su bili umetnicki – bili su, znate, vrhunska igra maste. Ali, njihovo resavanje – ne, tu nije potrebna stvaralacka snaga. Potrebna je jedino strast za istinom…“ On ubrzo shvata da Henrijeta zna istinu ili zna nesto sto ga moze dovesti do te istine… ali naravno nije spreman da trguje. Za njega je istina uvek samo – istina !!! „…Za Herkula Poaroa postojala je samo jedna stvar koja ga je vise opcinjavala od proucavanja ljudskih bica, a to je bilo traganje za istinom…“

Poaroa je ubrzo posetila i Veronika Krej sa svojom verzijom istine, a zatim i sasvim neocekivano sama Lusi Ankatel… Izgleda da je i ona zelela da trguje sa istinom rekavsi Poarou otvoreno da zna ko je ubica i da ce mu vrlo rado saopstiti tu cinjenicu i tako zadovoljiti njegovu glad za istinom… Naravno, i ona od njega kao protivuslugu ocekuje – cutanje… Medjutim, Poaro ne zeli da pravi nagodbu ni sa njom ma koliko da mu je draga…

Sve te price kao i uvek dovode ga do istine – one za kojom traga. Jadni doktor Dzon Kristou koji je uvek jurio za zenama, a zapravo nije mario za njih, nije ni bio svestan da su tog dana sve zene oko njega zapravo ucestvovale na neki nacin u ovom zlocinu. Jedna ga je izvrsila, jedna je prikrivala izvrsioca, jedna govorila lazi koliko god je mogla a da zvuce kao istina, a jedna je davala sve od sebe da zavara inspektora i policiju i istragu i odvede je u pogresnom pravcu. I kao i uvek, sve te neistine i nelogicnosti dovele su Poaroa do resenja ovog zlocina… On odlazi do jedne kuce i sprecava novo ubistvo ali ne i samoubistvo ubice koji nije mogao da se izbori sa svojom savescu…

03.12.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

(Pogledano 8 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar