Komentar knjige – Tajna dimnjaka

r_5_4Zaplet ovog romana pocinje vec na prvim stranicama, gde vecito mlad duhom i avanturisticki raspolozen Entoni Kejd prihvata da umesto svog prijatelja zavrsi jedan posao. Njegov prijatelj, Dzimi Mekgrad je bio covek koji je na sebe prosto privlacio cudne situacije. Tako je dosao u posed dve vrlo neobicne stvari – prvo je spasao od grupe mladih huligana jednog starijeg coveka na ulici – a ovaj mu se oduzio tako sto mu je poverio svoje memoare uz napomenu da ih do odredjenog dana dostavi jednom londonskom izdavacu od koga ce za tu uslugu dobiti pozamasan honorar. Usput je dosao i do ljubavnih pisama jedne dame koja je zbog toga godinama trpela ucenjivanje, ali je Dzimi Mekgrad hteo da ispadne dzentlmen i vrati pisma dami kad vec ide u London. Ali, sudbina je htela da u sred Afrike sretne svog starog prijatelja Entoni Kejda i zamoli ga da on to obavi umesto njega jer mu je iskrsao neki unosan posao… Da bi lakse obavio povereni zadatak i zato sto su sve rezervacije karata i hotela bile vec obavljene, Entoni Kejd krece put Engleske pod imenom svog prijatelja i avantura pocinje…

On je znao da ga u Londonu ocekuju izdavaci, ali ne i mnogi drugi koji zele da se docepaju memoara grofa Stilptica… Agata nam ponovo, kao i u nekim drugim svojim romanima i kratkim pricama uvodi jednu „imaginarnu“ zemlju – Hercoslovakiju, upoznajuci nas sa politickim zbivanjima u njoj. Roman je prvi put objavljen 1925. i najverovatnije, pisan te ili predhodne godine. Pretpostavlja se da govori o nasem podrucju. O toj zemlji na jednom mestu u knjizi se kaze: „To je jedna od balkanskih zemalja. Stanovnistvo, uglavnom razbojnici. Glavni hobi: ubijanje kraljeva i dizanje revolucija. Poslednji kralj ubijen pre sedam godina – Nikolas cetvrti. Otada je republika…“ Kralj Nikolas se protivno obicajima ozenio glumicom nacinivsi od nje kraljicu sto se narodu nije bas dopalo. Izbila je pobuna, unistena je kraljevska palata, kralj i kraljica su ubijeni i proglasena je republika. U to vreme Grof Stilptic je bio premijer Hercoslovakije i on je posle tog ubistva napustio zemlju i otisao za Pariz. Revolucionari su ga zvali da se vrati i postane predsednik te zemlje ali je on kao veliki monarhista to odbijao. Njegovi memoari su mogli da budu vrlo nezgodni jer se u poslednje vreme govorilo ponovo o obnavljanju monarhije u toj zemlji. Iako je kralj Nikolas umro bez potomaka, gomila mladih rodjaka i princeva se posle izbijanja revolucije rasula po svetu. Pre svega je pominjan princ Mihail ali je podjednako pravo na presto imao i njegov rodjak princ Nikola iz porodice Obolovica.

Sada, kada smo vas uputili u dogadjaje u ovoj zemlji i razloge zbog kojih izgleda da ceo London traga za Entoni Kejdom, hajde da se pozabavimo i nekim drugim likovima, kao i scenom gde ce se odigravati veci deo radnje pre nego sto predjemo na okosnicu price. „Dimnjaci“ su zamak u kome su se zavrsavali veliki drzavnicki poslovi uz naizgled neobavezno caskanje, lov i glamurozne vecere i gde su kraljevi, kraljice i razne diplomate iz celog sveta provodili vikende. Zamak je pripadao lordu Katerhamu koji je tamo ziveo sa svojom cerkom Ilejn Brent koja je nama poznatija kao Krpica iz romana „Sedam brojcanika“ koji ce biti objavljen par godina kasnije, a o kome smo vec detaljno pisali. Od starih poznanika tu su u Dzordz Lomaks i Bil Everslej iz Ministarstva inostranih poslova – i obojica gaje naklonost prema mladoj lordovoj kceri, ali ce se samo jedan od njih u godinama koje slede zbliziti sa njom. Mrvica je u ovom romanu opisana kao „…vitka, visoka, tamne kose, sa atraktivnim decackim licem i veoma odlucnim ponasanjem…“

Lord Katerham bas i ne uziva u tim „drzavnickim“ vikendima koji okupiraju njegovukucu i jedva ceka da se guzva razidje kako bi uzivao u miru svog doma… Na jednom mestu u romanu „Sedam brojcanika“ povodom tajanstvene smrti u kuci njegovog prijatelja on komentarise: „…Kakav je to nacin“, govorio je, „dodju ti u kucu i onda umru… bas nezgodno… sva ta guzva, istraga i tako to…“. Nije mogao ni da pretpostavi da ce isto to da zadesi i njega. U njegovoj kuci bice ubijen niko drugi do jedan od buducih naslednika krune Hercoslovakije.

Tu se naravno zadesio i nas Entoni Kejd koji je igrom slucaja upoznao Virdziniju Ravel, damu na cije ime su glasila ljubavna pisma a koja je opet sa svoje strane neizostavni posetilac „Dimjaka“ vikendima. Obzirom da nije uspeo da sacuva njena pisma koja su mu ukradena iz kofera jedne noci u hotelu a da je memoare predao izdavacima, on ne vidi razlog da prihvati poziv i dodje u „Dimnjake“. Medjutim, pomazuci dami da resi jedan neugodan problem on resava da tajno dodje do zamka. Ali, dolazi u nevreme – bas u trenutku kada se cuje pucanj, tj desava ubistvo.

Krece istraga, on je ubrzo van svake sumnje nacelnika Betla iz Skotland Jarda koji je detaljno ispitao i njegovo poreklo i njegovo kretanje i alibi. Saslusavsi njegovu neobicnu pricu kojoj nista nije ni dodavao, ni oduzimao, ma koliko bila neverovatna ipak je imala osnova, i mada ga drzi na oku kao i sve ostale koji su prisutni u zamku, on ne dovodi u direktnu vezu ubistvo koje se desilo sa njegovim tajnim prisustvom.

Ko je zaista ubijeni, zasto je ubijen, ko je i sta trazio te noci u sobi za vecanje? Ko je tajanstveni muski lik koga su jedne noci mladi avanturisti Mrvica, Bil, Virdzinija i Entoni zatekli da tumara po toj istoj sobi kuckajuci po zidovima i ocito trazeci nesto… Zasto je kuckano po zidu? Da li je soba za vecanje imala tajnu odaju? Da li su nekadasnji kralj Hercoslovakije, njegova zena ili sam grof Stilptic sakrili nesto u toj odaji zamka „Chimneys“ pre dosta godina? Ako jesu – da li je o tome grof pisao u svojim memoarima i sta je to kada je neko spreman zivotom da plati da bi sacuvao tajnu a neko da je otkrije…?

Dani pred njima a i istraga koja sledi otvaraju brojna pitanja… Svi su sumnjivi a ponajvise americki finansijer Herman Ajzekstajn koji je dosao na razgovor sa princem Mihailom obecavsi mu finansijsku podrsku prilikom stupanja na presto Hercoslovakije u zamenu za koncesije nafte… Ko je zaista ser Hiram Fis cije je ponasanje Kejdu izuzetno sumnjivo? U cijoj sobi se jedino te noci u vreme ubistva u zamku upalilo svetlo…? Zasto je Entoni Kejd smatrao da je to bilo vazno iako ga taj trag nije vodio nigde? Ko je kralj Viktor? Cega je on bio kralj? Da li je bio u Parizu u vreme kada i grof Stilptic? Da li je sada u Engleskoj i da li je kralj Viktor jedan od gostiju lorda Katerhama u dvorcu…? Zasto Boris Ancokov, sluga ubijenog plemica, beskrajno veruje Entoni Kejdu i stavlja mu se na raspolaganje? Da li on veruje da je Entoni najbilizi pronalazenju ubice njegovog gospodara ili je u pitanju nesto drugo?

Iznenada se u dvorcu pojavljuju i tajna pisma koja su nestala iz Entonijevog kofera one noci u hotelu… i to ne samo da se pojavljuju, vec se pojavljuju upravo na stolu u sobi Entoni Kejda… Sta je sad to trebalo da znaci? Zasto ih je neko ukrao da bi mu sada bila takoreci vracena…? Na koga su bila naslovljena? Ko je Kapetan O Nil sa kojim je romanticnu vezu ali i neopreznu prepisku odrzavala gospodja Virdzinija Ravel i zasto ona tvrdi da pisma nisu njena… da li laze ili je neko drugi hteo da je kompromituje i posluzi se njenim imenom… Virdzinija Ravel i njen pokojni muz su bili kao diplomate u Hercoslovakiji bas u vreme prevrata… Slucajnost ili ne…?

Majstorski zaplet Agate Kristi ali opet ne toliko zapetljan da biste se izgubili u gomili likova… I dogadjaji u Hercoslovakiji onda i dogadjaji u zamku sada, kao i likovi uvode nam se postepeno i tako i otkrivamo njihov pravi identitet a moramo da ostanemo zapanjeni nad cinjenicom da je Agata od pocetka jednostavno morala da ima pravu pricu u svojoj glavi od pocetka do kraja jer je jedan ovakav psiholosko – istorijsko – spijunski roman pre svega nemoguce pisati u hodu… Otkriva se zapravo da izvestan broj likova u romanu koji defiluju pred nama zapravo nisu oni kojima se predstavljaju… Tokom citanja romana tragamo za Kraljem Viktorom, Princom Mihailom, njegovim rodjakom Nikolom koji nasledjuje presto iza njega, do toga da sumnjamo u identitet ser Hirama Fisa pa cak i gospodje Virdzinije Ravel…

U pomoc engleskoj policiji ubrzo stize i francuski kolega inspektor Lemon koji je najvise zainteresovan za identitet Kralja Viktora i njegove nelegalne poslove u Parizu proslih godina. Kralj Viktor – majstor u umetnosti prerusavanja, ocito je medju njima u dvorcu i inspektor Lemon je tu da ga pronadje. Njega ne interesuju ni Hercoslovakija, ni borba za presto niti revolucionari. Barem on tako kaze.

Istraga je zavrsena, nacelnik Betl daje dozvolu gostima za napustanje zamka, medjutim u prtljagu jednog od gostiju koji se prvi spremao da napusti zamak nalaze revolver – ocito sredstvo kojim je izvrsen zlocin… Da li je ubica pronadjen? Ako jeste, koji je bio njegov motiv i kako ga mozemo dovesti u vezu sa ubijenim…? Ili mu je pistolj podmetnut…?

I Entoni Kejd namerava da napusti zamak, ali samo da bi otisao do Londona jer je morao da proveri jednu fantasticnu ideju koja ga je opsedala. Od velike vaznosti je bilo i to da niko ne sazna da je on napustio zamak, a posebno ne da je otisao u London. On pronalazi kucu koju je trazio ne sluteci koliko je bio u pravu da se upravo tamo desavaju kljucne stvari ali i ne sluteci koga ce naci u kuci… Po Borisu Ancokovom, slugi ubijenog plemica koji je sada kao veran pas pratio samog Entonija, on salje poruku Virdziniji Ravel: „Draga moja, trenutno sam u skripcu, ali nameravam da pobedim. Hoces li mi verovati i doci?“ Ona se iskrada iz kuce i odlazi sa Borisom…

Ubrzo se slavodobitno vracaju u kucu resivsi sve dileme prisutnih u maniru cuvenog Herkula Poaroa… ali pomalo i gospodjice Marpl… koja je imala tu cudesnu osobinu da natera zlocinca da se sam otkrije tako sto ce opet pokusati zlocin… I ovoga puta, Kejd pred svima sigurnim glasom i argumentovano resava zagonetku koja ih je mucila predhodnih dana i pazljivo posmatra sve prisutne… Naocigled uobicajeno i ocekivano ponasanje jednoga od njih otkrice mu ubicu… a onda je ostar pucanj odnekuda van zaparao tisinu… I sve se otkriva… Entoni Kejd pred svima otkriva da se tog jutra upravo ozenio Virdzinijom Ravel i da se sprema da se sa njom upusti u jos jednu avanturu – ovoga puta u svoju pravu zivotnu pricu…

 Piše: Svetlana Anđelić, urednik stranice

 

Pogledano 8 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar