Komentar knjige – Tajni neprijatelji

Prudence Cowley – Mrvica je bila peta cerka od ukupno sedmoro dece arhidjakona Cowleya iz Little Misindela, Safolk. Na pocetku rata 1914. godine dolazi u London gde se u vojnoj bolnici prima duznosti bolnicarke… Tu srece na kratko svog prijatelja iz mladosti Thomasa Beresforda – Tomija, koji iz rata izlazi sa cinom porucnika…

U romanu „Tajni neprijatelji“ Agata nam prikazuje Tomija i Mrvicu koji se srecu posle nekog vremena. Oni su inace stari prijatelji koje je rat razdvojio. Njihovo prvo pojavljivanje u nekom od romana Agate Kristi opisano je ovako: „Tomi nije imao sesir na glavi, te se videla gusta crvena kosa, potpuno zalizana unazad. Njegovo lice je bilo prijatno ruzno, neupadljivo, ali ipak nesumnjivo lice jednog dzentlmena i sportiste…“ S druge strane… „Mrvica mozda nije bila neka lepotica, ali bilo je sarma i karaktera u crtama njenog sitnog lica, odlucnoj bradi i krupnim, razmaknutim sivim ocima koje su cvrsto gledale ispod ravnih, crnih obrva. Nosila je mali, svetlozeleni sesir preko svoje crne kose, osisane na kratku „bobi“ frizuru…“

Posle rata, naravno, za vecinu ljudi nastupilo je vreme nemastine i potrage za bilo kakvim poslom. Muskarci su se vratili iz rata, devojke vise nisu bile zauzete obavezama oko ranjenika i tako njih dvoje, bez para u dzepu odlucuju se, da kao poslovni partneri pocnu da se bave „avanturama“… ako bi se to uopste moglo nazvati poslom. Tek – oni su resili da unovce svoju hrabrost. Poslednjim novcem koji su imali resavaju se da daju oglas… ne sluteci da i ne moraju i da ih posao vec ceka, jer je njihov ocajnicki razgovor o novcu bio slusan od strane tajanstvenog gospodina Vitingtona. Zaustavio je Mrvicu na ulici i ponudio im posao: Da pronadju gospodjicu Dzejn Fin. Tomi i Mrvica nisu mogli da slute u kakav su se medjunarodni lavirint zavera i spletki upleli.

Dzejn Fin nestala je za vreme torpedovanja broda „Luzitanija“ 1915. godine i od tada joj se gubi svaki trag. Ko to zeli da je nadje i zasto? Misteriozni muskarac na brodu, kada je vec postalo izvesno da ce brod potonuti, a da ce prvo biti spasene zene i deca, dao joj je vazna dokumenta, upozorivsi je da moze biti u opasnosti, da su dokumenta od ogromne vaznosti i da moraju biti spasena. Dzejn Fin prihvata i krece u avanturu.

Tomi i Mrvica traze Dzejn Fin, ali izgleda da svi tih dana posle rata traze Dzejn Fin. Koristeci svoju upornost i avanturisticki duh, ne zastajuci pred opasnoscu, Tomi i Mrvica prate svaki trag i na tom putu dozivljavaju svakakve opasnosti a izgleda da se ni malo ne primicu cilju. Medjutim, kako vide da su u igru upletena i neka velika imena a i da im je gospoding Vitington ponudio ogromnu svotu novca ne bi li pronasli nestalu devojku, Tomi i Mrvica shvataju da su mozda zagrizli i vise nego sto su smeli.

Na svom putu shvataju da imaju posla sa tajanstvenim gospodinom Braunom, vodjom tajne boljsevicke organizacije, misteriznim covekom ciji identitet izgleda nikome nije poznat ali koga se svi plase… Zatim upoznaju i ser Dzejmsa Pila Edzertona, cuvenog advokata koji se ponudio da im pomogne svojim vezama, zatim gospodina Kartera koji opet ima neke svoje veze u drzavnim krugovima, Gospodju Vandermajer kod koje je Dzejn Fin bila neko vreme, Amerikanca Dzulijusa Hersajmera koji navodno trazi Dzejn Fin jer mu je rodjaka… Ko od njih ima plemenite namere a ko ne? Kome verovati…?

Stvar otezava i cinjenica da je Dzejn Fin navodno izgubila pamcenje, da niko ne zna kako izgleda, da je Dzulijus, njen rodjak jedinu njenu fotografiju koju je imao dao coveku iz Skotland Jarda za koga se ispostavilo da je u stvari gospodin Braun. Da li je bas tako…? Prica postaje sve zapetljanija… Troje mladih, Tomi, Mrvica i Dzulijus traze Dzejn Fin a samo gospodin Braun zaista zna kako ona izgleda…

The Secret AdversaryDa ne opisujemo detaljno njihove avanture u koje oni upadaju iz stranice u stranicu ovog uzbudljivog romana i pri tome bivaju kidnapovani, muceni gladju, preceno im je smrcu… Nestajali su bez traga… Tomi je vezan danima bio u napustenoj kuci u Sohou, inace samom srcu tajne organizacije iz koga mu je pomogla da pobegne francuskinja Anet koja je kod tajne druzbe radila kao sluskinja i koja se sazalila na mladog Tomija, koji nije hteo da je ostavi kod njih i hteo je na kraju i on da pomogne njoj da se i ona oslobodi ali je ona ipak resila da ostane… Cak se i Dzulijus upustio u avanturu pracenja gospodina Vitingtona krenuvsi jedne veceri vozom na drugi kraj Engleske, gde stize do velike usamljene vile za koju se ispostavlja da je u stvari sanatorijum… Ko je tamo zatvoren…? Dzejn Fin…?

Za to vreme, Mrvica se zaposljava kod gospodje Vandermajer kao sobarica, brine za Tomija, ali i ne sluti da mu je zivot u opasnosti… Tamo upoznaje grofa Borisa Ivanovica Stepanova i vec pomenutog advokata ser Dzejmsa koji stice njenu naklonost jer joj vec pri prvom susretu govori kako posao u kuci gospodje Vandermajer nije za nju…

Nasim junacima se desavaju obicne i predvidive „nesrece“… Agata nije isla ka tome da napravi kriminalisticko-spijunski roman pun brutalnosti, krvi, pucnjave na sve strane. Kod nje nema neranjivih heroja. Ko se god upusti u avanturu mora ocekivati da nesto moze lose i da mu se desi. Nestao je Tomi… Kasnije nestaje i Mrvica… Cak se u novinama pojavljuje i vest kako se udavila… Dzulijus, prateci dogadjaje u sanatorijumu pada sa drveta i nekoliko dana je u kriticnom stanju… Nasi junaci nisu nepobedivi. Naprotiv, oni su obicni ljudi…

Citajuci ovu knjigu, Agata nam stalno postavlja pitanja ko je na pravoj strani, ko za koga radi, ko je pripadnik tajne boljsevicke organizacije a ko je u njoj spijun… Da li je gospodja Vandermajer uzela Dzejn Fin kod sebe da bi je spasila od onih koji je traze ili da bi je stalno imala na oku… Ko je pokusao da ubije gospodju Vandermajer kada su te noci u stanu sa njom bili samo Mrvica, Dzulijus i advokat Ser Dzejms… Da li je ona sama uzela preveliku dozu sredstava za umirenje ne bi li izbegla kazni gospodina Brauna jer se upravo spremala da oda njegov identitet…? Da li je Dzulijus zaista rodjak Dzejn Fin…? Sumnjivo je to sto ne poznaje svoju rodjaku… Ne radi li Ser Dzejms mozda za tajnu organizaciju kao advokat…? Kako je on relativno brzo stekao ugled i veliko bogatastvo…? Da li je Dzejn Fin zaista izgubila pamcenje…? Da li im gospodin Karter zaista pomaze ili ima za cilj da ih odvede sto dalje od Dzejn Fin… ? I sta za ime sveta sadrze ta tajna dokumenta sacinjena jos na pocetku rata pre pet godina kada je sada takva potraga za njima…?

Pred kraj romana kada Tomi i Dzulijus tragaju za Mrvicom i kada ih trag navede na mesto gde su tajna dokumenta sakrivena na tom mestu nalaze samo jedan list papira sa tekstom: „Puno pozdrava od g.Brauna“… Da li se to gospodin Braun docepao tajnih papira pre njih i da li ce stici da ih iskoristi pre nego bude kasno…?

Agata nas i dalje bombarduje sumnjama i pitanjima… Ko je tajanstveni mladic cije je telo nadjeno pre tri nedelje na dokovima Njujorka i za ciji se identitet raspitivao ser Dzejms…? On uspeva da raskrinka tajanstvenog gospodina Brauna i sa Mrvicom i Dzejn Fin odlaze po tajna dokumenta tamo gde ih je ona sakrila, ali Mrvica ne moze da se otrese utiska da oni nisu sami u kuci i da je i gospodin Braun tu negde sakriven u kuci…? Da li je njen instinkt i ovoga puta nije prevario? Da li je cuveni advokat ser Dzejms zaista prozreo pravog gospodina Brauna ili je ovaj opet uspeo da im umakne…?

Kao i u vecinu svojih drugih krimi romana, opet Agata ne moze a da nam ne umesa malo romantike i u ovaj roman. Tomi i Mrvica su bili prijatelji i poznavali su se godinama. Uvek su se salili jedno sa drugim na temu svojih osecanja. Tomi je govorio za Mrvicu da nije previse romanticna, ona je govorila za sebe da bi se rado udala za nekoga samo zbog novca… ali tek kada upadnu u ozbiljne probleme i kada im je zivot u opasnosti, oni se sete jedno drugog sa neznim osecanjima i shvate koliko im ono drugo znaci…

Kada je Tomi nestao, bogati Amerikanac Dzulijus prosi Mrvicu, a ona mu odgovara da ne moze da razmislja ni o cemu dok ne pronadje Tomija… odlazi u sobu i gleda se ugledalo govoreci sebi: „Budalo… sve sto si htela… sve cemu si se nadala, a ti si samo umela da blesavo izgovoris „ne“ kao ovca. Ovo je tvoja jedina sansa. Zasto je ne prihvatis? Sta jos zelis? Umesto odgovora na sopstveno pitanje, pogled joj se spustio na malu Tomijevu fotografiju koja je u otrcanom ramu stajala na njenom stocicu. Za trenutak, borila se da sacuva samokontrolu, ali onda se u njoj nesto prelomilo, i prinela je fotografiju svojim usnama, briznuvsi u nezadrziv plac. Oh, Tomi, Tomi, plakala je – tako te volim… a mozda te nikada necu videti…“

S druge strane, kada je Tomi primio vest da je Mrvica nestala i da je cak mozda i nastradala, utopivsi se, sto objavile i novine, on se prepire sa Dzulijusom znajuci za njegovu bracnu ponudu:… „Oh, izlazi napolje, tebe nije briga, proklet bio! Ti si je pitao da se uda za tebe na svoj truli, hladnokrvni nacin, ali ja sam je voleo. Prodao bih dusu samo da sam mogao da je spasem. Stajao bih po strani i ne bih ni rec rekao, pustio bih je da se uda za tebe samo zato sto bi ti mogao da joj pruzis zivot kakav zasluzuje, posto sam ja siromasak bez prebijene pare. Ali, ne bih stajao po strani zato sto mi nije stalo! Oh, idi do djavola! Ne mogu da podnesem kada dodjes tako i pricas o „maloj Mrvici“. Idi i brini se o svojoj rodjaki. Mrvica je moja devojka! Ja sam je oduvek voleo, jos dok smo se igrali kao deca. Odrasli smo zajedno i uvek sam je voleo. Nikad necu da zaboravim kad sam bio u bolnici, a ona se pojavila u onoj smesnoj kapi i kecelji! Bilo je kao u bajci, kada sam video devojku koju volim kako se pojavljuje u bolnickoj uniformi…“

Na kraju, naravno pobedivsi svoje neprijatelje, raskrinkavsi cak i samog tajanstvenog gospodina Brauna licno, spasivsi Dzejn Fin… oni ostaju zajedno i u romanima Agate Kristi resavaju jos dosta slucajeva prvo u zbirci kratkih prica „Zajedno protiv zlocina“ Gde Tomi i Mrvica resavaju cak 16 slucajeva (1929), zatim u romanima „N ili M“ (1941), „Zla sudba“ (1968) i „Zaledje sudbine“ (1973). Sve do kraja, cak i u njihovim poznim godinama, iako imaju i svoju porodicu, njih ne napusta avanturisticki duh koji je najbolje pokazan upravo u ovom romanu „Tajni neprijatelj“.

pise: Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

***

Pogledano 41 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.