Komentar knjige – Trinaest problema

Klub utorkom uvece

Kod gospodjice Marpl okupilo se zanimljivo drustvo jednog utorka. Dok je ona sedela ususkana pored vatre i strikala, drustvo su joj pravili njen necak Rejmond Vest, poznati pisac, zatim umetnica Dzojs Lempijer, ser Henri Klitering koji je donedavno bio komesar Skotland Jarda, doktor Pender i advokat gospodin Peterik. Slucajno krece prica o nerazjasnjenim slucajevima i kako su medjusobno zakljucili da su oni jedan vrlo reprezentativan skup ljudi jer poticu iz raznih drustvenih slojeva a pri tom se i krecu medju razlicitim ljudima sticajem okolnosti svojih profesija, tako su odlucili da se svakog utorka uvece srecu kod tetka Dzejn i da svako od njih iznese neki problem ili misteriju sa kojom je licno upoznat a cije mu je resenje poznato. A onda je Rejmond upitao ser Kliteringa da li se seca nekog slucaja koji policija nije uspela da resi. On zapocinje pricu o gospodinu i gospodji Dzons i njenoj druzbenici gospodjici Klark. Zajedno su vecerali i svi su jeli ista jela. Te noci im je pozlilo. Stanje gospodje Dzons bilo je najteze i iste noci je umrla. Sumnja je prvo pala iz odredjenih razloga na muza a zatim i na druzbenicu, ali su se te noci desile i druge stvari koje su sa njih skinuli svaku sumnju. Svako od njih petoro iznosi svoje misljenje o slucaju a onda i gospodjica Marpl iznosi svoje misljenje pazeci usput da ne izgubi neku ocicu na pletivu… Naravno da je bila u pravu…

Svetiliste Astarte

Doktor Pender prica pricu o tome kako je na poziv svog prijatelja otisao da obidje imanje „Tisov Gaj“ koje je upravo kupio. Okupilo se tu sarenoliko drustvo ali i izvesna mlada gospodjica Dijana Esli koja je koketirala i sa doktorovim prijateljem Ricardom ali i sa Ricardovim rodjakom Eliotom. Na padini obliznjeg brega nalazila se gusta suma gde su nedavno vrsena arheoloska ispitivanja i nadjeni ostaci primitivnih koliba, raznog oruzja iz kamenog doba kao i jedna humka. Drustvo resava da jedne veceri obidje taj deo imanja. Ricard, koji je bio zainteresovan za starine im prica pricu da je taj deo poznat kao Gaj Astarte i da su na tom mestu vrseni sveti obredi. Te veceri dok su bili u sumi jedan od njih umire cudnom smrcu – naocigled prisutnih proboden je kroz srce ali oruzja nije bilo. Policija istrazuje zlocin a onda sledece noci desava se isto, samo sto je ovoga puta zrtva bila probodena kroz rame i prezivela je. Ponovo, svi iznose svoje teorije, ali je gospodjica Marpl opet sve iznenadila svojom ostroumnoscu i primecivanjem detalja u doktorovoj prici koji su drugima promakli…

Zlatne poluge

Rejmond Vest im prica kako je svojevremeno je resio da ode kod prijatelja na odmor na Kornvol, na jedno negostoljubivo stenovito mesto. Njegov prijatelj je takodje bio zainteresovan za istoriju i ispricao mu je da je jedan brod koji je pripadao spanskoj armadi i za koji se znalo da prenosi veliku kolicinu zlata iz Juzne Amrike, doziveo brodolom bas na tom delu kornvolske obale. Rejmond krece vozom tamo a u vozu srece inspektora Bedzvorta koji je, gle cuda, posao na isto mesto… Pocinju pricu o potopljenom zlatu i Rejmond od njega saznaje da mu je taj slucaj poznat i da on i njegov prijatelj nece naci nista jer su ronioci jos davnih dana dosli do broda ali zlatne poluge nisu bile u trezoru… U tom kraju su brodolomi i krijumcarenje cesti tako da se on upravo zbog istrage uputio tamo… Rejmond stize i srece se sa svojim prijateljem Njumenom… Te veceri Njumen izlazi u svoju redovnu setnju pred spavanje iz koje se nije vratio… Drustvo okupljeno u kuci gospodjice Marpl pokusava da resi ovu misteriju a onda ona iznenada prekori svog necaka kako je bio vrlo lakoveran i nepromisljen i u dve – tri recenice zavrsi i ovu pricu…

Plocnik umrljan krvlju

Mlada Dzojs Lemprijer je takodje bila na kornvolskoj obali, ali u mestu Rathol i pozelela da jednog popodneva naslika strmu ulicicu ispred krcme u kojoj je uzela sobu. Htela to ili ne prisustvovala je naizgled slucajnom susretu dvoje ljudi posle duze vremena i njihovom razgovoru. Agata je to zgodno objasnila „Ponekad covek uhvati komadic necijeg zivota, i ne moze a da ne pocne da nagadja“ Covek je upoznao zenu koju je sreo sa svojom zenom i svo troje su otisli na kupanje, muz i zena camcem a druga dama kopnom, preko hridi. Za to vreme nasa Dzojs pocinje da skicira ulicu i slusa pricu ribara koji joj prica o vremenu kada su Spanci granatirali mesto i kako je tadasnji gazda krcme ubijen poslednji. Njegova krv nije mogla godinama da se spere. Dzojs spusta pogled na crtez i vidi da joj je ruka nesvesno nacrtala mrlje od krvi a onda podize pogled i na plocniku ispred krcme ugleda mrlje od krvi… Nesvesno pocinje da razmislja o troje ljudi koji su otisli na kupanje i pita se… da li su se svi vratili… resenje misterije otkrice slucajno godinu dana kasnije dok je gospodjici Marpl u ovom slucaju jedino bio potreban podatak o tome kako je ko bio obucen i koje su im boje bili kupaci kostimi… i rekla da je vrlo nepravedno postaviti ovaj problem za resavanje muskarcu…

Motiv protiv prilike

Ovo je klasicna prica o novom testamentu napisanom u poslednji cas pred smrt kojim se u potpunosti ponistava stari testament. Ne treba napominjati da je drugi testament u potpunosti potirao prvi. Kada je stari gospodin Sajmon Kloud umro i testament otvoren, umesto njegovog rukom pisanog zavestanja nadjen je samo prazan list papira. Problem nastaje kada se suocimo sa cinjenicom da dvoje ljudi u ciju korist je testament bio sacinjen su imali priliku da ga zamene drugim ali to im nije islo u korist. Drugim recima nisu imali motiv. Drugo dvoje ljudi koji su imali motiv nisu nikako mogli doci u kontakt sa drugim napisanim testamentom… Cini se – neresiva zagonetka. Za sve – ali ne i za gospodjicu Marpl kojoj je resenje palo na um cim se setila svog detinjstva i decjih vragolija…

Otisak palca svetog Petra

Ovu pricu nam prica gospodjica Marpl. Otisla je u posetu svojoj necaki Mejbel kojoj je nedavno umro muz. Zbog njihovih cestih svadja i cinjenice da je ona tog dana u apoteci kupila arsenik a da je njen muz umro od trovanja – celo selo je pricalo da ona ima veze sa njegovom smrcu. Doduse, zvanicno nije bilo dokaza protiv nje, ali ogovaranja mogu biti strasna. Mejbel se vec spremala da proda kucu i napusti selo. Sprecavalo ju je samo to sto je u kuci ziveo i stari, gotovo slepi otac njenog muza a ona, nasuprot misljenju svog pokojnog muza nije htela da starac poslednje godine zivota provede po domovina za stare. I tako je kopnela iz dana u dan, a onda je resila da napise pismo svojoj tetki Dzejn i zamoli je za pomoc. Gospodjica Marpl krece da pomogne necaki i uz pomoc poslednjih reci pokojnika koji je buncao „o nekoj gomili ribe“ otkriva resenje ove misterije. Ona pri tome zakljucuje „…kad god ponavljamo neki razgovor, mi po pravilu ne ponavljamo stvarno upotrebljene reci. Mi ih zamenjujemo nekim drugim recima koje, po na{em misljenju, znace upravo isto to…“

Plavi zdravac

U jednoj drugoj prilici ser Henri Klitering bio je na veceri kod svojih prijatelja Dzordza i Doli Bantri koji su ziveli u Sent Meri Midu. Bila je tu i gospodjica Dzejn Helijer prelepa slavna glumica, prosedi doktor Lojd koji je vec pet godina lecio bolesnike iz Sent Meri Mida i okolnih sela, a i gospodjica Marpl, naravno… Krenuli su price o zlocinima u tom kraju i ser Henri se setio svojih prijatelja Pricardovih i upitao ih: Sta mislite – kako sara na tapetama uvece bude roze a ujutru plava…? Upravo to se desavalo gospodji Pricard. Povrh svega, kako je bila slaba na gatare, a po prirodi jako teska i zahtevna zena, invalid, njen muz ju je nestedimice pustao da se zabavlja sa njima jer je tako imao vise vremena za sebe. A onda je ona jednog dana od jedne od njih dobila pismo sa upozorenjem da plavi zdravac znaci smrt… Njena soba bila je oblepljena cvetnim tapetamna sa jaglacima, slezovacom, zdravcem… i jedno za drugim dva jutra… pojavljivali su se pored njenog uzglavlja plavi jaglac i plava slezovaca… Kada je otkrila plavi zdravac nadjena je mrtva sa bocicom mirisljave soli u ruci… Gospodjica Marpl je ubedjena da je ona ubijena i usput daje komentar da ona nije umrla od soka vec da se ubica sigurno pouzdao u nesto opipljivije i ubrzo im svima daje nedvosmisleno resenje i ovog problema…

Druzbenica

Doktor Lojd im prica neobican dogadjaj koji mu se desio na Kanarskim ostrvima gde je radio neko vreme. Jedne veceri primetio je dve simpaticne gospodjice, Engleskinje srednjih godina. Bile su tako neupadljive i obicne, iako je zakljucio da je jedna od njih druzbenica ove druge… Vec sutradan imao je tu nesrecu da na obliznjoj plazi na koju je otisao sa prijateljima na piknik bude u prilici da jednoj od njih daje vestacko disanje. Naime, dve dame su otplivale malo dalje, jedna je pocela da se davi, druga ju je spasavala ali je i sama pocela da tone… Spasio ih je ribar koji je u blizibni bio sa camcem, ali mladoj siromasnoj druzbenici gospodjice Meri Barton nije bilo pomoci… Medjutim, zaintrigiran kasnije, istrazujuci proslost nastradale Ejmi Durant, doktor Lojd svuda nailazi na ravan zid… Ona nema prijatelja, nema rodjaka, par preporuka iza sebe gde opet nista nije saznao novo… A onda posle par meseci saznaje i da je gospodjica Meri Barton izvrsila samoubistvo… Cudno i neresivo za sve, osim za gospodjicu Marpl koja je izgleda opet jedina imala uho za detalje i pravu pricu iz Sent Meri Mida sa kojom je izvrsila poredjenje…

Cetvoro osumnjicenih

Ser Henri se seca jednog slucaja koji je tih godina uzburkao javnost. Doktor Rozen bio je vazna licnost jednog tajnog udruzenja. A onda je resio da raskrinka neke njihove nepostene radnje. Uspeo je u tome ali od tada stalno je nosio glavu u torbi. Ser Henri koji je tada radio u policiji ga sklanja u jedno malo selo u unutrasnjosti. Sa nim su bili njegov sekretar koga je policija u stvari postavila kao zastitu, zatim njegova necaka Greta, stara sluskinja koja ga je verno sluzila skoro cetrdeset godina i jedan bastovan rodom iz tog sela. Jednoga dana Doktor Rozen je pao niz stepenice i na mestu ostao mrtav. Ser Henri je bio siguran da ga je neko iz tog tajnog drustva ipak pronasao i ubio – ali ko – sa njim je samo cetvoro ljudi i to cetvrotro pouzdanih ljudi. Ocito je bilo da je neko od njih ipak ubica, ali posto je slucaj bio jako cudan i dovodio svo cetvoro podjednako u sumnju da su izvrsili zlocin, ser Henriju je bilo bitnije da skine sumnju sa troje nevinih nego da osudi jednog koji je bio kriv… A onda jedno sasvim obicno pismo koje je Doktor Rozen primio tog jutra kada je ubijen i ciji je sadrzaj ser Henri procitao pred okupljenima, gospodjici Marpl dalo ideju da raspetlja konce… jer ona je znala skriveno znacenje imena cveca…

Bozicna tragedija

Posle duzeg nagovaranja i gospodjica Marpl zapoce svoju pricu. Boravila je tih dana u banji Keston Spa gde su joj za oko zapali gospodin Sanders i njegova zena. Prisustvovala je sceni u tramvaju koji je klackao sinama i kada su ustali da sidju, gospodin Sanders se zateturao i pao na svoju zenu koja je naglavacke poletela niz stepenice… Spasio ju je kondukter. Od tada gospodjica Marpl nije mogla da se otme utisku da on namerava da ubije svoju zenu jer gde bi se, za ime sveta, dugogodisnji mornar zateturao i pao vozeci se u klimavom tramvaju… Ubrzo, gospodja Sanders je zaista nadjena mrtva a nenj muz ima besprekoran alibi… Medjutim u hotelu se neposredno pre toga desavaju jos dve nezgode… Prvo je portir Dzordz dobio zapaljenje pluca i umro a zatim je i jedna od sluzavki inficirala prst i umrla u roku od 24 casa… a onda i mlada gospodja Sanders. Gospodjica Marpl je ubedjena da je njen muz tu umesao prste bez obzira na alibi… Kako joj je ideju dao jedini detalj koji je bio pomeren na mestu zlocina i koji bi sugurno promakao nekom muskarcu… Ali, ostro oko gospodjice Marpl vidi sve…

Travka smrti

Gospodju Doli Bantri su toliko nagovarali da isprica neku svoju interesantnu pricu da su skoro odustali od toga. Medjutim, njena prica je trajala krace od njihovog nagovaranja i bila je toliko tanka sa detaljima da su joj posle pitanjima izvlacili ostatak cinjenica… Naime, posle jedne vecere – svi su se razboleli a umrla je samo gospodjica Silvija, sticenica starog ser Ambroza… Jos je tuznije bilo sto je ona bila pred vencanjem… Kada je sprovedena istraga ustanovljeno je i da su neke otrovne biljke rasle zajedno sa zalfijom kojom je nadevena patka koju su jeli… Medjutim, gospodjica Marpl ne veruje u slucajnost… Da li je bas Silvija bila meta ubice? Da li uopste postojao ubica? Mozda je bas Silvija pojela vecu kolicinu otrovne biljke? A bas ona je brala zalfiju i tesko je pomisliti da je htela da se ubije… Ne! Gospodjica Marpl opet zastupa svoju proverenu tezu da ubica (ako je postojao) nije smeo da se uzda u slucajnost i da je ona ubijena… Ali, kako? Resenje je svima pred ocima, ali ga ponovo vidi samo stara dama…

Slucaj bungalova

Mlada i lepa glumica Dzejn Helijer prica slucaj koji se zapravo dogodio njoj samoj iako u pocetku to vrlo nevesto pokusava da prikrije. Naime, zvuci prilicno zapetljano – ali jedan mladic je nadjen pijan blizu bungalova u kome se desila pljacka. On je navodno dobio pismo od glumice koja ga poziva da dodje u bungalov da razgovaraju o nekom scenariju. On je dosao, video se sa njom i sledece cega se seca je da se probudio u jarku nedaleko odatle. Ali, ona negira da mu je uopste pisala i da se videla sa njim… Cak i on negira da se video sa njom kad su ih suocili… Sa kim se uopste sreo mladic? Ciji je bio bungalov? Cak i zena koja je zvala policiju i prijavila pljacku negira da je to bila ona… Na rastanku gospodjica Marpl je mladoj glumici sapnula nesto na uvo, dajuci joj iskren savet. Ova se poverava svojoj domacici Doli Bantri i pita je zabrinuto: „Sta mislis, ima li jos takvih poput nje?“

Smrt u reci

Prosli su dani… Ser Henri je ponovo dosao kod Bantrijevih u blizini Sent Meri Mida. Celo selo je bilo uzbudjeno. Jedna devojka iz sela udavila se u reci. Gospodjica Marpl isto jutro dolazi kod ser Henrija i moli ga za pomoc govoreci da ona zna ko je to uradio, tj. ko ju je ubio, ali da ne sme u policiju jer ce joj se svi smejati… Ona mu pise na papir jedno ime i moli ga da se prikljuci istrazi i da odredjenu osobu drzi na vidiku… Uskoro je nedvosmisleno utvrdjeno da je devojka gurnuta… Pojavljuje se svedok – koji je cuo vrisak a ubrzo i pljusak tela u reku… Video je nekog mladica pre toga kako seta sumom u blizini, kao i neke radnike koji su gurali kolica stazom… Postoji neko ko je sumnjiv – momak iz Londona, mladi arhitekta koji ju je „uvalio u nevolju“ pa je policija ubedjena da je to bio njegov nacin da se iz nevolje izvuce… Tu je i mladic iz sela, njen stari momak koji stanuje kod sredovecne udovice… Tu je i njen preki otac kome ona nije smela na oci sa pricom o trudnoci…? Da li neko od njih ime sa papira gospodjice Marpl…?

Piše: 10.10.2005. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Pogledano 173 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

One thought on “Komentar knjige – Trinaest problema

  1. Uvek sam se pitao zašto se nijedna knjiga Agate Kristi nije našla u slavnoj ex-YU ediciji Plava ptica, iako je tu bilo mesta za Artura Konana Dojla, pa čak i za Karla Maja. Mislim da bi upravo Trinaest problema sa neodoljivom Mis Marple bio najbolji kandidat Agate Kristi za Plavu pticu. Delo je šarmantno, duhovito, intrigantno, ingeniozno u varijacijama raspleta, pa i samog pripovednog ključa, koji se takođe menja, iz priče u priču. Ovo je jedan sjajan, čak šaljiv odgovor detektivskog žanra na pripovedačke uzore kao što su renesansni Bokačov Dekameron ili arapske Priče iz 1001 noći. Pored toga, ovo je i tipično britanski odgovor: priča nastaje iz atmosfere dokonosti, seoskog ogovaranja i modernog engleskog snobizma.
    Toplo preporučujem uživanje u ovoj vrsti literature, oslobođene gorkih zahteva realizma.

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: