Kraljica krimi romana

tekst4_image1Beogradski Magazin Stil (Kurir) objavio je na dve strane u svom broju od 30. jula 2007. god. tekst koji se osvrce na zivot, rad i romane Agate Kristi. Steta je samo sto se autor teksta nije sam osvrnuo na to i dao neki svoj sud i misljenje vec je uglavnom koristio vec gotove tekstove na internetu od kojih je jedan prepisan gotovo u celini… Jedna od kljucnih gresaka u tom tekstu koja je prepisana i u ovom odnosi se na datum smrti Agate Kristi gde je naveden 12. studeni 1976. godine, te je shodno tome u ovom magazinu preveden kao novembar…. kao i mnoge druge greske… Bilo je logicno ocekivati da je autor teksta konsultovao bar 2-3 razlicita izvora, makar sto se tice biografskih podataka, no ocito je da nije… No vredi ga procitati i podsetiti se nekih zanimljivih momenata iz zivota „kraljice krimi romana“ kako je ova knjizevnica nazvana u objavljenom tekstu.

***

Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac misterija zbog cega je mnogi s pravom smatraju „kraljicom zlocina“. Sama kaze da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je ona bitna, a ne greh.

Tokom knjizevne karijere koja je trajala vise od pola veka napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalistickih romana i vise zbirki kratkih prica. Njena dela su prodata u vise od dve milijarde primeraka sirom sveta i godinama su na samom vrhu liste bestselera. Zaljubljenici u fini kriminalni zaplet i danas citaju njene romane u avionima, cekaonicama, u podzemnoj zeleznici, nestrpljivo iscekujuci kraj.

Agata Kristi rodjena je kao Agata Klarisa Meri Miler, 16. septembra 1890. godine u Torkiju u Velikoj Britaniji kao najmladje od troje dece americkog poslovnog coveka. Vaspitana je i skolovana u Parizu, ali je odustala od muzicke karijere jer je bila preterano stidljiva. Vec u pubertetu pocinje da pise pesme i „guta“ svako stivo o avanturama Serloka Holmsa i Arsena Lupena. „Sve sto mi treba su sto i pisaca masina“, izjavila je nesudjena apotekarka iz cije su kucne laboratorije u svet krenuli detektiv Herkul Poaro i naizgled smusena gospodjica Marpl, spremni da rese i najzamrsenije zlocine sveta. Svoje ideje je zapisivala u sveske, najvise vremena je trosila smisljajuci zaplete, a ostatak na pisanje. Oni koji su je poznavali pricaju o njenoj neurozi i opsesiji ubistvima koja joj je omogucila tako plodnu i srecnu karijeru spisateljice.

Tajanstveni nestanak Agate

Za vreme prvog svetskog rata Agata se udala za Arcibada Kristija, avijaticara RAF-a, sa kojim je dobila cerku Rozalind. U to vreme radila je u bolnici gde je stekla osnovna znanja o otrovima, sto ce joj kasnije koristiti u pisanju. Godine 1926. njen suprug je zatrazio razvod jer se zaljubio u drugu zenu. Agata, vec dodatno uznemirena zbog smrti majke, tada tajanstveno nestaje sto je izazvalo uznemirenost u celoj Engleskoj. Pronasli su je posle tri nedelje u malom hotelu gde je objasnjavala policiji da je zapravo izgubila pamcenje. Bas u tom trenutku izdavac Vilijam Kolins objavljuje njen roman Ubistvo Rodzera Akrojda. Ta knjiga je ujedno oznacila i pravi pocetak njene spisateljske karijere.

Napisala je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom i zabavnih pustolovina sa mnogih arheoloskih ekspedicija na kojima je ucestvovala sa svojim drugim muzem arheologom Maksom Malovanom za koga se udala 1927. godine. Upoznali su se na putu po Mesopotamiji. Njegov poziv joj je bio veliko nadahnuce, tako da su zajedno proputovali ceo svet, a na putovanjima su nastali nezaboravni romani: Ubistvo Rodzera Akrojda, Les u sarkofagu, Ubistvo u Orijent-Ekspresu, Deset malih crnaca, Ubistvo u Mesopotamiji, Sajam zlocina i drugi. Objavila je 65 detektivskih prica, 12 drama, 16 tomova kratkih prica, dve poeme i knjigu za decu Zvezda nad Vitlejemom. Pod pseudonimom Meri Vestmakot objavila je sest romanticnih romana, a prema motivima njenih knjiga snimljeno je 22 filma.

Rodjenje Herkula Poaroa

U njenom prvom detektivskom romanu Misteriozna afera u Stajlzu, objavljenom 1920. godine, pojavljuje se ekscentricni belgijski detektiv Herkul Poaro, sigurno jedan od najpoznatijih izmisljenih likova svih vremena. Poaroove „sive celije“ trijumfovale su u borbi protiv opakih zlocinaca u 33 romana i nekoliko desetina kratkih prica. Njena drama „Misolovka“ premijerno je izvedena 25. novembra 1952. godine u londonskom pozoristu Vest End i prikazuje se punih 40 godina puneci salu do poslednjeg mesta. To delo je postalo do sada najduze neprestano igran komad u istoriji pozorista. Njen poslednji objavljeni roman „Uspavano ubistvo“ ekranizovan je, cime je jos jedan od svetski poznatih literarnih likova, gospodjica Dzejn Marpl, dobila svoju ulogu na filmu. Ova dama se pojavila u 12 Agatinih romana i vise kratkih prica.

Milijarda prodatih knjiga

Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je objavljena tek posle njene smrti. Iako je pred kraj zivota izjavila: „Deset godina posle moje smrti niko me se nece secati“, njen opus i dalje izaziva veliku citalacku paznju. Prema Unesco-voj statistici, prodala je vise knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog podrucja. Njena dela u dzepnom izdanju se prodaju u milion i po primeraka godisnje, dok se na 63 druga jezika proda jos jedna milijarda njenih knjiga. Vecu prodaju imaju samo Biblija i Kuran! Godine 1971, ovoj spisateljici je dodeljeno najvece nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva, a 1972. njen vostani kip se nasao u lomdonskom Muzeju madam Tiso. Godinu dana kasnije napisala je svoj poslednji roman, a 1975. u njenom delu Zavesa konacno je „umro“ njen najpoznatiji junak inspektor herkul Poaro. Glavni akter njenih dela joj je jednostavno dosadio, a nekrolog mu je stampan u Njujork tajmsu!

Moguce je savrseno ubistvo

Gde god da je bila, i u najsrecnijim i u najtuznijim trenucima, misli su joj uvek bile usmerene na smisljanje novog scenarija u kome ima ubistva. To ju je drzalo gotovo do same smrti. Bila je slaba i bolesljiva kada je jednog poslepodneva pozvala svoju prijateljicu na caj. Ova joj je u razgovoru preporucila novi prasak za ciscenje zubne proteze. Agata je odmah zapisala ime proizvoda i kraj toga opasku – Moze se organizovati savrseno ubistvo ako se kao oruzje upotrebi prasak pomesan sa arsenom. Majstor zapleta Agata Kristi je u skladu sa tim zivela i stvarala do poslednjeg trenutka. Umrla je 12. novembra 1976. godine u 86. godini u svojoj kuci u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj.

(zahvaljujem Kseniji, clanu naseg Kluba na poslatom tekstu )

(objavljeno u casopisu STIL, Izdanje KURIR Beograd, 30.juli 2007. god.)

Pise: Zorica J.Markovic

Pogledano 10 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar