„Kraljica zločina“ pre smrti ubila svoje junake

„KRALJICA ZLOCINA“ AGATA KRISTI

NAPUSTILA OVAJ SVET PRE TRIDESET GODINA

~~ PRE SMRTI UBILA SVOJE JUNAKE ~~


Slavna spisateljka „usmrtila“ Herkula Poaroa i Dzejn Marpl, da se posle njene smrti neko ne bi dosetio da „dopisuje“ serijale o ovim popularnim detektivima

a_3Bez misterije, zavere, otrova, omci, kama, pistolja, apsolutna „kraljica zlocina“ Agata Kristi, napustila je ovaj svet pre tri decenije, tiho i u potpunom miru, okruzena svojim najmilijim. Umrla je u svojoj kuci u Volinfordu (Oksforsir), u krevetu, od posledica prehlade u 86. godini.

Predhodno se, ipak, potrudila da „ubije“ svoja dva najpopularnija junaka – Herkula Poaroa i vremesnu gospodjicu Dzejn Marpl. Slavna spisateljka nije zelela da je njeni likovi nadzive, odnosno da ih posle njene smrti, neka druga ruka i neko drugo pero, vode tragovima zlocina do otkrivanja hladnokrvnih i beskrupuloznih ubica. Zato je, dok je jos bila na vrhuncu stvaralackih moci, sredinom pedesetih godina proslog veka, napisala zavrsne romane popularnih serijala – u kojima umiru i gospodjica Marpl i Poaro.

Prvi „umire“ Poaro u romanu „Zavesa“ objavljenom 1975. godine. Tokom celog dela Herkul istrazuje ubistvo iz invalidske stolice, ali mu i dalje nepogresivo rade „male sive celije“. Njegova „smrt“ dospeva na prvu stranu „Njujork Tajmsa“. Poaro je jedini literarni junak koji se ikada pojavio na naslovnoj strani ovih uglednih i uticajnih novina. Poasle Poaroa, umire Agata, a tek 1977. godine pojavljuje se roman „Uspavani ubica“, u kojem „Bogu na istinu“ odlazi Dzejn Marpl.

a_18Celokupni opus Agate Kristi – 80 romana, vise desetina zbirki prica, kao i mnogobrojni pozorisni komadi – predstavlja jedinstven fenomen 20 veka. Njene knjige stampane su u dve milijarde primeraka – milijarda na engleskom i milijarda u prevodu na cak 45 jezika. Kazu da su od svih knjiga objavljenim na njenom maternjem jeziku, jedino Biblija i Sekspirova dela stampani u vecim tirazima. – Pozorisni komad „Misolovka“, postavljen davne 1952. godine, sa ser Ricardom Atenborom u ulozi detektiva, neprekidno se od tada izvodi na londosnkom Vest Endu. Do danas je odigrano vise od 20.000 predstava.

Ovako siroku popularnost proucavaju decenijama ne samo strucnjaci za knjizevnost, vec i sociolozi, psiholozi, kulturolozi. Prema jednoj od poslednjih teorija tajna njenog uspeha lezi u stilu kojim je pisala. Neki drugi, ipak smatraju, da je magnet koji privlaci citaoce, originalnost i lucidnost, njenih najpopularnijih likova – Poaroa i gospodjice Marpl.

r_1movie3Prvi roman „Misteriozna afera u Stilsu“, u kojem se svetu predstavio bivsi belgijski policajac, koga su putevi sudbine krajem Prvog svetskog rata, kao privatnog detektiva vec afirmisanog u Evropi, doveli u Britaniju, objavljen je 1920. godine. Sa neodoljivim francuskim akcentom (ljut sto ga Ostrvljani drze za Francuza), uvostenih brkova, jajaste glave i neskladno malih stopala, Herkul Poaro je svoju briljantnu karijeru nepogresivog njuskala gradio kroz cak 33 Agatina romana i 34 kratke price. Agata je od njega napravila i svetskog putnika, provela ga je svuda kuda je i sama putovala od bagdada, preko Egipta (krstario je Nilom, obilazio arheoloske iskopine) i Grcke, do famozne voznje „Simlon orijent ekspresom“.

Poarova suptilna metoda resavanja misterija – proucavanjem psihologije ubice, uocavanjem naizgled beznacajnih detalja i postavljanjem u prvi mah banalnih pitanja, prvi put je na filmu vidjena 1931. godine. U ostvarenju „Alibi“, adaptaciji romana „Smrt Ricarda Akrojda“, igrao ga je Ostin Trevor. U ovoj ulozi potom su se oprobali Martin Gebel („Nestanak gospodina Devenhajma“), Toni Rend („Ubistva po abecedi“), Albert Fini („Ubistvo u Orijent ekspresu“) i „Piter Justinov („Ubistvo na Nilu“, „Zlo pod suncem“, „Sastanak sa smrcu“). Strucnjaci za Agatu Kristi, ipak, najuspesniju interpretaciju pripisuju Dejvidu Suketu, kojeg je i nasa publika vise puta gledala u proslavljenoj seriji London vikend televizije.

Filmovima snimljenim prema njenim delima Agata uglavnom nije bila zadovoljna, a posebno su je iritirali oni u kojima je predstavljena gospodjica Marpl. Zamisljena kao „rival“ Herkula Poaroa, visoka mrsava bakica starinskih manira, izboranog lica, snezno bele kose, providnih plavih ociju, zablistala je svojim prvim resenim slucajem u romanu iz 1930. – „Ubistvo u vikariji“. Za razliku od Poaroa koji je bio „covek od sveta“, gospodjica Marpl, gotovo da nije mrdnula iz svog idilicnog (izmisljenog) seoceta Sent Meri Mid, osim jednog „izleta“ na Karibe“ („Misterija sa Kariba“).

m_11I sam lik starice, koja „u svemu vidi ono najgore“, sto se po nekom fatalnom apsurdu uvek i ostvari, smisljen po uzoru na njenu sopstvenu baku, Agati Kristi bio je pomalo dosadan, dok je citaoce osvojio naprecac. Spisateljka joj je posvetila 12 romana i 20 kratkih prica. Na filmu i televiziji glumii su je Grejsi Filds, Andjela Lansberi, Helen Hejs, Dzoan Hikson (mnogi smatraju da je ona u Bi-Bi-Sijevoj seriji uspela da „uhvati“ samu sustinu ovog lika) i Dzeraldina Mekivan (najnovija serija Aj-Ti-Vija). Za ovu jubilarnu godinu u velikoj Britaniji spremaju se po cetiri nove ekranizacije romana o avanturama Herkula Poaroa i Dzejn Marpl.

zahvaljujem Sladji, clanu naseg Kluba, na poslatom tekstu
Izvor: www.novosti.rs

(Pogledano 3 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar