Nestanak gospodina Dejvenhajma

The Disappearance of Mr.Davenheim (1924) – Nestanak gospodina Dejvenhajma

Ovu, meni bar, jako zanimljivu i simpaticnu pricu necekivanog kraja mogla je da smisli samo Agata Kristi. Kao i ostalih 158, uostalom… Ovoga puta inspektor Dzap izlaze Poarou i Hejstingsu nedavni policijski slucaj koji nikome nije jasan. On kaze: „…Covek koji radi na ovom slucaju je pametan momak. Mozete da budete sigurni da nije prevideo ni otisak stopala ili pepeo od cigarete, cak ni mrvicu. Ima oci koje sve vide. – Poaro mu odgovara: Isto, mon ami, ima i londonski vrabac, ali ja ne bih trazio od male smedje ptice da resi problem nestanka gospodina Dejvenhajma…“ Inspektor Dzap je razdrazen Poaroovim komentarom i predlaze mu opkladu – on trvdi da Poaro ne moze da resi ovaj slucaj iz svoje fotelje ako ne izadje na lice mesta. Poaro tvrdi da moze samo ako mu se predoce sve cinjenice i ako ga obavestavaju o toku istrage. Naime, Gospodin Dejvenhajm je izasao u setnju jednoga dana i vise se nije vratio… Tog dana ponasao se savim normalno, rekao zeni da ide do sela da posalje neka pisma i da ce doci neki gospodin sa kojim je zakazao satanak pa ako dodje – da ga saceka… Sve u svemu – sve je bilo potpuno normalno… Pa ipak, gospodin Dejvenhajm se vise nije pojavio… („…Lepo, vrlo lepo… sve u svemu veoma sarmantan problem… mrmljao je Poaro…“) Sutradan je obavestena policija, ceo kraj je detaljno pretrazen, ispitani su sluzbenici na svim okolnim stanicama, njegove slike su svuda razaslate, objavljene u novinama ali od njega ni traga… U medjuvremenu u njegovoj kuci je otkrivena pljacka koja u svoj toj trci oko potrage za njim nije odmah primecena. Iz sefa je nestalo prakticno sve ukljucujuci i vredan porodicni nakit… Ubrzo je uhapsen gospodin koji je tog jutra dosao kod njega na razgovor i nije ga sacekao… Navodno, sumnjivo se ponasao i sumnjivo je izgledao i niko nije primetio kada je otisao… Prica lokalne skitnice potvrdjuje misljenje policije… No, Poarou su sumnjive neke druge stvari i resava da im se posveti… moleci Dzapa da mu sazna odgovor jos samo na jedno pitanje… On dobija odgovor i resava problem, kao sto smo i ocekivali od njega, ne micuci se iz svoje fotelje… Poziva Dzapa da dodje da mu saopsti svoje vidjenje slucaja i pokupi opkladu. On ponovo izvodi jednu od svojih predstava i usred price kada je bilo najzanimljivije: „… Poaro je zastao i pruzio ruku ka jos jednom barenom jajetu. Namrstio se. – Zaista nepodnosljivo – mrmljao je – sto svaka kokoska snese jaje druge velicine! Kako je onda moguce napraviti simetriju za stolom? Trebalo bi bar da ih razvrstavaju po velicini u radnjama! Pustite jaja – rekao je Dzap nestrpljivo – Nek ih nose i kockasta ako im se svidja. Recite nam kud je nas covek otisao… ?“ Smejuljeci se, Poaro im je lagano, jer on nigde ne zuri, ispricao pricu koja se savrseno uklapala i naravno, bila potpuno ispravna, sto je Dzapu posle bilo vrlo lako da dokaze…

Pogledano 60 puta, 1 pregleda danas

Ostavite komentar

%d bloggers like this: