Njeno visočanstvo – Agata

Na web portalu www.nadlanu.com objavljena interesantna analiza dela Agate Kristi. Autorka teksta razgovarala je sa Ivanom Ristic, profesorom engleskog jezika, piscem i prevodiocem kao i sa Masom Rebic iz marketinga Narodne knjige u pokusaju da odgonetnu tajnu njene dugogodisnje popularnosti njenih knjiga.

Ona je definitivno najbolja, majstor zapleta i raspleta u kome treba upotrebiti mozak.
Zato je neprevazidjena – krajica zlocina u literaturi. Njeno visocanstvo – Agata

agatakristiAgata Kristi, engleska spisateljica koja je usavrsavala krimi zanr tokom XX veka sigurno ce u istoriji knjizevnosti ostati zabelezena kao njegov najuspesniji autor. Najprodavanija knjiga svih vremena je Biblija (grupa autora), nakon nje najprodavanija su dela Vilijema Sekspira, a Agata Kristi sa svim svojim delima je treca na ovoj listi. Rodjena je 1890. godine i karijeru je gradila tokom vise od pola veka. Prosle godine obelezeno je 30 godina od njene smrti. Fanova, fan klubova, obozavalaca koji u njenim delima nalaze relaksaciju, cisto uzivanje i posebno opustanje u citavom svetu ima veoma mnogo.

Ja volim da citam krimice. Pronasla sam nekoliko dobrih autora u poslednje vreme, ali zaista niko nije ni prineti Agati Kristi. Ona je definitivno najbolja. Ona postuje pravila zanra. Postoje motivi, uzrocno-posledicne veze. Kod nje ima i ponavljanja likova i ponavljanja zapleta, ali to su oni zapleti koji su u zivotu cesti (kao sto su ljubavni trouglovi) – objasnjava Ivana Ristic, profesor engleskog jezika, pisac i prevodilac.

Romani (kojih ima ukupno 80), kratke price (objavljene u vise zbirki), brojni filmovi snimljeni po njenim romanima i cuvena serija „Poaro“ (Poirot) sa Dejvidom Sacetom u ulozi Poaroa dela su kojima se njeni poklonici uvek vracaju a, poseban je fenomen da se krug obozavalaca progresivno siri, a fanovi postaju i mladji citaoci, nove generacije koje ne smatraju da je lady Agata zastarela i prevazidjena.

Pa u cemu je tajna?

Draz je u mozganju

– Ono sto je interesantno je to sto imas neki problem da resis. Treba da upotrebis mozak. A zatim, tu je i pustolovina. I – krivac ce uvek na kraju biti uhvacen, kaze Ivana Ristic. Ona ocenjuje da „citalac ima neku sugurnost da ce sve biti u redu na kraju“.

Agata Kristi majstorski pravi zaplete i uvek ti da dovoljno tragova na osnovu kojih mozes da resis problem. Sto je vise citas to ti je sve lakse. Ja sam mozda dvaput uspela nesto da resim pre kraja knjige. Ali uvek volim da budem na kraju potpuno zaprepascena kad otkrijem ko je ubica. Ne znam zasto. Valjda ljudi vole iznenadjenja – objasnjava nasa sagovrnica.

Od svog prvog romana ‘Misterija u Stajlsu’ koji je objavljen 1920. godine do ‘Usnulog ubistva’ objavljenog 1976. godine, Agata Kristi je oblikovala najneverovatnije zlocine, precizno slikala ljudske karaktere, zadirala u psihologiju, pronalazila motive koji stoje iza zlocina (dva osnovna su, naravno, novac i ljubav), pisala dijaloge nijansirane suptilnim humorom, saosecala sa svojim likovima… Od pocetka do kraja njeni romani polako ‘rastu’, krecu se ka kulminaciji, misterije i zlocini se polako razresavaju, skriveni motivi izlaze na svetlo dana, a poslednji deo knjige u kom se razresava misterija i kockice logicno slazu prava je poslastica za citaoce.

Poaro i mis Marpl

aawallpaper15U 33 romana kljuc zagonetke, ubicu, saucesnike, okolnosti ubistva… resava detektiv Herkul Poaro, ekscentricni i simpaticni detektiv kome je rad ‘malih sivih celija’ glavna metoda resavanja zlocina. Najbolji deo knjige je uvek onaj kad Poaro okupi sve osumnjicene i polako rekonstruise detalje izvrsenog zlocina – u filmovima to su uvek flesbekovi i u tom trenutku sve je savrseno jasno i logicno, mada je citalac (gledalac) bio zbunjen samo par minuta pre toga.

Drugi detektiv kog je izmastala Agata Kristi je Mis. Marpl, bakica iz tipicnog engleskog sela koja zlocine resava mozganjem, pletuci pored prozora i pomno prateci sta se u okolini desava. Prva knjiga u kojoj zlocin resava Mis. Marpl je ‘Ubistvo u vikarijatu’ iz 1930. godine – pretpostavka je da je Agata Kristi kreirala ovaj lik nadahnuta licnoscu svoje bake.

Kod Agate Kristi sva pitanja dobiju svoj odgovor, krivci su kaznjeni, pravda pobedjuje. Ona polako skicira karaktere i docarava atmosferu raznolikih ambijenata – od tipicnog Engleskog sela do Mediteranskog letovalista ili nekog lokaliteta na Bliskom istoku (gde je smestena radnja nekoliko romana). Uvek je prisutna i atmosfera tajne i precizno skiciranje medjuljudskih odnosa u malim grupama ljudi. Vrlo sugestivna, Agata Kristi zavodi citaoce, navodi ih da poveruju u date (prave i lazne) tragove, uvodi neocekivane obrte i rasplice zagonetke na najneverovatnije nacine.

– Jedino Agata Kristi moze tako fantasticno da opise duh malog mesta u Engleskoj ili da napravi neverovatne portrete genijalnih detektiva kao sto je Herkul Poaro (jedan i jedini) ili amaterskog detektiva, staru dobru gospodjicu Marpl. I sto je za mene licno najvaznije, nijedan kraj neke njene knjige nikad me nije ostavio ravnodusnom ili razocaranom, sto je za ovaj zanr veoma vazno, ako ne i presudno – rekla je u razgovoru za portal ‘Na dlanu’, Masa Rebic iz Narodne knjige, koja se, u prici o velikoj spisateljici, deklarisala kao njen fan.

Inspirativni zivot autorke

Agata Kristi je rodjena kao Agata Meri Klarisa Miler, u Torkvaju, u Engleskoj. Poreklom iz bogate porodice (majka je bila pripadnik britanske aristokratije, a otac, Amerikanac, bogati berzanski trgovac). Agata je sa 16 godina otisla u Pariz, u umetnicku skolu. Udala se 1914. godine za avijaticara Kolonela Arcibalda Kristija.

Za vreme rata radila je u bolnici i apoteci i stekla mnoga znanja o otrovima i njihovim delovanjima, sto je kasnije cesto koristila u knjigama u kojima su ljudi trovani cijanidom, talijumom, arsenikom. Pocetak njene uspesne knjizevne karijere u dvadesetim godinama XX veka (Posle ‘Misterije u Stajlsu’ pojavile su se i knjige Tajni Neprijatelji, Covek u smedjem odelu, Ubistvo Rodzera Akrojda… – Agata Kristi je do 1976. godine objavljivala najmanje jednu knjigu godisnje) poklopio se sa nesredjenim privatnim zivotom i muzevljevim prevarama. Jos uvek se nagadja da li je njen tajanstveni nestanak 1926. godine kada je nestala na 11 dana i zatim bila pronadjena u hotelu nedaleko od svoje kuce, prijavljena pod laznim imenom, sa dijagnozom amnezije i tvrdnjom da se niceg ne seca, samo beg nesrecne zene ili dobar marketinski potez.

Od Arcibalda se razvela 1928. godine – njena cerka iz tog braka, Rosalind, umrla je 2004. godine, u 85. godini, a njen sin, jedini unuk Agate Kristi, Metju Pricard sada je vlasnik svih autorskih prava svoje bake.

Drugi brak, sa arheologom Maksom Malovanom, koji je od nje bio mladji 14 godina doneo joj je uzbudljiv i dinamican zivot . U drugom braku Agata Kristi je puno putovala , `pokupila` neka znanja iz arheologije i istorije koja je iskoristila u svojim knjigama i u potpunosti se posvetila pisanju. U periodu od 1930-1956 objavila je sest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Napisala je i desetak drama. Komad ‘Misolovka’ je u londonskom Ambassador Theatre od 1952. godine do ove godine izveden 20.000 puta i najduze je izvodjena predstava ikad. Kompanija Agatha Cristie Ltd. je osnovana 1955. godine i od tad do danas je u rukama jedinog Agatinog unuka, Metjua Pricarda.

Dama sa ordenom

medal_frontOrden ‘Dame of the British Empire’ koji se u Velikoj Britaniji dodeljuje licnostima sa izuzetnim zaslugama Agata Kristi je dobila 1971. godine, pet godina pre smrti. Zanimljivo je da su poslednji objavljeni romani Agate Kristi – ‘Zavesa’ i ‘Usnulo umorstvo’, napisani jos za vreme Drugog svetskog rata, arhivirani po autorkinoj zelji i objavljeni pred kraj zivota – kada je osetila da se blizi smrti i da vise me moze da pise. ‘

„Zavesa“ je poslednji slucaj Herkula Poaroa, knjiga u kojoj on umire i pre smrti resava svoj poslednji zlocin a ‘Usnulo umorstvo’ poslednji slucaj Mis. Marple.

Agata Kristi je umrla 1976. u svom britanskom domu nedaleko od Oksforda. U zaostavsini su nadjeni i neobjavljeni rukopisi, a autobiografija je objavljena godinu dana nakon smrti – 1977. godine.

Agata Kristi je bila plodan i nadahnut pisac, i iskoraci iz kriminalistickog zanra bile su, pored ljubavnih romana i objavljene zbirke poezije, putopisi i secanja i pesme i price za decu. Zanimljivo je da interesovanje za njena dela ne jenjava ni 30 godina nakon smrti, kao ni da se dostojni naslednik u okvirima zanra, takve maste, spisateljske snage i pripovedacke tehnike, jos nije pojavio na horizontu.

Knjige i izdavaci

Najveci ovdasnji izdavac dela Agate Kristi je beogradska ‘Narodna knjiga’. (U bivsoj Jugoslaviji sabrana dela Agate Kristi objavljivao je Globus iz Zagreba u saradnji sa Maticom Srpskom iz Novog Sada). Masa Rebic iz marketinga Narodne knjige navodi da ova kuca objavljuje dela Agate Kristi od 1997. godine.

– Objavljeno je preko dvadeset njenih romana (ukljucujuci i ljubavne romane) u bibliotekama koje su se uvek zvale Agata Kristi. Jedino sto smo menjali je povez i dizajn korica. Ugovore koje smo potpisivali bili su na minimum 1.000 primeraka. Njene knjige oduvek imaju svoju stalnu publiku, kao i svake godine nove citaoce zainteresovane za ove romane. Tako da iz godine u godinu interesovanje raste. Iako se u Srbiji strani pisci generalno uvek bolje prodaju od domacih, retko koji pisac kriminalistickog zanra je sustigao Agatu Kristi. Postoje savremene britanske spisateljice krimica, ali se citaoci slazu u tome da je Agata neprevazidjena, konstatuje Masa Rebic.

– Sve edicije su dosta trazene, s tim sto domaca publika uvek voli da se vraca njenim romanima koji su ekranizovani, kao sto je Smrt na Nilu ili Deset malih crnaca, i ostalim odlicnim romanima po kojima su uradjeni serije ili filmovi, dodaje nasa sagovornica.

Poznavanje ljudi, ljudskih slabosti i simpatija za njih, baratanje osecajima straha i neizvesnosti, savrseni zapleti, misterije koje se polako rasplicu i, naravno, srecan kraj – karakteristike su Agatinih romana. Stvar je afiniteta da li cete vise voleti spijunske pustolovine, kradljivce dijamanata i njihova tumbanja po svetu (‘Misterija plavog voza’, ‘Macka medju golubovima’, ‘Operacija ‘Bagdad’) ili one tipicne i najbrojnije – ,Engleske’ u malim, kopnenim i primorskim mestima u Engleskoj, punim tajni i skrivenih poriva (‘Ubistvo u vikarijatu’, ‘Les u biblioteci’, ‘Ko plimu uhvati’, ‘Bozic Herkula Poaroa’ … ). Ili cete, u knjigama cija se radnja desava u Londonu sezdesetih godina (‘Bija, baja buf’, ‘Treca devojka’) uspeti da uhvatite duh vremena i duh decenije u kojoj se svet prilicno brzo menjao. Zlo je i pod suncem, u letovalistima Mediterana, u Mesopotamiji, Egiptu… a Poaro putuje, boravi u jednom mestu i samo promatra ljude i prica sa njima, salje pisma, telegrafise, istrazuje, pronalazi dokaze i svedoke, i otkriva neverovatne veze medju ljudima, prastare zlocine i njihove aktere.

Mis Marpl je staticna, ali ne i manje efikasna i sarmantna – njene ‘sive celije’ takodje iznenadjuju i zadivljuju citaoce. Sama Agata je vise volela Mis Marpl, Poaroa (koji se pojavljuje u dvostruko vecem broju knjiga) je u jednom intervjuu nazvala egocentricnim cudakom. U knjigama u kojima se ne pojavljuju Poaro i mis Marpl zlocine resavaju drugi detektivi, ni izbliza toliko popularni.

Ljubavna psihologija

– Ja sam godinama, iznova i iznova citala dve njene knjige – prva je ‘Tuzni cempresi’ a druga ‘Zasto nisu pitali Evansa?’. Obe su mi omiljene zbog divnih ljibavnih prica. Agata Kristi ima i divne ljubanve price u svojim krimi romanima. Ona koristi psihologiju, Poaro koristi psihologiju, razgovara sa ljudima i to je osnovni nacin njegovog resavanja zlocina. Agata Kristi koristi psihologiju na simpatican nacin, ona je i dobrocudna i duhovita… Koristi i ljudsko sujeverje, ima knjiga u kojima deluje kao da je ‘visa sila’ umesala prste u ubistvo, iako su to, u sustini, najobicniji ovozemaljski ljudi…Ljudi podlezu toj nekoj atmosferi- bilo da je to atmosfera mesta u kom se nalaze ili napetost ljudi koji znaju da postoji tenzija, problem ili nagovestaj zla…Ona je poznavala ljude i njihove karaktere i vrlo plasticno ih docaravala u svojim delima. Kod nje su zlocini uvek licni, i to mozda privlaci citaoce – kaze Ivana Ristic.

Kao profesor engleskog, ona je dela Agate Kristi citala i na engleskom, i navodi da je to posebno citalacko iskustvo, u kom zaista moze da se oseti duh jednog doba, ljudi, kultura odredjene sredine… Isto tako, smatra ona, veoma je vazno imati u rukama dobar prevod originalnog dela jer los prevod moze da nanese puno stete i piscu i citaocu.

Filmovi, serije…

smrt-na-niluEkranizacija njenih romana je bilo mnogo. Neki filmovi se zaista dugo pamte – ‘Deset malih crnaca’ (krimic sa elementima horora koji se desava na pustom ostrvu i potpuni je rebus za gledaoca), Smrt na Nilu’ (krstarenje Nilom, vreli i prasnjavi Egipat, zlocin koji proistice iz ljubavnog trougla i zlocinci koji smisljaju savrsen alibi) ili ‘Ubistvo u Orijent Ekspresu’ (u kom se, u cuvenom vozu na relaciji Pariz-Istanbul, kaznjava stari zlocin – pocionici ubistva, njih dvanaestoro imaju jake motive i jake alibije, a Poaro na kraju dela mora da razresi veliku moralnu dilemu).

Poaroa su igrali i Piter Justinov i Alber Fini i sarmantni Dejvid Sacet koji Poaroa igra u istoimenoj TV seriji u kojoj je ekranizovano desetak romana Agate Kristi. Serija je cesto prikazivana na raznim ovdasnjim televizijama a kod nas je objavljena i u DVD izdanjima.

Ivana Ristic , posle puno odgledanih filmova nastalih po romanima Agate Kristi, smatra da je ubedljivo najbolji Poaro bas Dejvid Sacet:

– Kad procitas knjigu i imas knjigu u glavi malo te iznervira serija. Jer knjige su morale da budu dramatizovane, da bi to bilo filmicno, tako da je u seriji dosta toga izmenjeno. Tako je Poarova sekretarica, gospodjica Lemon, u seriji predstavljena kao jedna leprsava lucprda, sto ona u knjigama nije. Ali glumci u seriji su jako dobri, serija ima jednu finu atmosferu, postepeni razvoj radnje, dobru muziku….

Alber Fini koji je u nekim filmovima igrao Poaroa igrao je ljutitog, namrstenog Poaroa – sto Poaro uopste nije. Dejvid Sacet igra Poaroa bas kako treba – od hoda, preko jajaste glave, gestova, humora, kulture prema damama….

Sacet sve ima i apsolutno je savrsen u ulozi Poaroa, bas kao i njegov pomocnik Hejstings.

Gospodjicu Marpl je u nekoliko filmova igrala Andjela Lajnsberi. Ja ne bih dala nikom drugom da je igra. Toliko sam odusevljena idejom da neko pahuljastoj bakici da da resava zlocine i koristi paralele ljudskih karaktera iz svog sela da resava zlocine.

Uvek postoji izlaz

Uranjanje u carobni svet Agate Kristi nije sadisticko nasladjivanje zlocinom vec, bas suprotno – svojevrsno rasterecivanje (ljudska priroda ima svoju mracnu stranu ali je ona druga snaznija), nalazenje izlaza i resavanje problema, identifikovanje sa likovima, navijanje za pobedu dobra i uzivanje u sugestivno docaranim ambijentima, ljudskim pricama, tajnama, duhu vremena i necem tipicno Engleskom …

Mnogo je razloga za obozavanje Agate Kristi, a njeni fanovi uglavnom mogu da potvrde da se uvek vracaju njenim knjigama i polako ih iznova citaju, cak i kad vec znaju kraj i okvire radnje.

U brojkama to izgleda ovako – jedan bilion prodatih primeraka knjiga na engleskom jeziku i bilion na 45 drugih jezika.

To Agatu Kristi definitivno cini knjizevnim fenomenom koji tesko da ce ikad biti nadmasen.

Jelena Jovanovic

preneto sa web portala http://www.nadlanu.com

http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,60824,intCategoryID,63.html

Pogledano 16 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar