Povratak Agate Kristi – Kraljica zločina u novom ruhu

Dama Agata. Jedna i jedina. Neponovljiva. Bez obzira što je ponuda svežih krimi naslova velika, privlačnost dela Agate Kristi ne bledi ni gotovo četiri decenije od njene smrti. Laguna je nedavno, u novim prevodima, počela da objavljuje romane iz bogate zaostavštine Kraljice zločina.

djordjebajic-1

Kriminalistički žanr je poslednih godina sve popularniji, krimići niču kao pečurke posle kiše. Ipak, zna se – Agata Kristi je i dalje neprikosnovena. Džilijen Flin i Tana Frenč mogu samo da sanjaju o karijeri kakvu je imala Kristijeva. Ona je tokom svoje duge i plodne karijere napisala čak 66 krimi romana i 14 zbirki pripovedaka. Bez obzira što kvantitet retko kada rađa kvalitet, Agata Krsti je svetu podarila neke od neprikosnovenih klasika kriminalističkog žanra (Ko je ubio Rodžera Akrojda?, Ubistvo u Orijent ekspresu, Deset malih crnaca, Večita noć) i stvorila nezaboravne detektive Herkula Poaroa i Džejn Marpl.

Laguna je ne tako davno objavila roman o Herkulu Poarou koji je napisala Sofi Hana (prikaz Ubistva sa monogramom možete pročitati na našem sajtu), ali taj pokušaj nije bio ni prineti izvornom opusu. Agata Kristi je napisala 33 romana i više od 50 priča u kojima belgijski detektiv na stalnom radu u Engleskoj rešava zamršene slučajeve, među njima se nalaze i neki istinski žanrovski dragulji. Laguna je krenula od početka – u knjižarama se prvo pojavilo novo izdanje Tajanstvenog događaja u Stajlsu (napisan 1916, objavljen 1920), prvog romana koje je Agata Kristi napisala i prvog romana u kojem se pojavljuje Poaro. Ako ćemo iskreno, ovo nije jedan od najkvalitetnijih romana Kraljice zločina, teško da bi svoje mesto našao i na listi od 20 najboljih naslova iz njene zaostavštine, ali, ipak, važno ga je pročitati zato što u njemu Poaro „premijerno“ upošljava svoje „male sive ćelije“. Tajanstveni događaj u Stajlsu je korektna, ali pomalo zastarela misterija smeštana u englesku provinciju – bogata i ne previše omiljena Emili Ingltorp je otrovana, sumnjivih je na sve strane, pa Poaro i njegov pomoćnik Artur Hejstings (iz čije vizure je roman i ispripovedan) moraju da prevrnu svaki kamen (često i bukvalno) kako bi uhvatili prevrtljivog ubicu. U ovo izdanje uvršteni su uvodni tekst Džona Karena i jedno alternativno poglavlje.

Lord Edžver je mrtav (1933) je osmi roman u kome se pojavljuje Poaro (to jest deveti, ako računamo i novelizaciju pozorišnog komada Crna kafa). Ostaje nepoznato zašto je Laguna preskočila Poarove klasične misterije kao što su Ko je ubio Rodžera Akrojda? (1926) i Opasnost kod End Hausa (1932). Ovaj roman mi se prvi put našao u rukama pre jedno dvadesetak godina i tada me je oduševio. Dok sam ga ponovo čitao, setio sam se gotovo svih najvažnih delova zapleta i raspleta, ali mi to nije smetalo. Uživao sam u detaljima i stilu, te odlično oživljenom liku kapriciozne Džejn Vilkinson. Uz to, roman je, iz današnje perspektive, osvežavajuće politički nekorektan. Poaro, na primer, zaključuje da je mlada dama za stolom pored njegovog Jevrejka zato što je na njoj uočio „jedva primetne tragove semitskih predaka“, a zatim konstatuje da „takvu ženu ljubav prema novcu može da zavede s puta mudrosti i opreza“. Zatim, jedan momak u društvu, doduše pripit, izjavljuje kako „žutaći liče jedan na drugog“, te da nije „vražji crnja“. Nešto kasnije, Hejstings oseća „nagonsko nepoverenje“ prema lepom ali feminiziranom batleru lorda Edžvera. Lord Edžver je mrtav ne spada među najbolja dela Agate Kristi (druga polovina romana je znatno slabija od prve), ali, bez obzira na sve anahronosti, nategnutosti, koincidencije i konstrukcije, zaslužuje toplu preporuku. U pitanju je izuzetno šarmantan krimić, poletan i živopisan, napisan u periodu kada je Agata Krsti bila na vrhuncu svojih stvaralačkih moći.

Ubistvo u parohijskom domu (1930) je prvi od dvanaest roman u kojima se pojavljuje i misteriju rešava gospođica Marpl. Agata Krsti primenjuje dobro oprobanu taktiku preuzetu od Dojla – priču pripoveda radoznao ali nedovoljno promućuran lik (umesto Hejstingsa, ovoga puta je to vikar Klement), dok misteriju, na kraju, razrešava genijalni detektiv (u ovom slučaju: detektiv-amater). Agatu Krsti je za lik Džejn Marpl svakako inspirisala Hofmanova gospođica Skideri, još jedna pronicljiva stara dama koja „zabada nos u tuđe poslove“. I mada će u kasnijim romanima gospođica Marpl dobiti na važnosti, u Ubistvu u parohijskom domu se uglavnom nalazi u pozadini, više je epizodni nego centralni lik. Zapravo, prvi čitaoci su verovatno bili veoma iznenađeni kada su u završnici saznali da je upravo stara dama ta koja je rešila misteriju. Ovaj je jedan dobro napisan roman mada, ako ćemo iskreno, zaplet i rasplet previše podsećaju na Tajanstveni događaj u Stajlsu.

Treba napomenuti da je sva tri pobrojana romana odlično prevela Tatjana Bižić, kao i da se druženje sa Agatom Krsiti i njenim detektivima nastavlja. U narednih mesec i po dana, očekuju nas nova izdanja još tri Poaroove krimi misterije. Laguna će u aprilu objaviti Smrt u oblacima, dok u maju izlaze romani Sastanak sa smrću i Karte na sto.

Piše: Đorđe Bajić
Izvor: http://citymagazine.rs/clanak/povratak-agate-kristi-kraljica-zlocina-u-novom-ruhu

Pogledano 18 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: