Profesionalan detektivski posao

Profesionalan detektivski posao
(preuzeto sa http://user.sezampro.yu/~dejanr/Refer/pc96knj.htm)
Pise: Dejan Ristanovic

agatha001

Davno sam procitao sve romane koje je napisala Agata Kristi (svi su prevedeni na srpski osim, mislim, The Secret Adversary, The Moving Finger i Postern of Fate; za ovaj poslednji se ne treba ni truditi) tako da bi se reklo da „Internet knjizara“ tu nije imala sta da doprinese. Ipak, procitao sam knjigu The Life and Crimes of Agatha Christie koju je napisao Charles Osborne. U biografskom segmentu knjige nije bilo nicega posebno interesantnog – Osborne je angazovan od strane naslednika Agate Kristi da neke njene drame pretvori u romane (do sada su izasli Black Coffie, The Unexpected Guest i Spider’s Web) tako da se dobro cuvao da napise bilo sta sto ne bi bilo po volji njegovim poslodavcima. Analiza romana i licnosti u njima je, sa druge strane, veoma temeljna i interesantna. Pri tom se autor trudio da ne otkrije ime ubice u bilo kojoj od knjiga, sto je ucinilo neke diskusije nedorecenim, ali ce cak i veoma pazljiv citalac knjiga Agate Kristi naici na mnoge stvari koje nije znao.

Navescu samo jedan primer. Svojevremeno je u jednoj od diskusionih grupa na Internetu Jade B. Johnson primetio da su Hercule Poirot i Jane Marple strogo odvojene licnosti (ni u jednom romanu ili prici se ne pojavljuju zajedno), ali Poirot poznaje gospodu Oliver (alter ego same Agate), gospoda Oliver se u knjizi „Kod Belog konja“ pojavljuje zajedno sa gospodom Dane Caltrop, a gospoda Caltrop se u knjizi The Moving Finger pojavljuje zajedno sa Miss Marple. Dakle, Poirot i Miss Marple postoje u istom virtuelnom univerzumu. Poruka je prenesena u niz news grupa i ocito je dobro zapamcena medu fanovima, ali samo zato sto tada nije postojala Osbornova knjiga. U njoj cete, prostim pogledom u tabelu licnosti, videti da postoje mnogo direktnije veze izmedu ta dva sveta, a primeticete i druge zanimljive „unakrsne reference“ medu likovima, pa i bagove u romanima. Što bi rekao Poirot, sistematican pristup resava misteriju…

Misterije Agate Kristi se ne zavrsavaju na njenim knjigama. Verovatno ste citali o dogadajima iz decembra 1926. godine kada je vec veoma poznata spisateljica netragom nestala, uz sumnju da ju je ubio njen muz Archibald Cristie ili mozda njegova ljubavnica. Posle potrage po citavoj zemlji, Agata je pronadena 11 dana kasnije u Jorksiru; citavog zivota je tvrdila da je bio u pitanju gubitak pamcenja, sto je tesko ko mogao da poveruje, ali intenzivna istrazivanja raznih novinara nisu dovela do resenja. Mnogi su mislili da ce tajna biti objasnjena u Agatinoj autobiografiji, koja je objavljena posle njene smrti, ali nista od toga… Sedamdeset pet godina kasnije, novinar Jared Cade je uspeo da resi problem i o tome je napisao knjigu Agatha Christie and the Eleven Missing Days.

Jared Cade je zapravo naveo neke od Agatinih rodaka na iskren razgovor, a onda je povezao te informacije sa nekim fizickim dokazima pronadenim u istrazi. Ispostavilo se da je Agata, uz pomoc rodake Nancy Watts, sama pazljivo planirala „nestanak“ kako bi muzu pokvarila vikend sa ljubavnicom. Poslednje sto je zelela bilo je da stvar dode u novine (zapravo se citavog zivota uzasavala skandala) ali je, kao i toliko puta u njenim romanima, stvar posla nezeljenim putem. Rodak je primio njeno pismo sa informacijom kuda je otputovala ranije nego sto je ona planirala, povrsno pogledao tekst i, uz komentar „ah, opet neke ludorije moje snaje“, bacio pismo ne procitavsi ga. Posle je bilo sta je bilo.

Knjiga Eleven Missing Days je mnogo vise od objasnjenja „gubitka pamcenja“ iz 1926. godine. To je opsezna biografija Agate Kristi, sa mnogo „pikantnih“ detalja. Posebno me je iznenadila cinjenica da je Agata u vecem delu zivota kuburila sa parama, sto ne biste ocekivali od nekoga ko proda skoro dve milijarde knjiga. Nevolje su pocele tokom Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci prodavali njene knjige i uredno prijavljivali te prihode, ali nisu slali novac „jer je rat“. Za to vreme je britanska uprava prihoda zahtevala placanje (zbog rata znacajno uvecanih) poreza i na taj dohodak, iako novac nije dobijen, sto je uvelo spisateljicu u dugove iz kojih se godinama nije mogla izvuci. Eh, nije uzalud Isaac Asimov rekao da bi, ako bi u nekom trenutku zaradio milijardu dolara, sve te pare odneo poreznicima i rekao „evo vam vise para nego sto cete ikada dobiti od mene pod normalnim uslovima, a dajem vam ih uz dogovor da ubuduce ne moram da imam nikakvog posla sa vama“.

Pogledano 3 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: