DEAD MAN'S FOLLY

VASAR ZLOCINA
MRTVACEVA LUDOST
SAJAM ZLOCINA

Vasar zlocina Vasar zlocina
Dead man's folly
Vasar zlocina
Kosmos (Beograd)
Jugoslavija
1963.god.
186 str.
Prevod: Gustav Brili
Zelena biblioteka
knjiga br. 56
Dead man's folly
Mrtvaceva ludost
Polaris (Beograd)
Jugoslavija
1993.god.
184 str.
Prevod: Mirjana Zivkovic
Biblioteka Polaris
Serija detektivskih romana
Agata
Dead man's folly
Vasar zlocina
Narodna knjiga & Politika
(Beograd)
Srbija
2006.god.
194 str.
Prevod: Gustav Brili
Biblioteka Bestseler
Knjiga br. 145
YU 4 YOU
Vasar zlocina Dead man's folly
Sajam zlocina
Hrvatska, Zagreb,
V.D.T.
2009.god.
Prevod: Ana Levak
Sabolovic




IZLOOG ZAGREB
 
mozda neki od starijih naslova mozete pronaci kao polovno izdanje na Aukciji br. 1 na Balkanu
Limundo.com >> Baner 120x60 pretraga
Dead man's folly God. 1956, Glavni likovi: Hercule Poirot, Miss Lemon, Mrs. Ariadne Oliver

UKRATKO: Sir George i Lady Stubbs, vlasnici velikog seoskog imanja, dolaze na ideju da organizuju "lazno ubistvo". U najboljoj nameri, Ariadne Oliver, poznati pisac kriminalistickih romana, pristaje da organizuje njihov "lov do smrti"... Uprkos nedeljama pazljivog planiranja, u poslednji cas Ariadne poziva svog prijatelja Hercule Poirot kao strucnog saradnika. Instinktivno, ona oseca da nesto nije u redu i da ce se desiti nesto zlokobno. Kako urednici "Narodne knjige" kazu na koricama ovog romana "Nizom peripetija, na tipican agatovski nacin, autor nas uvlaci u naizgled naivnu igru "lov na ubicu" koja ce se ipak, na kraju pretvoriti u stravicne istinske zlocine. U opstoj guzvi i metezu, koji su vladali na imanju ser Dz.Stjubsa za vreme vasara, odjednom je primecen nestanak ledi Stjubs. (Samo koje? Prave ili lazne?!)"
Dead man's folly TV - Dead Man's Folly, 1986(USA/TVM)

Peter Ustinov (Poirot),
Jonathan Cecil (Hastings),
Jean Stapleton (Ariadne Oliver),
Tim Pigott-Smith(Sir George Stubbs),
Nicollette Sheridan(Hattie Stubbs),
Constance Cummings(Ammy Folliot),
Susan Wooldridge(Amanda Brewis),
Ralph Arliss(Michael Wayman),
Christopher Guard(Alec Legge),
Caroline Langrishe(Sally Legge)

Jean Stapleton
(Ariadne Oliver)

03.12.2006. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

U ovom romanu, na delu se pokazuju Arijadna Oliver i Herkul Poaro, mada moram reci, da je za dobrog posmatraca i pazljivog citaoca, bas u ovom romanu vise eksponiran njen lik nego lik malog Belgijanca. Prica pocinje na nacin prilicno svojstven Agati Kristi. Kao sto je i pre znala da i Poaroa ali i gospodjicu Marpl uvuce u resavanje "nekog" zlocina cak i pre nego sto se desio, i ovoga puta se desava isto. Arijadna Oliver je, naime, pozvana od strane svoje prijateljice Ledi Stjubs da na njenom imanju organizuje "Lov na ubicu".

Ledi Stjubs je jednom godisnje na svom velikom imanju organizovala zabavu koja je vise licila na vasar - sa svojim lutkama, vrteskama, prorocicama, gutacima vatre... Kao dodatak, zamislila je jednu igru. Na imanju ce se tokom zabave navodno desiti ubistvo a prijavljeni posetioci - tragaci, ce pratiti tragove i doci do resenja "zlocina". Zadatak da sve organizuje, osmisli i realizuje pripao je Arijadni Oliver, cuvenom piscu kriminalistickih romana. I dok ona boravi u danima pre zabave na imanju predlazuci korake delovanja i pravce resavanja zagonetki na pomalo komican nacin, cini nam se da se Agata malo podsmeva i samoj sebi i svojoj neoubuzdanoj masti kada su u pitanju zlocini koje je osmislila i "resila"...

Medjutim, Arijadna svojim sestim culom - tzv. zenskom intuicijom oseca i da nesto nije u redu. Ne zna sta - ali oseca da nesto nije kako treba. Taj osecaj je tera da pozove svog prijatelja Herkula Poaroa da joj se pridruzi "ako slucajno zatreba". Ona mu preko telefona ne govori o cemu se radi jer ni ona zapravo ne zna. I kako je i sama pogodila, kasnije kada su se sreli, Poaro je dosao do nje prevalivsi 350 kilometara - iz ciste radoznalosti. Morao je da joj prizna da je njena famozna zenska intuicija i ovoga puta bila u pravu. Ona mu govori da ima osecaj da nesto nije u redu, da ima neki cudni osecaj da zele da je prevare i da se uopste ne bi cudila ako bi se umesto laznog ubistva desilo pravo ubistvo!

Poaro je razmisljao o gospodji Oliver: "... Gospodja Oliver je bila zena nesredjena do krajnjih granica (i bilo mu je neshvatljivo kako uspeva da sredi one toliko uskladjene i povezane kriminalne romane koje je pisala), pa ipak, ma koliko da je bila sva smetena, iznenadila ga je nekoliko puta svojim iznenadnim shvatanjem istine..."

I zaista, kada gomila "tragaca" u ovoj igri stigne do mlade devojke koja je trebala da glumi ubijenu - shvatice da je ona i zaista ubijena. Ali to nije i jedini les koji ce biti pronadjen. Poaro se najpre susreo sa pitanjem - zasto je ubijena bas ta osoba - kome je ona smetala i ko je zapravo trebao da bude ubijen... Da li je neko samo zavaravao tragove? Intucija Arijadne Oliver i ovoga puta izgleda nije zatajila, Poaro naravno, kao i uvek, optuzuje sebe da opet nije izvrsio zadatak i sprecio zlocin iako je upravo iz tog razloga i dosao - da spreci ubistvo - koje je doduse tada postojalo samo u masti njegove prijateljice, gospodje Oliver. Kao i u drugim Agatinim romanima i ovde se srecemo sa jos nekoliko zrtava do kraja romana, onih koji su nesto videli, rekli, znali ili koji su poznavali ubicu ili znali za motive njegovog zlocina. Ubica se ovde otkriva u cuvenom Poaroovom finalu kada saznajemo da je cela prica zapravo pocela pre mnogo godina, tj. zapravo da je jos tada izvrsen prvi zlocin koji je zapoceo prvo sa skrivanjem identiteta jedne osobe, zatim zamenom licnosti pa sve do planiranja nacina da se dodje do velikog bogatstva za koje je smatrano da nece biti oteto nego da joj po zakonu pripada...

No... da se vratimo malo na likove u ovoj Agatinoj maloj igri... Prisutni su bili - Ser Dzordz Stjubs - veleposednik i lokalni bogatas i njegova dvadeset godina mladja zena ledi Heti Stjubs, intelektualno "ogranicena" osoba, koja je naizgled pokazivala zanimanje samo za nakit, krzno i provod... zatim mladi arhitekta Mihael Vajman koji je radio na jednom projektu na imanju Stjubsovih, pa onda gospodjica Armanda Brevis - sekretarica - guvernanta, Alek Ledz i njegova zena Seli, mladi bracni par koji je uzeo pod zakup jednu malu vilu u blizini reke, Gospodja Masterton i njen suprug Vilfrid, narodni poslanik, zatim kapetan Vaberton, gospodja Emi Folijat koja je stanovala na imanju u nekadasnoj cuvarevoj kucici, mlada istrazivacica Marlena Tjuker... stari Merdl, ciji je sin trideset godina radio na imanju kao bastovan jos kada je pripadalo predhodnim vlasnicima, Etjen De Suza, rodjak ledi Stjubs koji je tog dana iznenada posle mnogo godina dosao u posetu... kao i nekoliko stotina gostiju koji ce tog vikenda obilaziti imanje i igrati se "lova na ubicu"...

Medju svima njima Poaro treba da otkrije ko je izvrsio niz zlocina i sa kojim motivima... Tu je naravno i lokalni inspektor Blend kome je Poaro dobro poznat od pre. U noci zlocina, odmah krece ispitivanje i ispituje se kretanje i alibi glavnih sudionika ove "zabave"... ali obojica moraju uzeti u obzir da je ubica te veceri zaista mogao biti bilo ko. Medjutim, i gospodja Oliver se ne predaje tako lako. Iznela je inspektoru citav spisak mogucih nacina kako je ubistvo izvrseno kao i mogucih izvrsioca. Njena masta dovodila ga je u vise navrata do ludila...

Bio je to jedan od zlocina koji ce Poaro resiti dosta kasnije. Na licu mesta tih dana i tokom istrage, ni on, ni inspektor Blend nisu nasli nista sto bi moglo da im pomogne u resavanju zlocina. Poaro je zaista bio ocajan (cak su mu i brkovi "omlitaveli") sto nije uspeo ni da spreci zlocin a ni da ga resi. Vratio se u London i jednog dana, kada je proslo vise od mesec dana, dok je sedeo ispred kamina - prvo je napravio spisak osoba koje su mu se cinile najsumnjivije a zatim ispisao i pitanja koja su ga mucila i na koja nije uspevao da nadje odgovor... Resio je da prekine mucnu situaciju i neizvesnost i otputovao ponovo na imanje resivsi ovoga puta da prvo porazgovara sa starom gospodjom Folijat koja je dugo godina zivela na imanju i za koju je verovao da je znala mnogo vise od onoga sto mu je rekla... I bio je u pravu... Ona mu prica pricu o istoriji imanja i o porodici koja je tu nekada zivela... Ona zaista nesto zna, sumnja, nagadja... Poaro misli da je ona mozda u opasnosti...

Kada je vec u gradu, odlazi da poseti i porodicu jedne od zrtava - nesrecno nastradale devojke... i saznaje sasvim slucajno za jos jedan nesrecan dogadjaj koji se desio u mestu od njegovog odlaska. On je sada sasvim ubedjen da dogadjaj nije bio nesrecan i da je u pitanju jos jedno ubistvo... i sve to sada baca sasvim drugo svetlo na predhodne zlocine... Odmah odlazi da telefonira inspektoru Blendu postavljajuci mu jedno na izgled nebitno pitanje (kako samo on to ume) i posle dobijenog odgovora mu kaze da napokon ima ideju, dodavsi da je do sada bas bio budala... Poslednji telefonski razgovor obavio je sa Arijadnom Oliver postavivsi joj pitanje koje je inace najvise mrzela - hteo je da zna nesto vise o nacinu njenog pisanja. No, ona je bas bila raspolozena za razgovor. Poaro je, cinilo mu se, sada znao zve... Otisao je najpre do kucice pored reke koju su iznajmili Seli i Alek Ledz i posle kraceg razgovora sa Alekom, a zatim i iznosenja cinjenica inspektoru Blendu, otisao je ponovo da poseti gospodju Folijat, sada vec sasvim ubedjen da ce ovoga puta biti spremna da mu kaze i nesto sto mu je precutala... Ona mu zaista ovoga puta i govori celu pricu, ali tek posto je Poaro njoj rekao sve sto je i sam vec saznao... suocivsi je sa stvarima koje ni sama nije znala ili je i znala ali nije htela da poveruje u njih...

Sve u svemu, bio je ovo zanimljiv i pitak roman za citanje, mozda nepravedno nije pominjan kao neko od Agatinih najboljih ostvarenja, ali vrlo dobro zamisljen da sa scenarijem Arijadne Oliver o izmisljenom zlocinu cini dobru celinu. Poaro se ipak na kraju prepustio njenoj intuiciji i masti i nacinu na koji je zamislila likove u svojoj maloj igri ubistva na imanju Stjubsovih, ne misleci o tome da je upravo ona svojom pricom i dala ideju i pokrice za ovaj davno jos, dobro isplaniran zlocin...

  • vasar zlocina je knjiga istaknuta velikim emocijama i osecanjima i zato mislim da je ova knjiga jedna od najboljih... koje sam procitala do sada... knjiga sajam zlocina je u meni probudila nesto sto zaista ne mogu da opisem ali samo mogu reci koliko me je odusevila, agata cristi je jedna od mojih omiljenih pisaca ona je reka poezija, ona je sunce na moru... ukratko od mene...(Jelena, juni, 2011.)

UKOLIKO STE NEDAVNO PROCITALI OVU KNJIGU
I ZELITE SA NAMA DA PODELITE VASE UTISKE - UCINITE TO ODMAH...

UKOLIKO IMATE OVU KNJIGU KAO NEKO YU (cro-ser-bih-slo-cg-mak) IZDANJE, A MI NEMAMO TAJ OMOT PRIKAZAN NA OVOJ STRANICI, MOLIMO VAS DA UKOLIKO IMATE MOGUCNOSTI DA NAM GA SKENIRATE I POSALJETE NA NAS KAKO BISMO DOPUNILI OVU STRANICU

Vi ste posetilac od 01.10.2003.
Copyright © 2003 - 2011 www.agatha-christie.net All Rights Reserved