THE MURDER OF ROGER ACKROYD

UBISTVO RODZERA AKROJDA
TKO JE UBIO ROGERA ACKROYDA

Ubistvo Rodzera Akrojda

Ubistvo Rodzera Akrojda

Tko je ubio Rogera Ackroyda?
The Murder of Roger Ackroyd
Ubistvo Rodzera Akrojda
Beletra (Beograd) Jugoslavija
1959.god.
256 str.
Prevod: Miodrag Djordjevic
Biblioteka Moji romani
Sfinga: serija odabranih
domacih i stranih detektivskih
romana. kolo 1 ; knj. 3
The Murder of Roger Ackroyd
Umor Rogerja Ackroyda
Ljubljana : Delo
1971.god.
127 str.
Biblioteka Romani NN 125
The Murder of Roger Ackroyd
Tko je ubio Rogera Ackroyda?
Globus (Zagreb)
Jugoslavija
1976.god.
309 str.
Prevod: Neda i Zlatko Crnkovic
Biblioteka Djela Agathe
Christie
Tko je ubio Rogera Ackroyda? Ubistvo Rodzera Akrojda Ubojstvo Rogera Ackroyda
The Murder of Roger Ackroyd
Tko je ubio Rogera Ackroyda?
Globus (Zagreb),
Matica srpska (Novi Sad)
Jugoslavija
1986.god.
309 str.
Prevod: Neda i Zlatko Crnkovic
Biblioteka Djela Agathe
Christie
The Murder of Roger Ackroyd
Ubistvo Rodzera Akrojda
Narodna knjiga & Politika
(Beograd)
Srbija i Crna Gora
2004.god.
248 str.
Prevod: Milan Secujski
Biblioteka Bestseler
Knjiga br. 27

YU 4 YOU
DOBRA KNJIGA BEOGRAD
The murder of Roger Ackroyd
Ubojstvo Rogera Ackroyda
V.D.T. (Zagreb);
Hrvatska; 2004.god.
238 str.
Prevod: Davorka Simic
Edicija Flashback
knjiga 3





V.D.T. ZAGREB
IZLOOG ZAGREB
mozda neki od starijih naslova mozete pronaci kao polovno izdanje na Aukciji br. 1 na Balkanu
Limundo.com >> Baner 120x60 pretraga
The Murder of Roger Ackroyd Knjiga prvi put objavljena 1926. god.
Glavni lik: Hercule Poirot

UKRATKO: U malom i tihom mestascetu King�s Abbot, samoubistvo bogate udovice stvara ogovaranja. Sire se glasine da je ona kriva za ubistvo prvog muza i da je zatim bila ucenjena, a zatim se govorkalo i da je njena tajna ljubav bio Roger Ackroyd. Onda je Ackroyd nadjen mrtav. Hercule Poirot, koji se odmarao u King�s Abbotu uzima stvar u svoje ruke i naravno na kraju pronalazi ubicu. Ovo je jedna od najkontroverznijih misterija ikada napisanih. Ova knjiga rusi sva pravila detektivske fikcije i jos jednom potvrdjuje velicinu Agatinog imena. Jedan od najboljih i najuspjesnijih romana kraljice zlocina, AGATHE CHRISTIE, u kojem se spisateljica posluzila zapanjujucom kolicinom pogresnih, zbunjujucih i lukavo podmetnutih tragova, nepokolebljivih alibija, a sve to u svrhu obmanjivanja citatelja i senzacionalnog razrjesenja na nekoliko posljednjih stranica.
POZORISNA PREDSTAVA: Bazirane na romanu "Ubistvo Rodzera Akrojda" adaptirane i izvedene su dve pozorisne predstave: "Alibi" prvi put izvedena u Londonu 15.05.1928. godine u Prince of Wales Theatre "The Fatal Albi" prvi put izvedena u Njujorku 1932. godine. U obe predstave lik Herculesa Poirota glumio je Charles Laughton
FILM - Alibi, 1931(UK)
Austin Trevor (Poirot) - na slici desno,
Elizabeth Allan, Clare Greet, Franklin Dyall

TV- The Murder of Roger Ackroyd
- "Agatha Christie's POIROT VII", 2000(UK/LWT) 103min.
David Suchet(Poirot), Philip Jackson(Japp), Oliver Ford Davies (Dr. Sheppard), Selina Cadell (Caroline Sheppard), Roger Frost (Parker), Malcolm Terris (Roger Ackroyd), Nigel Cooke (Geoffrey Raymond), Daisy Beaumont (Ursula Bourne), Flora Montgomery (Flora Ackroyd), Vivien Heilbron (Mrs. Ackroyd), Gregor Truter (Inspector Davis), Jamie Bamber (Ralph Paton), Charles Early (Constable Jones), Rosalind Bailey (Mrs. Ferrars), Charles Simon (II) (Hammond), Liz Kettle (Mrs. Folliott), Graham Chinn (Landlord), Clive Brunt (Naval petty officer), Alice Hart (Mary), Philip Wrigley (Postman), Phil Atkinson (Ted)

Kriminalisticki film. Slavni detektiv Hercule Poirot (D. Suchet) povukao se u mirovinu. Kupio je kucu u mjestu King's Abbot, bavi se vrtlarstvom i druzi s lokalnim lijecnikom dr. Sheppardom (O. Ford Davies) i bogatim tvornicarem Rogerom Ackroydom (M. Terris). Kad je htio objaviti zaruke svog posinka i nasljednika Ralpha Patona (J. Bamber), Ackroyd je pronadjen mrtav u svojoj radnoj sobi. Glavni je osumnjicenik, Paton, nestao. Buduci da je u mirovini i da je ubijeni bio njegov prijatelj, Poirot ne zeli istrazivati slucaj, no visi inspektor Japp (P. Jackson) ipak ce ga uspjeti nagovoriti... Roman "The Murder of Roger Ackroyd" znacio je prekretnicu u karijeri Agathe Christie. Objavljena sest godina poslije prvog romana o Herculeu Poirotu, odnosno prvog njezinog detektivskog romana uopce, bila je to prva knjiga Agathe Christie koja je postigla velik uspjeh. Autorica ju je, uz pomoc Michaela Mortona, dramatizirala za kazaliste, a vec 1931. roman je, pod naslovom Alibi, ekraniziran i tada se lik Poirota prvi put pojavio na filmu. Britanski televizijski film potpisuju Andrew Grieve kao redatelj i Clive Exton kao scenarist. Obojica su prije toga vec suradjivali s glumcem Davidom Suchetom, u nekoliko epizoda televizijske serije Poirot i nekoliko televizijskih filmova s istim glavnim junakom. Uloge: David Suchet, Philip Jackson, Oliver Ford Davies, Malcolm Terris, Jamie Bamber; Scenarist: Clive Exton (prema romanu Agathe Christie); Redatelj: Andrew Grieve

informacije o prodaji ovog domaceg DVD izdanja potrazite na stranici DVD prodaje

15.05.2005. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

Ponekad pomislim pisuci ove komentare da ih pisem vise zbog sebe a ne zbog drugih. Vecinu Agatinih knjiga sam procitala po dva, tri pa i vise puta i nikada ne mogu da zapamtim ko je ubica. Ovako, pisuci ovde, samo na neki meni znan nacin asociram sama sebi, tako da cim procitam ovaj komentar, ja znam.

Ono sto vama mogu da otkrijem a da vas ne naveden na trag je to da cim se desilo ubistvo Roodzera Akrojda, i kada su Dr. Poaro i Dr. Separd krenuli u istragu da mi je stalno upadalo u oci insistiranje da se u minut ustanovi i vreme ubistva i to gde je ko bio u odredjeno vreme cak i satima pre i posle ubistva. Naravno da je to uvek bitno da bi se utvrdilo ko je imao priliku, odnosno alibi, ali ono sto upada u oci je sitnicarenje kada je vreme u pitanju... Konstrukcije recenica -"otisao sam u 9.25 - znam to jer sam stigao u krcmu u 15 minuta do 10, a do tamo mi treba 20 minuta" i slicno... Ovde se gotovo u minut odredjivalo ko je sta radio. To je toliko upadalo u oci tako da sam prvo pomislila da je vreme bitno, da nesto sa vremenom nije u redu i da obratim paznju na to. Cak sam i beleske vodila dok sam citala i opet sam bila iznenadjena na kraju. Toliko puta sam rekla sebi da cu onog momenta kad zaklopim korice knjige poceti citanje ponovo od prve stranice, sada sa saznanjem o izvrsiocu zlocina, tako da zbog toga valjda i pisem.
***
Elem, kako vec pise na koricama knjige... u malom selu postoji prica da je stara gdja Ferars ubila svog prvog muza, da je zbog toga bila ucenjivana, kao i da je imala tajnu aferu sa Rodzerom Akrojdom... Ali, seoski doktor Separd je utvrdio da je njen muz umro prirodnom smrcu. A tacno je, ona je bila ucenjivana... Ko je i zasto ucenjivao gdju Ferars i da li i kakve veze to ima sa njenom smrcu...? A onda je i ona iznenada umrla. Medjutim doktor Separd je ustanovio da je umrla od prekomerne doze lekova i da je moguce obzirom na njenu rasejanost i cudno ponasanje u poslednje vreme da se zabrojala i sama uzela prekomernu dozu... Niko i ne moze da pretpostavi da moze postojati razlog zbog koga bi ona htela da se ubije. Medjutim, dok je pijuckao pice pre vecere sa doktorom, Rodzer Akrojd dobija pismo od pokojne gospodje Ferars, koja mu je pre svega bila prijateljica i koje je ona neposredno pre nego je umrla poslala gospodinu Akrojdu... Pismo - napisano neposredno pred smrt, to vec moze da asocira na samoubistvo gospodje Ferars...

Samo sto je Dr. Separd stigao kuci to vece, Parker, batler gospodina Akrojda pozvao je doktora da se vrati jer je ovaj nadjen mrtav, izboden nozem. Ko je ubio Rodzera Akrojda? Sumnjivi su svi koji su to vece bili u kuci a ponajvise batler Parker koji insistira na tome da on nije zvao doktora i zaista je bio prilicno iznenadjen kada se ovaj isto vece uspanicen ponovo vratio u kucu Akrojda. Da li Parker samo dobro glumi ili je zaista nevin?

 

Herkul Poaro - dosao je u King Abot, reklo bi se sa namerom da se "penzionise" i da gaji tikvice. Kako je Poaro veliki ljubitelj svezeg vazduha koji kako kaze "treba ostaviti napolju gde mu je sasvim lepo i gde mu je i mesto", pitajuci se u njegovom stilu... "zasto ga pustati unutra...?" On iznajmljuje kucu na selu, na svezem vazduhu, u neposrednoj blizini Dr. Separda i njegove sestre Karoline koja je inace veoma zanimljiv lik. Ona zna sve sta se desava u selu iako uopste ne izlazi iz kuce. Nesto joj kaze mlekar, nesto pekar, nesto sobarica... tek i pre nego je njen brat stigao kuci sa vescu o smrti gospodje Ferars ona je to znala... Obzirom da je njoj poznata reputacija Herkula Poaroa, ona insistira da se njen brat malo vise zblizi sa cuvenim detektivom iz komsiluka, tako da i kada se desava ubistvo gospodina Akrojda, cini se da se malom Belgijancu zaista ne da da se odmori i posveti bastovanstvu.

I kako je samo Poarou nedostajao Hejstings. U razgovoru sa Dr. Separdom on mu otkriva: "Ima trenutaka kada me obuzme snazna ceznja za mojim prijateljem Hejstingsom. To je onaj o kome sam vam pricao - onaj sto sad zivi u Argentini. Kad god sam radio na nekom velikom slucaju, uvek je bio uz mene. I pomagao mi je... Jeste, cesto mi je pomagao. Jer imao je dar da sasvim slucajno naleti na istinu, a da toga ni sam ne bude svestan. Katkad bi rekao nesto prilicno nepromisljeno, i gle cuda, upravo bi mi ta njegova primedba otkrila istinu! A osim toga, imao je obicaj da vodi i zabeleske o slucajevima koji su se pokazali zanimljivima."

Udruzujuci se sa doktorom Separdom, on krece u rasvetljavanje ovog zlocina. Interesantno za ovu knjigu, kao i za mali broj drugih, da je pisana u prvom licu iz ugla doktora Separda, kao njegova prica. On je uostalom rame uz rame sa malim Belgijancem i istrazivao sve detalje vezane za ove dogadjaje, pa cak je kao i Hejstings, verni pratilac Herkula Poaroa vodio beleske o ovom slucaju koje ce kasnije Poaroa dosta pomoci da resi ovu misteriju.

Poaro sumnja u svakoga ko je to vece bio u kuci a kasnije kako se prica odvija saznajemo da su u kuci bili i neki za koje se u pocetku nije znalo, naravno kao i u vecini Agatinih knjiga vremenom saznajemo i neke druge motive, veze medju clanovima porodice, otkrivaju se neke cudne rodbinske veze i mnogo toga se moze dovesti u vezu sa smrcu Rodzera Akrojda.

Mnogi od njih su imali razlog, odnosno motiv. Novac kao motiv imali su njegov pastorak Ralf Pejton, njegova snaha i njena cerka Flora, inace Ralfova verenica. Ponesto iz svoje proslosti imali su da sakriju i gospodja Rasel, domacica kuce i batler Parker, kao i sobarica Ursula koja se na sam dan ubistva posvadjala sa gospodinom Akrojdom i dala otkaz...

A priliku i donekle skriven motiv su imali i svi drugi koji su boravili u kuci te veceri... i njegov sekretar Rejmond i major Blant i posluga, uostalom bas svi... Treba postaviti pitanje ciji je motiv bio veci i ko je od njih bio najvise ugrozen, ko je najvise imao da izgubi a ne samo da dobije smrcu gospodina Akrojda... Mozda je Akrojd znao nesto sto ce ugroziti nekog, ovde "buduceg ubicu", a mozda ubica i nije samo "buduci", mozda je vec ubio i gospodin Akrojd je to upravo saznao i ubica ne sme da rizikuje...

Ko je mogao da udje u sobu Rodzera Akrojda te veceri...? Tokom predjasnjeg razgovora sa dr. Separdom saznajemo i da je prozor u njegovoj radnoj sobi bio zatvoren, ustanovljeno je i da su vrata zakljucana sa unutrasnje strane... Ispod prozora, na mokroj zemlji su nadjeni tragovi cipela... Kome pripadaju...? To ce se vrlo brzo otkriti, cak isuvise brzo... Major Blant izjavljuje da je cuo Rodzera Akrojda da razgovara sa svojim sekretarom Rejmondom, njegova rodjaka Flora kaze da je isla da svom stricu pozeli laku noc ... Sve to nam kazuje da je u odredjeno vreme Rodzer Akrojd bio ziv ... pitanje je samo da li je to vreme ispravno ... vreme zaista ima dosta vaznosti u otkrivanju ubice ... ali da li je Flora zaista bila poslednja koja je svog strica videla zivog i da li bas Rejmond razgovarao sa njim to vece...? Koga je cuo major Blant?

Ali, Herkul Poaro je bas tu resio da se nastani uzgajajuci tikvice i uzivajuci u svojim penzionerskim danima. Ubica to nije mogao znati unapred. Tu je i pogresio... Kada se desilo ubistvo, Poaro ce svoje tikvice koje mu bas nesto i nisu napredovale, staviti u drugi plan, napominjuci osobi koja ga je angazovala da razresi ovaj slucaj: "...Ako se vec upustim u ovo, jedna stvar treba da vam bude jasna. Ici cu do kraja. Dobar pas, on nikad ne napusta trag, ne zaboravite to...!"

Trag? Sta je bio trag Herkula Poaroa?

Telefonski poziv - ko je telefonirao Dr. Separdu da ga obavesti o smrti Rodzera Akrojda, ako to zaista nije bio batler Parker? Da li je i zasto bila bitna boja cizama njegovog necaka Ralfa Pejtona? Zasto Poaroa interesuje da li je fotelja u radnoj sobi Rodzera Akrojda u kojoj je ubijen bila naslonjena uza zid ili izvucena i da li je u kaminu vatra gorela ii tinjala? Ciji su bili otisci na drsci noza kojim je izvrseno ubistvo? Svi iz kuce su provereni, pa cak i oni koji su se tu slucajno zatekli. Otisci nisu pripadali nikome. Da li su provereni bas svaciji otisci? Kakvu ideju jos imaju "male sive celije" Herkula Poaroa...?

Dosta pre kraja, odnosno resenja ovog zlocina, jer navikli smo da omaleni Belgijanac obicno tada to radi, on okuplja sve clanove porodice i sve prijatelje Rodzera Akrojda, sve potencijalno osumnjicene i govori im: "Ovo je po svemu sudeci poslednji slucaj koji cu istraziti. Ali Herkul Poaro nece zavrsiti karijeru neuspehom. Messieurs et mesdames, ja nameravam da saznam sve. I saznacu - uprkos svima vama! Tacno tako, kako sam rekao. Svako od vas u ovoj sobi krije nesto od mene. Obracam se svima vama. recite mi istinu - citavu istinu..."

U narednih nekoliko dana, zaista, svi su potrazili Herkula Poaroa ili je on potrazio njih i skupljajuci delice prica koji su mu nedostajali, kao da sakuplja kamencice mozaika, sastavio ga i napokon imao celu pricu pred sobom. Herkul Poaro je napokon znao ko je ubio Rodzera Akrojda.

Kao i u vecini Agatinih knjiga, rasplet, kraj, razresenje, raskrinkavanje ubice, nazovite to kako hocete, toliko je neocekivano... nekoliko dana posto sam procitala ovu knjigu ja se evo i dalje pitam da li je Poaro na neki nacin mozda pustio ubicu da se izvuce... Mozda, posto, kako kaze, namerava da se penzionise posle ovog slucaja... Da li je zato mozda na neki nacin sebi dao za pravo da odmeri kaznu i na neki nacin je sam izvrsi? Jos uvek ne mogu da procenim da li je ubica kaznjen po meri zlocina koji je izvrsio i da li je Herkul Poaro ispravno postupio...? Da li je imao pravo da na neki nacin uzme pravdu u svoje ruke...?

UKOLIKO STE NEDAVNO PROCITALI OVU KNJIGU
I ZELITE SA NAMA DA PODELITE VASE UTISKE - UCINITE TO ODMAH...

UKOLIKO IMATE OVU KNJIGU KAO NEKO YU (cro-ser-bih-slo-cg-mak) IZDANJE, A MI NEMAMO TAJ OMOT PRIKAZAN NA OVOJ STRANICI, MOLIMO VAS DA UKOLIKO IMATE MOGUCNOSTI DA NAM GA SKENIRATE I POSALJETE NA NAS KAKO BISMO DOPUNILI OVU STRANICU

Vi ste posetilac od 01.10.2003.
Copyright © 2003 - 2011 www.agatha-christie.net All Rights Reserved