Sve o detektivu Herkulu Poarou

Upoznajte junaka sa kojim ćete se družiti u narednih 50 brojeva „Politike”

 „Zašto moj detektiv ne bi bio Belgijanac? Vidim ga kao doteranog, niskog čoveka koji uvek preuređuje stvari, voli one u parovima, kockaste više od okruglih. I mora da bude pametan – treba da ima male sive ćelije u glavi.” (Iz „Autobiografije” Agate Kristi)

 

Poaro_3

Poaro se prvi put pojavio 1920. godine u romanu „Misterija u Stajlsu”. U slučaj se umešao na poziv starog prijatelja, kapetana Hejstingsa, koji će Poarou postati ono što je Votson Holmsu.

Agata Kristi je kasnije napisala da uvođenje Poaroa u detektivski roman nije bilo onakvo kakvo bi on sam voleo. „’Prvo Herkul Poaro’, rekao bi, ’a onda zaplet koji će pokazati njegov neverovatni talenat onako kako njemu najviše odgovara.’ Ali, nije bilo tako.”

Kristijeva je već osmislila priču za „Misteriju u Stajlsu”, ali joj je nedostajao detektiv. Slušala je o belgijskim izbeglicama u Torkiju 1904. i uskoro je na pameti imala lik – „bivše blistavo svetlo belgijskih policijskih snaga”. Bilo je to svetlo koje je nemoguće ugasiti i pored mnogobrojnih pokušaja da se Poaro ne samo povuče već i da ode na odmor!

Poaro bi prvi sebe nazvao velikim čovekom – nikada nije bio poznat po skromnosti – ali s obzirom na njegovu uspešnu karijeru, teško je raspravljati se sa njim. Svaki slučaj završio je spektakularnim raspletom koji je zadovoljavao njegov ego i svima dokazivao da je „najveći um u Evropi”. Ljubav prema eleganciji, lepoti i urednosti, kao i ekscentrično ponašanje često su bili predmet podsmeha nespretnih lokalnih policajaca, ali je Poaro bio taj čija je bila poslednja.

Kristijeva nikad nije pomišljala da će Poaro postati tako popularan niti da će napisati toliko priča o njemu.

Pojavio se u 33 romana i pedesetak pripovedaka, uključujući i „Ubistvo u Orijent ekspresu”, „Smrt na Nilu”…

Kasnije se kajala što je Poaro započeo književni život u poznijem dobu, a „posledica je da fikcijski detektiv sada ima više od 100 godina”.

Činjenica je i da se lik i autor nisu uvek slagali. Kristijeva se toliko umorila od Poaroovih osobina, da je četrdesetih napisala „Zavesu”: Poaroov poslednji slučaj. Roman je bio zaključan u sefu do 1974, kada je konačno objavljen, a Poaro je odmah dobio zasluženi nekrolog u „Njujork tajmsu”, čime je postao jedini književni junak kome je ukazana takva čast.

Prvi glumac koji je igrao niskog Belgijanca bio je Čarls Loton u pozorištu u „Alibija” iz 1928. godine. Ostin Trevor je prvi oživeo Poaroa na filmu 1931, i glumio ga je u tri ostvarenja. Tumačili su da i Toni Rendal 1965, kao i Albert Fini, koji je nominovan za Oskara za rolu u „Ubistvu u Orijent ekspresu” iz 1974.

Piter Justinov, dobitnik dva Oskara, igrao je Poaroa u šest filmova i iako nije fizički odgovarao liku, bio je omiljen širom sveta.

Ipak, glumac koji će ostati sinonim za Poaroa je Dejvid Suše, koji je dobio ovu ulogu 1988. Spisateljica nikada nije videla Sušeov rad, ali njen unuk Metju kaže da bi ga odobrila; Suše je odmerio da bude „taman toliko nesnosan koliko se očekuje od perfekcioniste da bi bio ubedljiv”! Glumac je snimanje poslednjih epizoda završio 2013. i time obeležio četvrt veka u ulozi Poaroa.

Agata je u članku iz 1938. napisala da su Poaroovi omiljeni slučajevi „Ubistvo Rodžera Akrojda” i „Lord Edžver umire”, dok „Tragediju u tri čina” smatra jednim od svojih neuspeha, iako se mnogi ljudi ne bi složili sa njim.

I pored nesuglasica koje su imali, zaključila je: „Mi smo prijatelji i partneri. Dugujem mu finansijski. S druge strane, on svoje postojanje duguje meni.” Mišljenje koje bi sam Poaro sigurno odbacio!

Poaroove bubice

Poaro je 1936. godine poslao poruku američkim izdavačima Agate Kristi:

– Počeo sam da radim u briselskoj policiji na slučaju falsifikatora Aberkrombija 1904. i dugi niz godina sa ponosom sam bio pripadnik policijskih snaga u rodnoj Belgiji. Uoči rata nalazio sam se, kao što znate, u Londonu i neko vreme delio stan sa mon vieux ami Hejstingsom…

Postao sam privatni detektiv u Londonu… Juna prošle godine uselio sam se u jednu od od najmodernijih zgrada u Londonu, palatu Vajtheven, koju sam izabrao isključivo zbog strogog geometrijskog oblika i proporcija… Imam svoje bubice. Sve što je iole iskrivljeno ili neuredno za mene je mučenje. Na mojoj polici, knjige su razvrstane tako da se najviša nalazi na kraju, do nje ide sledeća po visini, i tako redom. Moje bočice sa lekovima stoje uredno poređane u nizu. Ako vam kravata stoji nakrivo, neću odoleti da je ne ispravim…

Red i metod su moji bogovi. Za doručak jedem samo tost koji je isečen na kvadrate. Jaja – a mora da ih bude dva – identična su po veličini.

Visok sam 160 santimetara. Glava mi je jajolika i držim je lagano nagnutu na stranu – nalevo. Oči mi, kažu, blistaju zelenim sjajem kada sam uzbuđen. Čizme su mi od fine lakovane kože, elegantne i sjajne. Štap mi je ukrašen zlatnim prstenom. Moj sat je veliki i precizno pokazuje vreme. Brkovi su mi najlepši u celom Londonu…

Priznajem da donekle prezirem opipljive dokaze. Više volim da samo sedim i razmišljam – što mon ami Hejstings naziva „korišćenjem malih sivih ćelija”. Uredno slažem činjenice, svaku na njeno pravo mesto…

JEDINSTVENI MEDIJSKI PODUHVAT

50 priča o Poarou samo u „Politici”

U ponedeljak prva pripovetka „Ubistvo na Pobedničkom balu”

Povodom proslave jubileja – 110. godine od izlaska prvog broja, „Politika” je odlučila da obraduje svoje čitaoce izuzetnim poklonom – svakog dana, počevši od ponedeljka 27. januara, darivaćemo po jednu kratku priču Agate Kristi o njenom najpoznatijem literarnom junaku Herkulu Poarou. Verni čitaoci „Politike” biće u prilici da sakupe svih 50 pripovedaka i tako postanu vlasnici pravog svetskog književnog dragulja.

Na ovom jedinstvenom projektu učestvovalo je preko 60 prevodilaca, redaktora, lektora i ilustratora koji su uložili svoje znanje, vreme i ljubav kako bi čitaocima „Politike” omogućili jedno novo, savremeno čitanje ekscentričnog belgijskog detektiva.

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Sve-o-detektivu-Herkulu-Poarou.lt.html

(Pogledano 22 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar