Učiteljica zločina

Uciteljica zlocina
Pise: Dusan STANKOVIC 15.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

a_33Neprikosnovena i besmrtna „kraljica zlocina“ engleska spisateljica Agata Kristi (1890-1976), kojoj nas list u sredu objavljuje u biblioteci „Novosti“ pozamasan roman „Smrt na Nilu“, napisala je 78 „krimica“, 20 pozorisnih dela, 150 prica i cetiri eseja. NJena drama „Misolovka“ igra se u Londonu vec vise od pola veka i do sada je imala oko 22.000 izvodjenja! Knjizari u svetu i dalje, posle toliko dugo vremena, prodaju godisnje vise od pet miliona njenih naslova, a dosad je kupljeno oko dve milijarde Agatinih knjiga!

Naravno, i u romanu „Smrt na Nilu“, napisanom 1934, glavna licnost je „njen“ detektiv Herkul Paoro koji ce u Egiptu da razresi ubistvo zene. Ta osoba imala je sve, lepotu, bogatstvo, odanog muza. Uz to, obozavala je krstarenje Nilom. Ali ostrom oku detektiva nije promaklo da nesto muti tu lepu sliku njenog idilicnog zivota. Samo nekoliko dana kasnije, u toploj egipatskoj noci, Linet Dojl je ubijena hicem u glavu. I tu pocinje prica u ovom romanu o zagonetnom (ne)politickom ubistvu raskalasne lepotice koje ce do kraja knjige lezerni, nenadmeni i uvek hladnokrvni inspektor Paoro resiti.

Pored romana „Smrt na Nilu“ mnogim ljubiteljima krimica poznata su Agatina dela kao sto su „Ubistvo u ‘Orijent ekspresu'“, „Sastanak sa smrcu“, „Les u sarkofagu“, „Deset malih crnaca“, „Vasar zlocina“, „Ubistvo u Mesopotamiji“.

Na Bliskom istoku, smestene su radnje mnogih njenih dela. Spisateljica, ciji su roditelji bili iz visokog sloja engleskog drustva, rado je putovala u zemlje tog podrucja. Do Carigrada je isla slikovitim „Orijent ekspresom“, koji je prolazio, naravno, i preko Beograda. U Iraku, srece 1930. arheologa ser Maksa Malovana. Kako je mnogo mladji od nje i posle oklevanja, ona se udaje za njega i zato je cesto volela da kaze: „Arheolog je najbolji muz kojeg zena moze da ima. Sto ona vise stari, njegovo zanimanje za nju je jos vece!“ I sama Agata bila je zadivljena arheologijom jer je u toj struci nalazila mnoge slicnosti sa poslom pisca kriminalistickih romana, narocito kad je rec o razresavanju zagonetnosti iz proslosti.

U delu „Smrt na Nilu“ detektivu se ispoveda izvesna Zaklina, poznanica umorene Linet: „Sajmon se nije ozenio s Linet zbog novca. Slozenija je to prica, nije tako prosta. Postoji i takva stvar koja se zove glamur, msje Poaro. Novac je cinio jos blistavijom. Linet je, vidite, imala pravu ‘atmosferu’. Ona je bila kraljica teritorije – mlada princeza, luksuzna, sve do vrhova prstiju. To je slicno scenografiji pozornice. Ona je imala tada kao prosce najbogatije i najuglednije engleske mladice koji su zeleli da je uzmu za zenu, a ona se priklonila nepoznatom Sajmonu Dolu“.

Slavni politicar Vinston Cercil jos pre sest decenija je za Agatu Kristi rekao da je ona „zena kojoj se, posle Lukrecije Bordzije, zlocin najvise isplatio“. A prvi „krimic“ ona je osmislila jos za vreme Prvog svetskog rata, dok se spremala da zavrsi studije za apotekara i muckala boce sa otrovom! Inspiraciju za pisanje je trazila iz novinskih crnih hronika, a sve ostalo je izmisljala sama.

NJen biograf Zanet Morgan, objavila je knjigu o „spisateljici smrti“. U njoj pise: „Ona je bila ljubazna gospodja, stidljiva i povucena, tipican izdanak vise engleske klase. Volela je cvece i decu, golf i jak caj, vez, bridz, dobrotvorne priredbe i lepo ophodjenje. Bila je izvanredna domacica i prvorazredna kuvarica, ali ispod njenog izgleda samostalne zene, krio se dijabolicki mozak ubice. U zivotu, to se pouzdano zna, Agata Kristi nije nikoga ubila! To je sama priznala sa blagom dozom zaljenja! Priznala je, medjutim, da poseduje instinkt ubice koji joj je dobro dosao za pisanje prica o morbidnim zlocinima, sa godinama sve perverznijim uz sve cudnije oruzje i sve prepredenijim istraziteljima Poaroa i mis Marpl.

Mozda zbog svega toga znatizeljni policajci citaju mnogo njena dela. Uce se tako kako se vodi istraga, a njena znanja o retkim otrovima koji izazivaju simptome tihog umiranja, oni prihvataju za resavanje savremenih zlocina.

Morbidne price
Mnogi njeni prijatelji koji su dobro poznavali Agatu od detinjstva tvrdili su da je ona jos kao devojcica mnogo slusala prica o fantasticnom svetu, punom tajni, morbidnih ubistava, nasilja i mrtvaca.

Majka Klara, koju su mnogi smatrali vidovitom osobom, sklonoj okultizmu, svakog joj je dana u vreme kad se pije caj, izmisljala novu pricu o duhu jedne zene i o njenom prijatelju, strucnjaku za otrove. I njen otac Fredrik, imucan covek, mogao je sebi da dozvoli luksuz da citave dane provodi sa cerkom smisljajuci razne tajne i lude intrige. Starija sestra Medz naucila je da se uz pomoc sminke i cudnih kostima prerusava u monstrume i rugobe…

Zamorno pisanje
Kada su je novinari upitali da li sa lakocom pise, spisateljica je odgovorila: – Mada me svaka moja knjiga odusevljava, samo pisanje je vrlo zamorno. Moram strogo da pamtim razvoj dogadjaja i licnosti. U dugim setnjama sa mojim detektivima, narocito sa mis Marpl, koja mi „objasnjava“ svoje probleme u vrtlarstvu, ili sa msje Poaroom, razvija se prica koju sam negde ranije vec napisala. Veoma se umorim kada diktiram, jer to trazi mnogo paznje. Zamor pisca u tom trenutku jednak je umoru vrtlara koji ceo dan neguje cvece. Na trenutke mi se cini da ce mi puci kicma, ali neocekivano, knjiga je zavrsena.

Pogledano 5 puta, 1 pregleda danas)

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: