Uspeh u mreži zločna

Uspeh u mrezi zlocina
Pise: Djorde Bajic
(preuzeto sa: http://www.emagazin.co.yu/)

Iako je proslo gotovo trideset godina od njene smrti, popularnost Agate Kristi ne jenjava. U svetu knjizevnosti poznata kao „Kraljica zlocina“, ona je jos uvek pisac sa najvecim brojem prodatih knjiga.

news_01Agata Meri Klarisa Miler rodena je u Torkiju, u Engleskoj, 15. septembra 1890. godine. Sa dvadesetcetiri godine se udala za pukovnika Arcibalda Kristija i sa njim 1919. godine dobila svoje jedino dete, kcer Rozalind. Svoj prvi roman Agata Kristi je napisala 1916. godine, ali nije odmah uspela da pronade izdavaca. Posle cetiri godine cekanja, „Misteriozni dogadaj u Stajlsu“ se konacno pojavio u knjizarama. U narednih nekoliko godina popularnost Agate Kristi je postepeno rasla. Prelomni dogadaj se odigrao 1926. godine, kada je Kristijeva nestala na jedanaest dana. Nestanak mlade spisateljice je izazvao senzaciju, jer se sumnjalo na ubistvo. Uskoro se ispostavilo da je Agata ziva i zdrava, ali ona nikada nije htela da otkrije sta se zapravo dogodilo. Ova misterija je doprinela da njene knjige postanu jos prodavanije, a jedno od mogucih resenja je pedesetak godina kasnije ponudio Majkl Apted u svom filmu „Agata“.

Svetska slava i milionski tirazi

Tokom spisateljske karijere koja je trajala vise od pola veka, Kristijeva je napisala sedamdesetdevet kriminalistickih romana i zbirki kratkih prica, sest ljubavnih romana (pod pseudonimom Meri Vestmakot), devetnaest uspesnih pozorisnih komada, cetiri knjige dokumentaristicke proze, dve zbirke pesama i knjigu prica za decu. Njeni romani, pripovetke i drame su prevedeni na oko pedeset jezika i prodati u tirazu od oko 200 miliona primeraka. Godine 1971. Agata Kristi je odlikovana najvisim engleskim odlicjem i dodeljena joj je titula baronice.

Svetsku slavu Kristijeva je stekla svojim sestim romanom, „Ubistvo Rodzera Akrojda“ (1926). U napoznatije i najbolje naslove spadaju: „ABC ubistva“, „Deset malih crnaca“, „Nesreca nevinih“… Agata Kristi je sjajno poznavala ljudsku psihologiju i njeni romani nisu puke petparacke krimi misterije. Poznata je njena izjava: „Zlocin je izuzetno otkrivajuc. On isprobava i varira vase postupke, ukuse, navike, stavove, i vasa dusa biva razotkrivena kroz vase akcije.“

Vecina romana iz opusa Agate Kristi je prevedena na srpski jezik. Tokom osamdesetih su Matica srpska i Globus objavili vise desetina njenih romana. Kasnije, sa ekspanzijom dzepnih izdanja, ovu tradiciju su nastavili BIGZ, Polaris i Narodna knjiga. Danas se, u okviru popularnih edicija XX vek (Vecernje novosti) i Biseri svetske knjizevnosti (Politika i Narodna knjiga), romani Agate Kristi svrstavaju u grupu knjizevnih klasika, zajedno sa delima Bajrona, Foknera, Kamija, Andrica…

Misterije knjizevnih detektiva

Agata Kristi je jedinstvena i po tome sto je uspela da kreira i proslavi likove vise poznatih knjizevnih detektiva. Njena najpoznatija tvorevina je svakako Herkul Poaro, penzionisani belgijski policajac impozantnih brkova, koji je tokom I svetskog rata emigrirao u Englesku. Poaro je jedini knjizevni detektiv koji se po popularnosti moze porediti sa legendarnim Šerlokom Holmsom. Kristijeva je ovaj lik kreirala tokom pisanja svog prvog romana „Misteriozni dogadaj u Stajlsu“. Poaro je uz pomoc asistenta Artura Hejstingsa i svojih „malih sivih celija“ odgonetnuo niz izuzetno komplikovanih slucajeva koji su opisani u 33 romana i 65 kratkih prica. Poslednja avantura Herkula Poaroa je publikovana 1975. godine i nosila je prikladan naslov: „Zavesa“. Suocena sa vlastitim losim zdravstvenim stanjem, Kristijeva je odlucila da „upokoji“ svog najpoznatijeg junaka i sama stavi tacku na svoj bogati opus. Druga poznata kreacija Agate Kristi je gospodica Dzejn Merpl, koja se prvi put pojavila 1930. godine u romanu „Ubistvo u vikarijatu“. Tokom cetrdest godina je ova ostroumna dama u godinama, stanovnica malog engleskog mesta Sveti Meri Mid, postala glavna junakinja dvanaest romana i dvadesetak kratkih prica. Pored Poaroa i gospodice Merpl, ne treba zaboraviti Toma Beresforda i Tupens (Mrvica) Kovli, koji su „debitovali“ u romanu „Tajni protivnik“ (1922). Ovaj dinamicni duo pripadnika dzez generacije otvara detektivsku agenciju „Mladi avanturisti“ ciji je moto glasio: „Spremni na sve. Idemo bilo gde… Nijednu nerazumnu ponudu ne odbijamo!“

Filmske, TV i pozorisne adaptacije

Pored brojnih adaptacija njenih romana, Agata Kristi je napisala i nekoliko originalnih pozorisnih komada, kao sto su „Crna kafa“ (1930), „Paukova mreza“ (1954), „Presuda“ (1958), „Neocekivani gost“ (1958) i „Pravilo trojke“ (1962). „Misolovka“, premijerno izvedena 25. novembra 1952. u londonskom Ambasadors teatru, postala je svetski fenomen kao najduze u kontinuitetu igrana pozorisna predstava svih vremena. „Misolovka“ je uspesno postavljena i na beogradskoj sceni: verzija ove predstave se vec vise godina sa uspehom prikazuje u Beogradskom dramskom pozoristu.

Film i televizija su bili idealni za prezentaciju Agatinih dela. Prvi filmski Poaro bio je Ostin Trevor, koji se u ovoj ulozi pojavio tri puta, u filmovima „Alibi“ (1931), „Crna kafa“ (1931) i „Lord Edzver Umire“ (1934). Tokom narednih decenija nekoliko glumaca je pokusalo da ozivi malog Belgijanca, a medu najuspesnijima su Albert Fini („Ubistvo u Orijent ekspresu“) i Piter Justinov (u nizu od sest bioskopskih i televizijskih filmova). Godine 1989. je Dejvid Saset postao Poaro u veoma gledanoj i jos uvek aktuelnoj TV seriji, koja je i na nasim prostorima dozivela veliku popularnost. Gospodicu Merpl su na velikom i malom ekranu otelotvorile glumice poput komicarke Margaret Ruterford, Andele Lansberi i Helen Hejs. U periodu 1985-1992. je engleski BBC producirao izuzetno uspesnu seriju u kojoj je gdicu Merpl tumacila Dzoan Hikson. Serija je dozivela svetski uspeh (emitovana je u preko cetrdeset zemalja) i ekranizovano je svih dvanaest romana u kojima se gdica Merpl pojavljivala. Interesantno je da Agati Kristi nisu odoleli ni u Rusiji, gde je snimljeno nekoliko televizijskih i bioskopskih filmova po motivima njenih romana. Tajna uspeha Agate Kristi je fenomen koji nije lako objasniti. Njena popularnost, ocigledno je, ne gubi na intenzitetu ni u novom milenijumu.

Agata na Internetu i u video igrama

Iako su romani najzasluzniji za slavu Agate Kristi, ne treba zaboraviti da je ona jedan od prvih pisaca koji su iskoristili razvoj tehnologije i „preselili“ svoja knjizevna dela u druge medije. Majkl Pricard, spisateljicin unuk, je u okviru zvanicne Internet prezentacije posvecene Agati Kristi istakao da je ona razumela moc medija i da je uvek bila raspolozena za eksperimentisanje kako bi doprla do sto sire publike. Kristijeva se nije ogranicavala samo na pisanje romana i prica: na osnovu njenih ideja su radene radio drame, pozorisne predstave, filmovi i TV serije. Za ovu godinu je predvideno i objavljivanje pet kompjuterskih igara baziranih na njenim romanima.

Pogledano 169 puta, 1 pregleda danas

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

%d bloggers like this: