Vreme je najbolji ubica – 3D Agata

Vreme je najbolji ubica.

Jedna od najčitanijih autorki svih vremena, poznata po svojim detektivskim romanima, misterioznim krimi zapletima i nepočinjenim ubistvima zapravo nije imala ambicije da postane pisac… ali je pisala od najranijih dana. Kako je sve počelo? Dok se kao jedanaestogodišnja devojčica dosađivala u krevetu pod temperaturom, majka joj je predložila da zapiše bar neke od priča koje je tako volela da izmišlja i priča da bi zabavila sebe i druge. A posle… Objavljivala je barem jednu knjigu godišnje i svaka se prodavala neverovatno dobro. Njena dela prevedena su na preko stotinu jezika, a prodato je više od dva biliona primeraka njenih knjiga (billion = brojka sa dvanaest nula).

 

3D

Agata Meri Klarisa Miler, ovekovečena pod prezimenom Kristi, zapravo je pripremana za muzičku profesiju. Roditelji su je poslali u Pariz na sveobuhvatno muzičko školovanje, predviđajući joj karijeru operske dive. Agata je razvijala svoje sjajne muzičke talente, ali paralelno s njima bujala je i njena fobija od javnih nastupa. Nikada nije u potpunosti prevazišla taj strah – na promocijama sopstvenih knjiga pristala bi da se pojavi pod uslovom da ne mora baš ništa da kaže. (Da li ju je javnostsuočavala sa strahovima ili, pak, sa dosadom – najvećom od svih monstruma – nije precizno ustanovljeno.) Tokom I svetskog rata bila je medicinska sestra, što je za nju bilo više nego dragoceno iskustvo, jer je tako sticala saznanja o raznim medikamentima, supstancama i, najzad, njihovim smrtonosnim dozama!

 

Agata Kristi bila je rođena posmatračica koja ideje za zaplete najmisterioznijih romana iznalazi upravo u neiscrpnoj svakodnevici. Uvek je imala nekoliko beležnica u koje je unosila nasumične ideje, fragmente, potencijalne zaplete, skice karaktera, karakteristike otrova ili droga, zanimljivosti (zločine i prevare) iz štampe… Nakon što bi sve razradila u glavi, počinjala je da piše i taj se proces odvijao prirodno i brzo. Bila je pedantna, oštrooka i beskrajno strpljiva, visprena žena visokokreativne inteligencije. Opisivali su je kao osobu koja sluša više nego što priča i koja vidi više nego što je sama viđena. – Nekoliko godina uživala sam u pisanju priča neotkrivene sumornosti u kojima većina likova umire – zapisala je negde o sebi. Ko, s druge strane, nije uživao u čitanju takvog štiva? Manje je poznato da se Agata okušala u pisanju ljubavnih romana, pod pseudonimom Meri Vestmakot. Ko zna šta je sve još manje poznato ili potpuno nepoznato o Agati…?

(3D = disgrafija, disleksija, demencija)

Vodila je ispunjen, izobilan i uspešan život u svom 3D svetu…: Bila je disleksična i dementna; a opus najtraženijih i najčitanijih romana nastao je u disgrafiji (dys je grčki prefiks za poremećaja graphein znači pisati). Da, najčitanija Agata imala je poteškoće u (ustaljenom toku) ovladavanja veštinom pisanja… Čim su se pojavili diktafoni, stekla je naviku da diktira svoje priče, pa da ih potom daje na prekucavanje.

3D

Kako se manifestuje disgrafija?Kao poteškoća u pisanju, na nivoima rukopisa i koherentnosti teksta. Reflektuje se u transkripciji, prepisivanju, pravopisu, povezivanju glasova sa slovima i spajanju slova u reči, odabiru odgovarajuće reči, pokretima mišića u prstima pri držanju olovke, slaboj orijentaciji na papiru… Disgrafija može da se preklapa sa razvojnim invaliditetima, kao što su otežan govor, poremećaji pažnje ili koordinacije pokreta. Zajedno sa disleksijom, disgrafija spada u red otežanog učenja, što znači da su veštine pisanja i čitanja ispod očekivane ili nisu u skladu sa starosnim dobom i obrazovanjem. Disgrafiju treba razlikovati od agrafije (potpunog gubitka sposobnosti pisanja usled povreda glave, moždanog udara ili bolesti) i od kreativne blokade (najčešće bolesti pisca, ne računajući hemoroide) na koju je Agata, nekom ludom srećom, bila imuna.

  Simptomi disgrafije [sa neodgovarajućim objašnjenjima]:

  • grčevi u prstima tokom pisanja [olovka, kao i druge slamke, ponekad zahteva grčevito držanje; osa sveta]
  • neobično okretanje papira ili tela, uvrtanje, krivljenje ruke ili zgloba tokom pisanja [jer svet nije linearan]
  • učestalo brisanje [palimpsest, to drevno naslojavanje teksta na tekst, više nije u modi]
  • mEŠANJE vELIKIH i mALIH sLOVA [dizajnerske sklonosti iznad gramatike]
  • neustaljen oblik i veličina slova ili nezavršena slova [rukopis je promenljiva kategorija]
  • zanemarivanje linija i margina [kreativnost kao napuštanje zadatih okvira]
  • česta potreba za verbalizacijom pisanog [sinestezija čula]
  • nečitkost [sebi ili svima?]
  • učestale slovne ili kompozicione greške [do mnogih se velikih otkrića došlo greškom; npr. do Amerike i nazad]
  • poteškoće pri pisanom izražavanju, odabir neodgovarajućih reči [tako nastaje poezija, u neodgovarajućim spojevima]
  • sporo prepisivanje [dostižno i dosadno]
  • nemarnost za detalje tokom pisanja [jer cenzura dolazi posle]
  • bol tokom pisanja [… Samo sediš za pisaćom mašinom i krvariš – što bi rekao Hemingvej].

Ako ste se prepoznali u jednom ili više simptoma… verovatno imate disgrafiju… ili snažan potencijal da napišete bestseler, ko zna…?

3D

Agata Kristi čuvena je i po jednom nestanku… Kada je prvi brak počeo da joj se raspada, jednostavno je otišla na jedanaest dana. Boravila je u nekom hotelu prijavljena pod imenom ljubavnice svog muža (očigledno je imala jak smisao za humor). Pojedini izvori tvrde da je već tada imala neku vrstu amnezije. Bilo kako bilo, odbolovala je i udala se po drugi put. Za arheologa po profesiji: – On je idealan muž, jer što je žena starija, sve više je zainteresovan za nju!

Interesovanje za Agatu, zaista, ne jenjava. Pre nekoliko godina bila je predmet jednog tekstualno-medicinskog istraživanja. Grupa naučnika sa Univerziteta u Torontu ispitivala je Agatine romane napisane između njene dvadeset osme i osamdeset druge godine života. Tekst je poslužio kao mapa za utvrđivanje Agatinih mentalnih obrazaca, a nalaz je bio sledeći:

Statistički primetan pad u fondu reči, učestala ponavljanja fraza i neodređenih imenica. Istraživači su takvo jezičko-mentalno stanje objasnili kao opadanje mentalnih moći, stanje demencije povezano sa dijagnozom Alchajmera. Najočigledniji pad iščitava se u njenom romanu Slonovi pamte – nimalo slučajan naslov koji je svojevrsna odbrana mentalnih sposobnosti. Glavni junak romana nije u stanju da reši misteriju, pa u pomoć poziva slavnog Herkula Poaroa. Neki kritičari to tumače kao da Agata i sama oseća da se nešto događa, ali ne može ništa da učini povodom toga. Gotovo da zločin nije dvostruko ubistvo, nego njena demencija. Za života, Agata nije dobila zvaničnu dijagnozu. Možda joj je samo dosadilo da piše varijacije na temu Poaroa…? D-fakto(r)…

 IZVORI:

Wikipedia 
NNDB
www.agathachristie.com
The Guardian
Priredila: Marijana Čanak

Preneto sa stranice: http://portaloinvalidnosti.net/2015/07/3d-agata/

 

 

Pogledano 249 puta, 1 pregleda danas
Oznake za ovaj tekst još uvek nisu postavljene.

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: