Život kraljice krimića bio je sve, samo ne dosadan

Od svih “izjava boli glava” najjača mi je: “Nikad nisam volela novinare, u svim svojim knjigama sam ih ubila”. Džizs Krajst… Ako ikad budem napisala roman, zvaće se “Kako ubiti Agatu Kristi”. Ne bi to bio arsenik, niti bilo koji drugi otrov, jer za njih je, kao što znate, bila ekspert. A ne sumnjam da bi se izvukla iz svakog pokušaja ubistva – onakve zaplete niko ne bi mogao da smisli, ali ni da ih odmrsi.

Slavna britanska spisateljica je, prema “Ginisovoj knjizi rekorda”, najprodavaniji autor svih vremena posle Šekspira. Od njihovih dela traženija je samo Biblija.

Nije imala formalno obrazovanje, tek u 15. godini su je upisali u lokalnu školu koju je pohađala dva puta nedeljno. Ali, i bez klasične škole bila je prilično pismena i talentovana. Svirala je klavir, išla na časove pevanja, sve suprotno od onog čime će se proslaviti za vjeki vjekova.

Prvu pesmu objavila je kada je imala 11 godina, o električnim tramvajima kao čudu s početka 20. veka. Detektivske romane pune misterija počela je da piše kao odgovor na sestrin izazov, inače je takva proza do tada uopšte nije interesovala.

Tokom Prvog svetskog rata radila je u bolnici kao medicinska sestra, a potom i u apoteci, gde se upoznala sa dejstvima svih mogućih otrova. Znala je da će joj jednog dana zatrebati.

Ideje za svoja dela dobijala je uglavnom na putovanjima, nekad i dok je sedela na toalet šolji. U decembru 1926. godine nestala je na 11 dana i svi su mislili da je mrtva. Kada se pojavila, tvrdila je da se ničeg ne seća.

Obožavala je surfovanje – pokušajte da zamislite Agatu Kristi kako jaše na talasima…

Priča se da nije ostala dužna ni kraljici Elizabeti. Na jednom prijemu prišla je da joj poljubi ruku, ali se kraljica u početku štrecnula i brzo odmakla, znajući s kim ima posla. Obožavala je i arheologiju: “Arheolog je idealan suprug, jer što je žena starija, to je veće njegovo interesovanje za nju”.

Inspiraciju za lik Mis Marpl našla je u svojoj baki, a Herkula Poaroa izmislila je kada je po izlasku iz autobusa slučajno ugledala jednog Belgijanca sa otmenim brčićima i ciničnim izrazom lica.

Bar jedna osoba iz stvarnog života poslužila joj je kao inspiracija za žrtvu u romanu, a napisala ih je ukupno 67, uz još 165 kratkih krimi priča i nekoliko pozorišnih komada.

Život kraljice krimića bio je sve, samo ne dosadan