Danas vam predstavljamo desetu objavljenu knjigu Agate Kristi, a osmi kriminalistički roman – „Misterija plavog voza“.
Nakon što je dvanaest priča objavljenih u „The Sketchu“ 1925. godine spojila u celinu objavivši ih 1927. godine pod naslovom „Velika četvorka“ Agatha je imala veliku želju da napiše novi roman.
Agatha je prošla težak period, koji još uvek nije potpuno okončan jer se Agatha užasavala razvoda koji je u njenom slučaju bio neminovan.
Dok se odmarala od svega sa Rosalind i njenom saradnicom Carlo, na Kanarskim ostrvima početkom te, 1928. godine, napisala je veći deo nove knjige „Tajna plavog voza“ što nije bilo nimalo lako jer ju je Rosalind stalno „zagovarala“.
Za razliku od Agathe kada je bila dete, Rosalind se nije znala sama igrati ili zabaviti nečim tako da joj je Agatha posvećivala gotovo celi dan.
Nisu pomagale njene molbe da nju i Carlo ostavi na miru sat-dva dnevno i da se sama zabavlja.
Dok bi Agatha započinjala diktiranje, Rosalind bi se samo pomerila u stranu neprestano ih posmatrajući. Agatha nije uspevala da se skoncentriše.
„Rosalindin pogled djelovao je na mene kao pogled Meduze.
Osjećala sam snažnije nego ikada da je sve što sam govorila slaboumno! (Najveći dio je i bio)
Mucala sam, oklijevala, ponavljala se.
Doista ne znam kako je ta nesretna knjiga uopće napisana!
Prvo, nisam uživala u pisanju, nisam imala elana.
Razradila sam zaplet – jedan konvencionalan zaplet dijelom preuzet iz neke moje druge priče.
Znala sam, da tako kažem, kamo idem, ali u mašti nisam mogla vidjeti poprište dogadjaja i ljudi nisu ispadali živima.
Želja, zapravo potreba da napišem novu knjigu i zaradim nešto novaca, očajnički me tjerala napred.
To je bio trenutak kada sam se od amatera pretvorila u profesionalca.
Preuzela sam teret profesije, a to znači pisati i onda kad ne želite, kad vam se baš ne svidja ono što pišete i kad ne pišete posebno dobro.
Uvijek sam mrzila „Tajnu plavoga vlaka“ ali napisala sam je i poslala izdavačima.
Prodana je isto tako dobro kao i moja poslednja knjiga – iako ne mogu reći da sam se ikada ponosila njome…“
(Odlomak preuzet iz „Autobiografije“)
„Royal Magazine“ i „Holly Leaves Magazine“ iste godine objavljuju i nekoliko njenih kratkih prica.
Još nešto ju je čekalo te godine – konačni razgovor sa Archijem.
No, on se nije promenio – i dalje je želeo razvod i dalje je želeo biti sretan a Nancy je poslednjih godina bila njegov jedini izvor sreće.
1928. konačno je okončan razvod sa Archibaldom Christijem i on se ženi sa Nancy Nelle.
Archibald Christie umro je 1962. godine.
Roman „Misterija plavog voza“ kod nas je prvi put objavljen u izdanju BIGZ Beograd, relativno kasno, tek 1989. godine, međutim, kako će vreme pokazati, bio je jedan od popularnijih te je doziveo mnoga dalja izdanja.
Na slovenačkom jeziku se prvi put pojavljuje 1994. godine kao „Skrivnost modrega vlaka“ u izdanju Mladinske knjige iz Ljubljane.
Slede zagrebačko izdanje „Tajna plavoga vlaka“ 1996. godine (Mladinska knjiga / Izvori – Zagreb) a dve godine kasnije, 1998. godine „Misterija plavog voza“ u izdanju beogradske Narodne knjige.
Posle nekog vremena, 2006. godine slovenački izdavač Mladinska knjiga ponovo objavljuje „Skrivnost modrega vlaka“ a zatim je tri godine nakon toga, 2009. godine, makedonski izdavač Ѓurѓa (Gurga) iz Skoplja objavio istu knjigu pod naslovom „Misterijata na siniot voz“ („Misterijata na siniot voz“).
Nedugo nakon toga, 2010. godine Narodna knjiga iz Beograda ponovo objavljuje novo izdanje romana „Misterija plavog voza“ u istom prevodu, ali sa drugačijim koricama,
Pod istim naslovom je dve godine kasnije, 2012. godine, objavljuje još jedan beogradski izdavač, ovoga puta Mladinska knjiga, koja će objaviti zavidan broj knjiga Agate Kristi
Poslednje, za sada objavljeno izdanje, stiglo nam je iz Crne Gore od podgoričkog izdavača „Nova knjiga“ 2015. godine takođe kao „Misterija plavog voza“
Omote svih izdanja ove knjige sa kompletnim podacima o izdavačima, broju stranica, prevodiocima… potražite na našoj stranici Kriminalistički romani – Misterija plavog voza.
Kratak sadržaj romana
Kratak sadržaj romana donosi sledeći zaplet:
U agenciji Kuk, Ketrin je otkrila da mora da sačeka u redu da kupi kartu za Rivijeru. Činilo se da svi idu tamo – uključujuci i čoveka ispred nje… i Herkula Poaroa.
Čovek ispred nje se naglo okrenuo, pa je stala na njegovo mesto. Na neki nejasan način joj je bilo poznato lice tog čoveka. Gde ga je već videla? Bilo je to u „Savoju“ ispred njene sobe tog jutra. Bacila je pogled preko ramena, osećajući nelagodnost zbog nečega, ne znajući zbog čega.
Čovek je stajao na vratima gledajući u nju. Osetila je neprijatnu drhtavicu; imala je osećaj koji joj nije izbijao iz glave; predosećaj tragedije, smrti, lebdeo je u vazduhu…
Otkako je sveta i veka, drago kamenje je delovalo na čoveka kao kakva kobna vradžbina. Ubistva i nasilje uvek su bili u senci njihovog bleštavog sjaja. Ništa drugačije nije ni s čuvenim rubinom Srce vatre. Ubrzo pošto dođe u ruke prelepe Amerikanke, Rut Ketering, prokletstvo dragulja stupa u dejstvo.
Čije su je ruke stezale oko vrata dok nije izgubila dah? Da li je dragulj bio motiv ubistva ili samo paravan za stravičan zlocin? Koju je igru igrala lepa strankinja? To su neka od pitanja koja čekaju odgovor, dok priča teče dalje otkrivajući nam i kako ova čudna i dramatična dešavanja utiču na život povučene devojke iz Engleske koja je bila ubeđena ’da joj se nikad ništa uzbudljivo neće desiti’.
Upravo te reči izgovoriće pri slučajnom susretu s onižim muškarcem jajaste glave i brkova povijenih nagore neposredno nakon ukrcavanja u Plavi voz.
Ali čak ni Herkul Poaro, jer to je bio on, nije mogao da pretpostavi koliko brzo će biti pozvan da razreši zamršen zločin nakon što narednog jutra Plavi voz pristigne u Nicu i pošto se otkrije da je počinjeno ubistvo.”
Dosta opširniju radnju, koja vam neće pokvariti čitanje ovog zanimljivog romana jer naravno ne otkriva potpuni zaplet i zločince, možete pročitati na našoj stranici Komentari romana – Misterija plavog voza, ali pošto postoji mogućnost da bi neko to mogao da smatra spojlerom ipak smo za to odvojili posebnu stranicu sajta.
„Misterija plavog voza“ – ekranizacija
Ovaj roman ekranizovan je u X sezoni TV serijala „Agatha Christie’s Poirot“
Americka premijera održana je 10.12.2005.god. a britanska premijera 01.01.2006. godine.
Kao DVD izdanje objavljeno u februaru 2006. godine
U ovom filmu Poaro putuje na francusku rivijeru renoviranim plavim vozom.
Među njegovim saputnicima su pripadnici engleskog visokog društva, ali i Rut Ketering (Džejmi Mari), prelepa kćerka američkog naftnog magnata i Rufus van Aldin (Eliot Guld), koji je opčinjen Rutinim veličanstvenim rubinom – „vatrenim srcem“.
Van Aldin neće birati sredstva da razvede Rut od njenog supruga Dereka (Džejms D’Arsi), koji je, takođe, u vozu, baš kao i Rutin ljubavnik La Roš (Oliver Milburn).
„Čini mi se da nam neće biti dosadno“, pomisliće Poaro dok se ledi Templin (Lindzi Dankan), njen mladi suprug Korki (Tom Harper) i kćerka Lenoks (Elis Iv) užurbano ukrcavaju na voz.
I bio je u pravu – dosada je poslednji problem za ove putnike. Dok ekspresni voz tutnji kroz noć, u kupeu broj sedam dogodilo se ubistvo.
Režiju filma potpisuje Hiti Makdonald, prva žena koja je ikada režirala film o čuvenom belgijskom detektivu.
U ovom TV filmu Herkul Poaro se suočava sa velikim izazovom – treba da spreči u velikom zločinu četiri „kriminalca-umetnika“ – kineskog političara, američkog tajkuna, francuskog naučnika iz oblasti nuklearnih istraživanja i engleskog ubicu i majstora prerušavanja.
Svi oni rade zajedno, a njihovi planovi predstavljaju pretnju za čovečanstvo.
Na žalost, ovaj TV film, kao i ostali iz poslednje sezone TV serijala „Agatha Christie’s Poirot“ nije objavljen kod nas jer se firma koja je izdala prvih 12 sezona u medjuvremenu zatvorila.
Više detalja o sadržaju filma, sličnostima i razlikama u odnosu na roman Agate Kristi i ostale detalje potražite na našoj filmskoj stranici ovog romana.
Ako ste čitali ovu knjigu ili gledali ovaj film koji je sniman po romanu, bilo bi nam drago da u komentaru ostavite vaše utiske.
