Već neko vreme se po dnevnoj i tabloidnoj štampi, internet portalima i društvenim mrežama polemiše da li neko delo Agate Kristi može da se uvrsti kao obavezna lektira učenicima prvog razreda gimnazije u Srbiji.
A onda je stiglo i zvanično objašnjenje rukovodioca Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Dejane Milijić Subić, da Agata Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije. Taj predlog stručne komisije povučen je zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi brojnih profesora književnosti. Umesto toga, od savremenih dela književnosti 20. veka, predložen je Tolkinov ‘Gospodar prstenova’.
Nije ovde sporno da li će se Agata Kristi čitati medju mladima ili ne, jer je prema “Ginisovoj knjizi rekorda” Agata Kristi i dalje autor sa najviše prodatih knjiga a prema Uneskovoj listi i dalje je najprevođeniji pisac na svetu.
„Morbidna“ književnost… ?!
Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije, kako za Tanjug kaže Dejana Milijić Subić, smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film. “Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana…“, rekla je Milijić Subić za Tanjug.
I dok deo stručne javnosti misli da su Agatine knjige morbidne, čitaoci imaju drugačije mišljenje. Jedno od njih, odlično obrazloženo, koje vam ovde prenosimo našlo se na društvenim mrežama uz vest da knjige Agate Kristi nisu za lektiru: „U knjigama Agate Kristi su veoma precizno opisane klasne razlike u tadašnjem engleskom društvu, karakteri su raznovrsni i razrađeni. Znanje iz opšte kulture koje se stiče čitanjem ovih knjiga je nemerljivo. I što je najvažnije one bude radoznalost kod dece da saznaju još više. Idealno za uzrast od 5.razreda do 8.razreda. Za nekog su knjige Agate Kristi samo zagonetke za rešavanje, jer nemaju ni znanja ni inteligencije da u njima prepoznaju jednu jaku društvenu kritiku, a da ne pričam o proučavanju ljudske prirode i psihe kojim se bave ove knjige na jedan zabavan i za taj uzrast razumljiv način.“ (Veljko Mihajlović)
Konstantna popularnost
Fanovi popularne književnice nisu zabrinuti. Romani Agate Kristi uvek nađu put do novih naraštaja, što se uostalom i vidi desetinama godina unazad. Ne postoji period od 1956. godine kada se kod nas pojavio prvi put jedan roman Agate Krsiti pa do danas a da bar jedna izdavačka kuća na ovim prostorima, a često i više njih u isto vreme, nisu objavljivale njene romane. Oni uvek imaju svoju publiku. Oni se uvek prodaju, pozajmljuju, čitaju… Mnoge biblioteke objavljuju godišnje top liste najčitanijih knjiga. Često se Agata nalazi u samom vrhu tih lista.
Ne posustaje ni filmska industrija. Naprotiv, čini se da nemilosrdno eksploatiše romane engleske književnice. Tako iz godine u godinu dobijamo po nekoliko filmskih ostvarenja, ne računajući serije o Poarou i gospodjici Marpl koje su snimane i po romanima i po kratkim pričama te ih je bilo i više od stotinu. Da pomenemo i to da su čak i neka od naših pozorišta povremeno u svom repertoaru imala adaptaciju nekog njenog dela.
Knjige na školskim klupama, ali i ispod njih
Iako je prvi roman objavila daleke 1920. godine a na našim prostorima se prvi put pojavila u prevodu pre ravno 62 godine („Leš u biblioteci“ – Zelena biblioteka) mladi i dalje čitaju sa istim žarom njene pitke, razumljive romane, koji su upravo zato popularni jer iako su detektivski i spadaju u kategoriju krimi romana, u njima nema visoke politike, teškog ili organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, krvi do kolena i razbijenih glava na sve strane. One su sve, samo ne morbidne. Možda se neće nikada ni čitati u školskim klupama, ali ispod njih sigurno hoće. I dalje.
Iako je sada sasvim sigurno izvesno da do toga neće doći, zanimljivo bi bilo pratiti polemiku koja bi od njenih brojnih knjiga za to bila izabrana i po kom kriterijumu. Koje njene knjige ste vi čitali? Koju biste preporučili nekome ko ima 15 godina i nije pročitao nijednu do sada? I zašto baš nju? Stručnu javnost nećemo moći da pratimo po ovom pitanju, ali mišljenja fanova su uvek interesantna i dobrodošla jer oni ipak imaju najviše iskustva kada su knjige, njima omiljenog pisca, u pitanju.
Za i protiv – treba, može, a i ne mora
Neko će reći o ovom tekstu da je promašena tema. Popularnost knjiga Agate Kristi je nesumnjiva, ali ovde je reč o tome treba li neka od njih da postane obavezna školska lektira. Reći ćemo – treba, ako ništa drugo zato što će se malo ko posle jedne njene pročitane knjige zaustaviti na toj jednoj. A čitanje je odličan sport za razvoj mladih ljudi i njihovih „malih sivih ćelija“.
Današnja omladina ima isuviše čulnih nadražaja oko sebe. Tu, pre svega, mislimo na filmove, bioskope, internet, televiziju, video igre, mobilne telefone… Nekada svega toga nije bilo i čitanje knjiga je bilo mnogo zastupljenije medju mladima nego danas. Ako nekog od njih u tim tinejdžerskim godinama odvojimo od tog obilja zvukova i boja i zaustavimo pored knjige na neko vreme i on povrh svega ubrzo poželi da otvori korice i neke druge knjige a da mu ona nije nametnuta od strane škole, moći ćemo da kažemo da je jedna mala bitka dobijena.
Pored dobrobiti od čitanja uopšte, kao što je obogaćivanje sopstvenog rečnika, razvijanje mašte, u ovom slučaju rešavanje mozgalica i usput upoznavanje različitih država, gradova, običaja, perioda, kultura, likova, ljudske prirode, motiva za različite postupke, ne treba zanemariti i činjenicu da Agata Kristi od prve objavljene knjige, sada evo već 98 godina, konstantno uspeva da sa desetak likova i njihovih medjusobnih odnosa čitaocima drži pažnju samo crnim slovima na belom papiru, umećem svoje naracije i specifičnog stila, što priznaćete nije jednostavno u današnje vreme brzog života i pokretnih slika koje su svuda oko nas. Ona je sve, samo ne pisac lakih krimića, treš literature i morbidnih romana.
Isto tako, možemo reći i da knjige Agate Kristi i ne moraju da budu obavezna lektira, jer će svejedno pre ili kasnije naći put do onih koji žele da čitaju. Dokazano generacijama unazad.
Autor teksta: Svetlana Anđelić, 13-04-2018
Vrlo kompleksno. S jedne strane pitanje je šta deca mogu da nauče čitajući njene knjige a s druge strane da li će čitajući knjigu da obraćaju pažnju na bilo šta osim na zaplet jer te on kod Agate prosto melje i tera da juriš napred što pre da otkriješ rasplet tako da ne bi oni ni obratili pažnju ni na epohu ni na društvene okolnosti. Ne treba im nametati kao lektiru. Možda bi imali odbojnost. Ko treba sam će je otkriti. Čitalac i knjiga se uvek sretnu.