1930. godine Agata Kristi nam ponovo uvodi neke nove likove u svoje romane. Ovoga puta nije rec o romanu, vec o odlicnoj zbirci kratkih prica: „Tajanstveni gospodin Kvin“ Upoznajemo Harlija Kvina i Gospodina Satervejta, koji ce se i sam nezavisno od Kvina pojaviti u jos jednom Agatinom romanu pomazuci Herkulu Poarou… Ova stranica je posvecena njima, uz napomenu da ce se podaci na njoj dopunjavati kako budem dolazila do njih.
Harli Kvin se pojavljuje se u kolekcijama prica
„The Mysterious Mr. Quin“ (1930), – Tajanstveni Gospodin Quin
„The Mousetrap & Other Stories“- izdanje za USA (1950) – Mišolovka i druge priče
„The Harlequin Tea Set & Other Stories“(1977) – Servis za čaj „Arlekin“
Detaljne inormacije o ovim naslovima i pričama u njima potražite na stranicama Kolekcija kratkih priča.
Harli Kvin je uvek samo „u prolazu„. On „dolazi i odlazi„… On je kao neki katalizator koji doprinosi da se stvari koje moraju da se dese – dese vec jednom, a tu je uvek u blizini i njegov prijatelj gospodin Satervejt kao neko ko ima odlicnu moc zapazanja da stvari postavi na svoje mesto cak i posle mnogo, mnogo godina…
Gospodinu Satervejtu se cesto cini da mu se uvek desavaju cudne stvari kada je Kvin u blizini, ali uskoro postaje svestan toga da se te stvari ne desavaju njemu, nego da se desavaju kroz njega vodjene duhom Harlija Kvina.
Portretisala sam ih uglavnom citajuci knjigu „Tajanstveni gospodin Kvin“. To je zbirka zaista odlicnih prica, mada pomalo neuobicajenih za stil pisanja Agate Kristi, jer ovde ona u svoje price unosi mistiku i naizgled nadnaravno. Na momente cak mozemo da pomislimo i da gospodin Kvin ne postoji, da je on fikcija, drugo ja gospodina Satervejta, da dolazi iz nekog drugog vremena i sa „onog“ sveta, a onda opet shvatimo da postoje situacije kada gospodin Kvin komunicira i sa drugim ljudima iz okruzenja i zapitamo se sta je istina i ko je g.Kvin u stvari. Mozda i oko nas prolaze misteriozni stranci i srecemo ih misleci da zive sa nama u istom univerzumu a u stvari se pojave pored nas onda kada su nam potrebni dolazeci ko zna odakle u nas zivot…
Nemojte se pitati otkuda na ovoj stranici Anthony Quinn i David Duchovny… Dopustila sam sebi malo kao i Agata Kristi da imam svoje male igre recima, a usput i neka fizicka slicnost ova dva lika sa njihovim opisima bila je presudna.
Treba napomenuti i to da je na ovu temu snimljen samo jedan film „The Passing of Mr.Quinn“ daleke 1928. godine u britanskoj produkciji, koji na zalost nisam gledala, ali po podacima na koje sam naisla koriscen je Agatin zaplet iz jedne od prica „Tajanstveni gospodin Kvin“, ali ne i likovi Gospodina Kvina i Gospodina Satervejta, vec slucaj resava Dr Alek Portal koga glumi Stewart Rome.
Stoga je ovde Anthony Quinn, veliki glumac cije me je prezime asociralo na naseg tajanstvenog gospodina Kvina ali ovde naravno kao lik Gospodina Satervejta. Kako je veliki Anthony pre nekoliko godina umro, u buducnosti bi njegov lik na ekranima mogao da igra i njegov imenjak, a takodje i jedan od mojih najomiljenijih glumaca Anthony Hopkins… Ali, pocnimo od naseg Kvina (tj. Satervejta)
U pricama Agate Kristi Setervejt se pojavljuje uglavnom sa gospodinom Kvinom. Jedini roman u kome se pojavio bez njega bilo je „Ubistvo u tri cina“ (1935) gde resava slucaj zajedno sa Poaroom. Upoznali smo ga u zbirci od kratkih prica „Misteriozni gospodin Kvin“ iz 1930 godine gde je opisan na sledeci nacin „Bila mu je sezdeset i druga – pomalo pognut, smezuran covek s buljavim licem, neobicno je podsecao na patuljka, imao je duboko, nesvakidasnje interesovanje za tudje sudbine.“ Pojavljuje se i u kolekciji prica „The Harlequin Tea Set“ u prici pod istoimenim nazivom. „Pricalo se da, kad se g. Setervejt nadje u bogatim kucama, ili je neobicno dobra kuhinja ili ce se tamo desiti nesto dramaticno“
Na fotografiji je
Anthony Quinn
(ili kako ja vidim
gospodina Satervejta)
Poaro i Gospodin Satervejt se srecu i u prici Dead Man’s Mirror – Ogledalo mrtvaca: Poaroovo misljenje o Gospodinu Satervejtu: „On je bio nepotrebno opterecen spominjanjem svih poznanika koji su imali neku titulu… a ipak, ako bih Gospodina Satervejta mogao opisati kao snoba, to bi bilo malo nepravedno prema njemu. On je bio zaljubljenik ljudske prirode, i ako je istina da posmatrac uvek najbolje igra neku igru, mozemo slobodno reci da je gospodin Satervejt znao mnogo toga.“
G. Setervejt ima jako dobru moc zapazanja. On nema neki svoj licni zivot, nema porodicu. Za sebe kaze: „Ceo zivot sam, takoreci, presedeo u prvom redu partera, posmatrajuci kako se predamnom odvijaju razlicite ljudske drame. Ja sam uvek imao samo ulogu posmatraca“ Sto se njegovih navika i drustvenog zivota tice „Svake godine, druge nedelje u januaru, g. Setervejt je putovao na Rivijeru. Bio je tacniji i od lasta. U aprilu bi se vracao u Englesku. Maj i jun je provodio u Londonu i nikada nije propustao Eskot. Grad je napustao posle utakmice Itona i Herova. Bio je gost u nekoliko provincijskih kuca pre nego sto bi se uputio u Dovil ili Le Tuko. Lovacke zabave su mu ispunjavale veci deo septembra i oktobra, a zatim bi do kraja godine ostao u gradu. Znao je svakoga i svi su znali njega“
G.Kvin je imao interesantan uticaj na g.Setervejta. Kao da je g.Setervejtu bilo potrebno prisustvo Harli Kvina da ga ohrabri. „Njegova uloga u zivotu je bila uloga slusaoca i posmatraca. Samo kada je bio sa g. Kvinom, situacija je bila obrnuta. Onda je g. Kvin bio pazljiv slusalac, a g. Setervejt je preuzimao glavnu ulogu.“
Iako su bili u vrlo srdacnim odnosima, g.Setervejt je odbio da podje sa g.Kvinom kada ga je ovaj upitao u posednjoj prici hoce li poci „Pajacovom stazom“ zajedno sa njim. Cudno ga je pogledao, zadrhtao na tren, znajuci da ce kad tad proci tom stazom i pustio g.Kvina da ode sam. Sresce se oni vec negde ponovo.
„…Obozavatelj umjetnosti i drame, gospodin Satterthwaite je slicio osusenom zemljanom loncicu. Svakako, bio je snob, no vrlo ugodan u drustvu, tako da su ga uvijek pozivali na sve vaznije kucne zabave i drustvene dogadjaje (rijeci ‘i gospodin Satterthwaite’ se obavezno pojavljivalo na dnu popisa gostiju.) Osim toga, bio je covjek znantne inteligencije i vrlo ostrouman promatrac ljudi i stvari…“ (odlomak iz romana: Tragedija u tri cina)
„… Gospodina Satterthwaitea su u zivotu najvise zanimali ljudi. U stvari, zene su ga mnogo vise zanimale nego muskarci. Za muzevnog muskarca gospodin je Satterthwaite cak i predobro poznavao zene. Neka zenskasta struna u njemu pomogla mu je da prodre ravno u zensku dusu. Cijelog zivota zene su mu se povjeravale, ali njega samog nikad nisu uzimale ozbiljno. Ponekad bi ga zbog toga obuzimala gorcina. Osjecao je da uvijek ostaje u prvom redu gledalista promatrajuci predstavu, a nikad sam ne sudjeluje u drami. Ali, zapravo mu je uloga promatraca odlicno odgovarala…“ (odlomak iz romana: Tragedija u tri cina)
„… G.Satervejt je bio pravi stanovnik velegrada. Odlican poznavalac francuske kuhinje, zenske mode i najnovijih traceva. U zivotu ga je najvise zanimalo proucavanje ljudske prirode i bio je ekspert u oblasti koju je sam stvorio – posmatranju zivota…“ (odlomak iz price: Detektivi u sluzbi zaljubljenih)
Na fotografiji je David Duchovny (ili kako ja vidim Harlija Kvina)
Stizemo i do drugog lika – Harlija Kvina (Harley Quinn) – Da se opredelim za sliku na kojoj je David Duchovny asociralo me je vise stvari – Agatino insistiranje na slicnosti imena – (Harley Quinn – harlequinne – pajac – Duchovny – duhovan – Harley Quinn je vise prikazan kao „duhovan“ nego kao fizicki prisutan lik) kao i Davidova najpoznatija uloga u mega serijalu Dosije X – gde se on bavi istrazivanjem nadnaravnih dogadjaja. Kako su i ove price prilicno „nadnaravne“ a i ova slika na kojoj Duchovny stoji u „ljubicasto-narandzastom“ polju me je asocirala na vatromet boja kada se on kao „tajanstveni“ gospodin Kvin pojavljuje, posebno u prici „The Harlequin Tea Set“ (Posmatrao je strasilo na jednom od polja… samo na jedan tren pomislio je kako ta figura lici na gospodina Harlija Kvina…Kasnije… iz nekog razloga pogledao je ponovo u strasilo. Sada vec vise nije uopste izgledalo kao strasilo. Izgledalo je kao gospodin Harli Kvin. Nekakva igra svetla, igra svetlosti sunca na zalasku ga je obojila…“
Harli Kvin je opisan kao mrsav, crnomanjasti muskarac… Uz njegovu pojavu u raznim situacijama gospodin Setervejt uvek vezuje dugine boje, sarenilo boja… (Harley Quinn – „harlequin“ – arlekin – pajac). Njegova prva pojava u prici: „Dolazak gospodina Kvina“ opisana je: „Na vratima je stajao visok i vitak muskarac. Gospodinu Setervejtu, koji ga je posmatrao, ucinilo se, usled neobicnog efekta obojenog stakla iznad vrata, da je obucen u sve dugine boje…“
Koja je uloga tajanstvenog gospodina Kvina? On se pojavljuje uvek u situacijama kada je doslo vreme da se razresi nekad mracan, nekad malo manje mracan dogadjaj iz davne proslosti ali uvek sprecavajuci da se u sadasnje vreme desi neka nova tragedija. On uporno odbacuje svoju presudnu ulogu u resavanjima ovih misterija i cini se da u razgovorima sa g. Setervejtom ovoga samo pricom navodi da i sam zakljuci sta mu je ciniti. U tome je njegova presudna uloga – on svojim prisustvom navodi g. Setervejta da obrati paznju na sve oko njega. G. Setervejt za njega kaze: „On ima neku skoro neverovatnu moc da vas upozori na ono sto ste videli sopstvenim ocima, da vam pojasni ono sto ste culi rodjenim usima…“ On je covek koji „dolazi i odlazi“. On ima ideju u koju je ubedio i g. Setervejta da covek bolje uocava stvari kada protekne neko vreme posle dogadjaja nego u vreme kada se zbio. On kaze: „Sto vise vremena prodje, stvari dobijaju jasnije obrise. Covek ih vidi u pravom svetlu i u kakvom su odnosu jedna naspram druge.“
Megi Keli u prici „Ptica slomljenih krila“ ovako je opisala njen susret sa Kvinom: „Kako je cudno ovo vece. Bila sam u sumi kasno popodne, i srela jednog coveka – tako cudan tip – visok, taman, kao izgubljena dusa. Sunce je zalazilo, a svetlo koje je prodiralo kroz granje drveca davalo mu je izgled pajaca…“