Karta za dan u „Orijent ekspresu” 50.000 evra

„Novosti“ u legendarnom „Orijent ekspresu“, na pariskoj Istočnoj železničkoj stanici. Prestižni hotel na šinama glamurozno je dekorisan. Postao deo literature i kinematografije.

PARIZ – OD STALNOG DOPISNIKA

TAMAN što se zahuktao iz Beograda i zašao u slavonsku ravnicu, „Orijent ekspres“ staje blokiran u snežnom nanosu negde između Vinkovaca i Slavonskog Broda. Detektiv Herkul Poaro briljantnim manevrima kreće u rešavanje misterioznog ubistva, dok luksuznim vagonima špartaju Entoni Perkins, Šon Koneri, Ingrid Bergman i društvo. U modernijoj varijanti, koja je upravo izašla iz filmskog studija, scene iz krimića Agate Kristi, između ostalih, dočaravaju i , dok je, zarad ekstremnijeg zapleta, ravničarski krajolik zgužvan u predeo s liticama. O filmskoj slobodi, inače, slušamo dosta ovih dana.

Tako je to na filmu. A u stvarnosti je sve još i lepše kada čovek lično može da dodirne pliš fotelja i utone pogledom u glamurozni dekor ovog prestižnog hotela na šinama koji je duboko zašao u kinematografiju i literaturu.

Pariska Istočna železnička stanica, 11 sati pre podne, na koloseku broj 4 postavljen je čuveni „Orijent ekspres“.

– Ćerka mi jutros putuje brzim vozom u Minhen, pa kad je prekoputa videla postavljenu staru kompoziciju, pozvala me telefonom i odmah sam došla da to vidim – kaže Gilen, koju smo zatekli na peronu dok zagleda i fotografiše lepoticu na šinama.

Na peronu živahno. Među znatiželjnicima rastrčalo se osoblje. Pristižu kolica s provijantom. Šef kuhinje Gzavije i somelije Nikola proveravaju porudžbinu. Služiće jastoga, teleći kotlet i tortu od pomorandži, dok će zvanice ručak zalivati kapljicama mersoa. Daju znak da se namirnice unose u vagone.

– To su kola, nisu vagoni – ispravlja nas Segolen Dangleter, zadužena za odnose s javnošću, otvarajući vrata koja vode u prefinjenost skupocenog enterijera.

Sve je unutra, u minijaturi, kao u predvorju najfinije palate. Vodilo se računa o svakoj sitnici, od uglačanih rukohvata, preko usijanih oplata, do mekoće naslona. Svaka kola su unikat, urađena s ukusom i mnoštvom artističkih detalja. Datiraju iz tridesetih.

– Zaista su korišćena u filmu „“ iz 1974. godine. Ceo film se događao u ovom vozu. Finalna scena se dešava baš u ovom prostoru – otkriva nam naša sagovornica dok prolazimo kroz enterijer sa cvetnom intarzijom na zidovima.

Sedamo u salon u kolima „Pulman“ koja su se koristila za dnevna , baš tamo gde je Poaro s puno intuicije ispitivao putnike.

– „Orijent ekspres“ potiče iz 1883. i prvi je evropski transkontinentalni voz. Prvi je u Evropi u koji je ušla gastronomija, da bi se putovalo brže, jer su tako ukinuta stajanja zbog obedovanja u staničnim restoracijama. To je dalo posebnu dušu „Orijent ekspresu“. Saputnici su se upoznavali i stvarali posebnu atmosferu – kaže madam Dangleter.

Ljudi su u ono vreme oblačili najbolju garderobu kada bi ulazili u ovaj voz.

– Ovako su naročito putovali diplomate, političari, poslovni ljudi. U „Orijent ekspresu“ je stvaran deo istorije našeg kontinenta i čitavog sveta. Tokom tridesetih dekor dobija na značaju, pa se priključuju i umetnici, Žozefina Beker, , svi oni koji su od „Orijent ekspresa“ napravili sliku kakvu danas ima – prenosi nam naš vodič.

Početni pravac je prolazio kroz Nemačku, a posle Prvog svetskog rata, uvedeni su polazak iz Londona i prolazak kroz Italiju, otvaranjem tunela Simplon, zbog čega je tada i dobio ime „Simplon Orijent ekspres“. Severna trasa je prolazila kroz Beč, a južna preko Milana i Venecije. Obe kroz prestonicu Srbije.

– Beograd je bio veoma važna etapa na putu do Istanbula – ističe naša sagovornica.

Od pedesetih, avionski saobraćaj je predstavljao sve veću konkurenciju, koja je pogodila sve luksuzne vozove toga doba. Konkurenciji nije odoleo ni legendarni „Orijent ekspres“, koji je prestao da saobraća 1977.

Ipak, nostalgija čini svoje, pa se luksuzni vozovi ponovo stidljivo pojavljuju. U toku je i projekat obnove legendarne trase.

– Dekor novog „Orijent ekspresa“ biće slobodniji, iako ćemo se, naravno, inspirisati postojećim kolima. Još nismo odlučili da li ćemo obnavljati stara, ili raditi sve iznova. Istraživanje je pokazalo da postoji veliko interesovanje, a nadamo se da će prve redovne kompozicije krenuti za od pet do šest godina – otkriva nam osoba koja ima privilegiju da joj život sa „Orijent ekspresom“ bude svakodnevica.

Za to vreme, originalni delovi mitske kompozicije, koji imaju vrednost nacionalne kulturne baštine, i dalje će se nalaziti u hangaru nedaleko od Pariza i izlaziće na šine samo po potrebi, kao i do sada, za privatne svečanosti ili promotivne akcije, kao što je i ona koja se pripremala dok smo vodili razgovor.

Korišćenje čitavog voza, koji uglavnom zakupljuju preduzeća, za jednu ovakvu celodnevnu vožnju, kakva je, na primer, bila nedavna do mondenskog atlantskog mesta Dovila, košta od 30.000 do 50.000 evra, sa svime što prati jedan ovakav izdatak, od kompletne posluge na raspolaganju, do sofisticiranog jelovnika.

S vremena na vreme, organizuju se i operacije dostupne široj javnosti. Tokom leta prošle godine na raspolaganju je bio „efemerni restoran“, u vozu koji je kretao iz Pariza do obližnjeg Epernea i vraćao se uveče. Dvadeset datuma je moglo da se rezerviše preko interneta, a karte su planule za tili čas.

Voz na prugu izlazi prosečno jednom do dva puta mesečno, mada je sada, posle pojavljivanja novog filmskog ostvarenja, potražnja postala veća.

– Novi film nije sniman unutra – otrkiva nam Segolen Dangleter. – Autori su odlučili da naprave modernu repliku, ali smo blisko sarađivali na detaljima.

Dok razgovaramo, odjednom se iz dubine dekora niotkuda pojavljuje Gijom Pikon, autor „Orijent ekspres: od istorije do legende“. Pokazuje nam Beograd na mapi. Uz trasu, fotografije „Pobednika“ na Kalemegdanu i Hrama Svetog Save. Uz geografiju predela kroz koju je voz prolazio, nalaze se i promotivni dokumenti, fotografije, razni spisi, dragocena svedočanstva.

na stolu čeka putnike. Majstori doteruju kablove. Jastog je na hladnom. Sve je spremno za put. Vozovi kreću, i doajen među njima.

BOGATSTVO ZA TURU

ORIGINALNA maršruta „Orijent ekspresa“ danas ne postoji, ali zato kompanija „Belmond“ organizuje slična luksuzna putovanja na drugim pravcima. Ova firma otkupila je i obnovila nekoliko vagona i tokom letnjeg reda vožnje održava turističke ture vozom „Venecija Simplon Orijent ekspres“ na linijama Pariz – Venecija, – Verona, Pariz – Budimpešta, Berlin – Pariz i ka drugim sličnim destinacijama za bogatu klijentelu koja može za kartu za izdvoji oko 2.800 evra.

Cena za vožnju između Venecije i Beča je nešto jeftinija i iznosi 1.660 evra, dok za petodnevno putovanje između Venecije i Praga treba izdvojiti 3.300. Najjeftinija tura je između Pariza i Londona po ceni od 663 evra, a ove godine na raspolaganju su dva termina u martu, pet u aprilu i tri u maju.

BEOGRAD SPAJAO CIVILIZACIJE

VOZ „Orijent ekspres“ imao je tokom istorije različite maršrute. Između ostalog, saobraćao je na linijama Pariz – Strazbur – Minhen – Beč – Budimpešta – Bukurešt – Istanbul, zatim Kale – Pariz – Lozana – Milano – Venecija – Beograd – Niš – Sofija – Istanbul, pa London – Kale – Pariz – Cirih – Insbruk – Beč – Budimpešta – Beograd – Atina… Na prikazu prema mapi prolazio je i kroz Rumu, Lapovo, Ćupriju, Stalać, Aleksinac, Džep, Vranjsku Banju i Vranje, a u gornjem pravcu kroz Sombor, Suboticu, Sentu, Čoku i Kikindu.

Autor teksta: Goran ČVOROVIĆ | 06. januar 2018.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:704767-Karta-za-dan-u-Orijent-ekspresu-50000-evra

JOŠ FOTOGRAFIJA IZ OVOG PREDIVNOG VOZA POTRAŽITE NA IZVORNOJ STRANICI TEKSTA NA GORNJEM LINKU

Pogledano 388 puta, 1 pregleda danas
Oznake za ovaj tekst još uvek nisu postavljene.

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: