„Herkulovi zadaci“ (Herkulov trud, Herkulovi podvizi) su kolekcija prica, pomalo neubicajena za Agatin stil pisanja na koji smo navikli. Price su na prvi pogled nepovezane i radnje u njima nemaju uticaja jedne na drugu i likove u njima, osim na Herkula Poaroa koji ih povremeno pominje i uporedjuje. U dve price vidimo povezanost – prva „Nemejski lav“ i „deseta – „Copor Geriona“ imaju jedan od glavnih likova isti, odnosno radnja u prvoj se odrazava na radnju u ovoj drugoj prici. Sve je pocelo tako sto je Herkul Poaro ipak resio da za godinu dana odlozi svoje penzionisanje i uzgoj tikvica i malo vise se posveti starogrckim klasicima. On ce u dvanaest slucajeva koji ce mu se sami nametnuti prepoznati dvanaest „Herculesovih“ mitoloskih prica.
NEMEJSKI LAV
Poaro je prirodno, upoznajuci grcku mitologiju, prvo ocekivao „Nemejskog lava“. Nije, naravno, ocekivao da mu pravi lav useta u stan, ali nije ocekivao ni pekinezera. Obicno bi slucajeve nestanaka pasa odbijao sa gnusanjem – ali u ovom je prepoznao nesto drugacije – angazovan je od strane jednog gospodina da razresi slucaj kidnapovanja psa njegove zene – sto je vec samo po sebi bilo cudno jer mu nije pisala jedna od usplahirenih, nervoznih zena, vec jedan pravi gospodin koji je, videlo se to iz pisma, zbog necega bilo prilicno usplahiren. Poaro odlazi da upozna ser Dzozefa Hogina i njegovu suprugu i saznaje da je pas bio kidnapovan u setnji i da je vec sutradan trazen otkup. Ledi Hogin je krisom od muza platila otkup na nacin kako je to trazeno i pas je iste veceri vracen a ser Dzozef sada zeli da Poaro istrazi pozadinu celog slucaja. Istrazujuci, Poaro nalazi slicne elemente kidnapovanja pasa i u nekim drugim pricama i shvata da je to vrlo unosan biznis. Kao sto u drugim pricama i romanima poznate knjizevnice imamo zamenu likova i lazne identitete – ovde je iskoriscen slucaj privremene zamene pasa. Naravno, on odmah zna i ko je organizator celog posla, ali jos jednom resava da „kriminalca“ ne privede pravdi.
LERNEJSKA HIDRA
Doktor Carls Oldfild dolazi kod Poaroa sa molbom da mu pomogne da dokaze da nije kriv za smrt svoje zene. Ona je bila invalid i umrla je pre godinu dana od akutnog gastritisa i u to vreme su komsije i prijatelji poceli da ga izbegavaju, da ga gledaju popreko, ogovaraju, tim pre sto su oni ziveli u seoskoj sredini koja je podloznija pricama… Ubrzo je shvatio da svi oni sumnjaju da je on kriv za njenu smrt i da je trovao ne bi li je nasledio jer je imala poprilicnu ustedjevinu. Slusajuci njegovu pricu Poaro prihvata da sasece ta ogovaranja u korenu – bas kao i Hercules Lernejsku hidru sa devet glava. Sa svojim odanim slugom Dzordzom Poaro odlazi u selo u kome je ziveo doktor Oldfild sa svojom pokojnom zenom i upoznaje jos nekoliko zanimljivih ljudi – medicinsku sestru koja se brinula o pokojnoj gospodji Oldfild, kao i gospodjicu Dzin Monkrift koja je radila za doktora i koja Poaroa u opustenoj atmosferi upoznaje sa najvecim „tracarama“ u selu… i Poaro dobija ideju kako da zaustavi glasine. Neprijatelj se najlakse pobedjuje sopstvenim oruzjem.
KERINEJSKA KOSUTA
Poaroov novi auto otkazao je bas u nevreme. Nalazio se na sred druma izmedju dva grada a pocinjao je sneg. Prihvatio je prenociste u lokalnoj krcmi i strasno je patio u nezagrejanoj sobi posmatrajuci svoje omlitavele brkove, smrznute noge i neprivlacan vecernji obrok koji je bio ispred njega. A onda ga je posetio mladic iz lokalne garaze u kojoj je popravljan njegov auto da ga licno obavesti o kvaru i usput iskoristi priliku da upozna slavnog detektiva i zamoli za jednu uslugu. On je zarko zeleo da pronadje jednu damu koja je odsela u obliznjoj kuci i koju je nedavno upoznao a koja je sada nestala bez traga. Cak se prilikom njegove potrage pokazalo da tu ima i malo misterije. Sa kim god se susreo trazivsi je, poricao je da je neko takvog izgleda ili imena boravio u toj kuci. Poaro je zaintrigiran i krece u licnu potragu za njom ne sluteci da ce ga potraga odvesti do Italije. Herkul Poaro pronalazi cuvenu rusku balerinu cija je mlada dama, navodno, bila sluskinja i tada, neocekivano, resava misteriju „Kerinejske kosute“…
ERIMANTSKI VEPAR
Treci zadatak odveo je naseg savremenog Herkula u Svajcarsku. Resio je da obidje neka cuvena mesta koja su mu proteklih godina promakla i tamo srece tamosnjeg inspektora koji ga prepoznaje i poverava mu tajnu da se u tom mestu ocekuje okupljanje bande na celu sa poznatim kriminalcem svetskog glasa Maraskom, kome je pripremljena klopka. Iako se lov na svirepog ubicu nije uklapao u njegove planove za odmor Poaro resava da se ukljuci u slucaj. Hoce li „Erimantski vepar“ upasti u njegove ruke? On upoznaje nekoliko zanimljivih gostiju hotela, doktora Laca psihijatra, prelepu Madam Grandije, Amerikanca Svarca i ubrzo se desava ubistvo a jedan od gostiju je ranjen. Doktor Lac ostaje sa pacijentom. Krece potraga za Maraskom. Stvar se zapetljava i postaje prilicno opasna po goste hotela tim pre sto policija ne raspolaze tacnim opisom opasnog kriminalca koji je i inace poznat kao majstor u prerusavanju. Medjutim, Poaroa malo sta moze da zavara.
AUGIJEVE STALE
Poaro se ovoga puta prihvata ciscenja „Augijevih stala“. Naime, zuta stampa se u poslednje vreme okomila na Edvarda Ferijera, uvazenog clana Parlamenta. Iskopali su neki sumnjiv slucaj i razglasili ga na sva zvona. Nevolja je u tome sto je ser Ferijer predsednik Narodne partije i ako bi taj magazin nastavio sa svojim tracevima, da bi ipak moglo da ispliva na povrsinu nesto sto bi ugrozilo buducnost partije. Poaro upoznaje njegovu zenu, inace cerku lorda Hameta koji je bio nadaleko poznat po svojoj iskrenosti i pravicnosti. Tim pre bi im skandal teze pao, pa je Poaro zamoljen da intervenise kod vlasnika magazina Ex-Ray News… On na vrlo neuobicajen nacin resava problem uplicuci u celu pricu Dagmar Ferijer, predsednikovu zenu i donoseci medijima bas ono sto traze – skandal na visokom nivou. Stvar dolazi do suda a onda Poaro stupa na scenu dokazujuci veoma vesto da su sve te price vezane za Dagmar bile izmisljene… A samim tim i one predhodne koje je magazin plasirao o ser Ferijeru…
STIMFALIDSKE PTICE
Harold Vering, mladi glavni sekretar bio je na putu uspesne karijere kada je na odmoru u Hercoslovackoj upoznao gospodju Rajs i njenu lepu cerku, gospodju Elsi Klejton, za koju mladic u pocetku misli da je udovica a kasnije saznaje da je pred razvodom jer je muz maltretirao. Cesto su zajedno. U pocetku zato sto mladi Harold ne zna slovacki jezik kao njih dve, a kasnije priznaje sebi da se prilicno zainteresovao za jos uvek mladu i lepu Elsi. U istom hotelu su i dve druge zene, po svemu sudeci sestre, vrlo cudnog izgleda i ponasanja. Jednoga dana tokom setnje Harold nailazi na Elsi koja neutesno place. Zagrli je u pokusaju da je umiri i utom nailaze dve sestre prateci mladi par sumnjicavim pogledom. Uskoro stize i Herkul Poaro kome ne mogu da promaknu dogadjaji u njegovoj okolini. Iznenada se pojavljuje i Elsin muz i tokom jedne svadje ona ga ubija a mladic se uplice u celu pricu resavajuci da im pomogne da zataskaju slucaj. Elsina majka posreduje kod vlasnika hotela, potkupljujuci sve redom, naravno Haroldovim novcem… Taman kada su mislili da su bezbedni prilaze im one dve cudne zene i na slovackom jeziku razgovaraju sa madam Rajs. Ona mu govori da one traze svoj deo jer su sve cule i videle. Harold nastavlja da placa ali Poaro uvidja njegovu zabrinutost i resava da mu pomogne postavljajuci zamku pticama grabljivicama koje su zivele od ucena.
BIK SA KRITA
Dajana Mejberli posecuje Poaroa sa cudnom molbom – njen verenik sa kojim je bila verena godinama raskinuo je njihovu veridbu zato sto misli da ludi i ne zeli da se trajno veze za nju. Ona je potpuno suprotnog misljenja i moli Poaroa da dodje u ogromno Cendler zdanje koje porodici njenog verenika pripada nekoliko generacija unazad. Momak je bio visokog porekla. Doduse jeste bilo ludila u porodici Cendler, ali on je bio potpuno zdrav sa njenog stanovista. Jedini koji je govorio o ludilu bio je sam mladic. Na imanju su pronalazene zaklane zivotinje. Njegova soba bila je zakljucavana nocu ali bi jutrima nalazena otvorena a na njegovim stvarima bili su tragovi krvi. Poaro se prihvata zadatka i dokazuje da je nekome itekako bilo u interesu da mladica prikaze svetu ludim i da je njegova verenica bila u pravu.
DIOMEDOVE KOBILE
Ovde Poaro resava problem koji mu je izneo njegov prijatelj, mladi doktor Majk Stodart pozvavsi ga da u sred noci dodje na jednu adresu u Londonu. Poaro odlazi i nalazi stan u neredu, polomljene case i opuske cigareta posvuda. Ocito je da je mesto bilo „popriste“ lude zabave vece pre. Pored svega toga, jedna mlada dama je pucajuci kroz prozor ubila skitnicu, a u drugoj sobi – druga mlada dama, Sila Grant, za koju je doktor ocito bio zainteresovan bila je pod uticajem droge. Ona je jedna od cetiri kceri penzionisanog generala Granta. Njena sestra Pam zabavlja se sa mladicem za koga se sumnja da trguje drogom. Poaro odlazi da razgovara sa generalom i da ga upozori na obrati paznju na ponasanje njegovih kceri, „Diomedovih kobila“ kako ih je zvao resavajuci ovaj slucaj. Njegova odlicna moc zapazanja sitnica na imanju starog generala kao i „male sive celije“ koje ce raditi punom parom na zabavi koja se potom organizuje a na kojoj se pojavljuju devojke resice ovaj zamrseni slucaj trgovine drogom.
HIPOLITIN POJAS
Poaro istrazuje slucaj ukradene slike iz muzeja punog turista dok su pred njim trajale demonstracije. Neki od njih su usli i u muzej i dok je policija pokusavala da ih rastera neko je isekao vrednu sliku iz ovira i odneo je. Olaksavajuca okolnost je bila u tome sto je slika bila mala i bilo ju je vrlo lako izneti iz muzeja neprimeceno. Ocekivalo se da ce slika biti prokrijumcarena u Francusku. Istovremeno, glavni inspektor Dzap pominje Poarou misteriozni nestanak kanonikove kceri koja je putovala u Pariz sa grupom drugih devojaka koje su trebale da pohadjaju tamosnju umetnicku skolu. Bila je sa grupom kada su usli u voz a kada su bili nadomak Pariza primecen je njen nestanak. Poaro ubrzo povezuje ova dva slucaja i to samo na osnovu toga sto je na pruzi nadjen jedan sesir… Poaro tvrdi da pored sesira moraju postojati i cipele… Naravno, i cipele su pronadjene posle potrage… Sta je to dalo ideju malom Belgijancu da i ovoga puta, kao uvek do tada, bude u pravu?
COPOR GERIONA
Ovde se pojavljuje kao jedan od likova gospodjica Karnabi koja se pojavljivala i u „Nemejskom lavu“ u ovoj kolekciji prica. Ovoga puta ona dolazi kod Poaroa sa zeljom da njoj ustupi jedan slucaj na resavanje. Radi se o njenoj prijateljici Emelin Kreg koja je pristupila udruzenju „Stado pastira“. Gospodjica Karnabi je bila zabrinuta zbog saznanja da su starije gospodje, clanice tog udruzenja, posle nekoliko meseci od pristupanja umirale od naizgled starih i obicnih bolesti i da su svu svoju imovinu ostavljale potom u nasledstvo udruzenju, tj. bolje reci njihovom Velikom Pastiru – Doktoru Andersonu. Ona daje predlog da im se sama prikljuci i sa lica mesta izvestava Poaroa o stanju unutar udruzenja. Situacija se zapetljava kada i ona sama posle izvesnog vremena pocinje da odbija Poaroa sve vise se odusevljavajuci idejom koju dobri doktor Anderson propoveda. Da li je zaista tako ili i gospodjica Karnabi i Poaro imaju neki tajni rezervni plan?
HESPERIDSKE JABUKE
Iz jedne privatne kolekcije nestao je vredni pehar koji datira jos iz doba renesanse i koji je koristio cak i jedan papa. Pehar je bio u obliku drveta jabuke oko koga je opasana zmija a jabuke na drvetu su bile od smaragda. Iz istorije je poznato da kad god bi papa nekome davao da pije iz njega – taj bi umirao. Sada, vlasnik tog pehara Emeri Pauer moli Poaroa da mu ga pronadje. Kupio ga je na jednoj aukciji ali nikada nije stigao do njega jer je ukraden od predhodnog vlasnika bas kada se ovaj spremao da mu ga posalje. Poaro, naravno dobija ideju gde bi ga trebalo traziti, ali da bi ga uzeo – on mora da organizuje njegovu kradju. Vrativsi pehar vlasniku, Poaro ipak pokusava da ga ubedi da vrati pehar na mesto sa koga ga je Poaro uzeo. Kako je doslo do ovog cudnovatog preokreta i da li ce i zasto Pauer poslusati Poaroa, saznajte u ovoj interesantnoj prici.
KERBEROVO ZATOCENISTVO
Ovo je jedna od interesantnijih prica iz ove zbirke u kojoj opet srecemo cuvenu femme fatale za Poaroa, tj. groficu Veru Rosakovu. Taman kada je vozeci se podzemnom zeleznicom i posmatrajuci danasnju mladez Poaro pomislio da je svet stigao do svog kraja… izasao je – i na pokretnim stepenicama ugledao madam Rosakov… U zurbi, razmenivsi par reci saznaje da je ona otvorila nocni klub „Pakao“. Uskoro, odlazi tamo, zapanjen atmosferom a nadasve ogromnim crnim psom Kerberom na ulazu, prema kome se Vera odnosila kao prema umiljatom kucnom ljubimcu dok Poarou nije bilo ni malo prijatno. On tamo izmedju ostalih upoznaje i mladu doktorku Alisu koju mu grofica predstavlja kao buducu zenu njenog sina za koju je on opet konstatovao kako kao i sva danasnja mladez bas ne ume da se pozabavi svojim izgledom obucena u neku neprivlacnu siroku suknju. Medju posetiocima kluba prepoznaje i jednog inspektora Skotland Jarda u civilu koji se pravi da ga ne prepoznaje. Poaro shvata da se nesto desava. Sutradan, odlazi kod inspektora Dzapa i saznaje da je mesto pod prismotrom zbog sumnje da se tamo vrsi preprodaja droge i ukradenog nakita. Policija organizuje raciju jedne veceri ali ne pronalaze nista. A onda, Poaro naravno dobija ideju – kidnapuje Kerbera a onda poziva groficu u svoj stan. Kada je gospodjica Lemon nekoliko dana kasnije morala da plati racun cvecaru od cak 11 funti za crvene ruze isporucene grofici, Poaro se zacrveneo objasnjavajuci kako je time samo cestitao veridbu njenog sina i kako su ruze u stvari za njenu snaju… i kako „Postoje momenti… kada ne treba stedeti...“ Gospodjica Lemon ga je pogledala sumnjicavo i promrmljala: „Dobri boze… Pitam se… zaista, u njegovim godinama… Sigurno nije…“
***
Piše – Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd, 15.12.2005.
