Komentar knjige – Misterija sedam brojčanika

Kako se naizgled nevina sala grupe mladica i devojaka uopste pretvorila u tragediju? Da li tako sto uopste nije bila nevina i nije bila sala… ili je samo posluzila zlocincu da jos vise zavara trag…? Kada se tragedija vec desila bilo je samo pitanje vremena kada ce se istrazitelji zapitati – cija je to bila ideja i ko ju je podrzao… jer bilo je isuvise simbolike – sedam budilnika (brojcanika) bilo je ne samo fizicki sedam satova, vec i naziv tajnog udruzenja cije se postojanje vrlo brzo otkriva i koje uostalom i samom nacelniku policije Betlu nije bilo nepoznato… A nasa Krpica je tek sumnjala na tako nesto. Nacelnik nije hteo da je ohrabruje i da potpiruje njene sumnje no ona se ubrzo pokazala i hrabrijom i smelijom nego sto je on mogao i da pomisli…

Dzimi Tesindzer, Dzeri Vejd, Bil Eversli, Roni Devero, Helen, Nensi, Carapica i Pongo… mladi ljudi kao i svuda na svetu uzivali su u vikendu kod Ser Osvada Kuta i njegove zene na imanju „Dimnjaci“, a onda se desio taj nesretni dogadjaj. U pokusaju da se nasale sa svojim prijateljem Dzerijem koji je voleo dugo da spava, smislili su da ga probude na malo neuobicajen nacin. Svako od njih postavice po jedan budilnik ispod njegovog kreveta namestenih da pocnu da zvone jedan za drugim. I tako jedan po jedan – ukupno osam… Ali, sutradan je takodje bilo kasno… a Dzeri nije ustajao iz kreveta. Zar budilnici nisu izvrsili svoju misiju – pitali su se? Usavsi u sobu ostali su zapanjeni – Dzeri je bio mrtav, budilnika je bilo sedam i svi su bili poredjani u savrsenom redu na polici iznad kamina? Ko je od njih znajuci za namestene budilinke, izvrsio ovu premetacinu i ubio Dzerija? I zasto, na kraju krajeva? Pa on je bio jedan od njih – njihov prijatelj?

Roni Devero i Dzimi Tesinzer su krenuli da obaveste njegovu sestru Lorejn o svemu sto se desilo… Ajlin Brent, koju su svi u drustvu znali po imenu Krpica, tog vikenda nije bila sa njima, ali je vrlo brzo obavestena sta se dogodilo i resila da krene u svoju malu privatnu istragu. Sedela je sa svojim ocem Lordom Katerhamom koji je gundjao na novopecene bogatase i mlade neuvidjavne ljude – „…Kakav je to nacin“, govorio je, „dodju ti u kucu i onda umru… bas nezgodno… sva ta guzva, istraga i tako to…“

Krpica je u stvari bila prijateljica Bila Everslija, mladog zenskarosa koji je inace (da vam otkrijem i to) bio u nju potajno zaljubljen (a i ona u njega), tako je i saznala za to sto se dogodilo, a kada je uskoro jos jedan mladic iz njihovog drustva nadjen mrtav pod jos sumnjivijim okolnostima, ona je shvatila da je vrag odneo salu. Tim pre sto je umro gotovo njoj na rukama… Vozila je auto, doduse malo brze nego sto je trebala, a onda je on iskocio iz zbunja i pao. Prosla je tik uz njega i osvrnula se. Lezao je na putu. Krpica je bila sigurna da ga je ona ubila. Istrcala je iz kola a on je poslednjih snagama izgovorio: „Dzimi Tesindzer… Sedam brojcanika…“ i umro.

***

Zasto sav taj mladi svet voli dugo da spava? Sa slucajem Dzerija Vejda smo vec upoznati… Kada Krpica razgovara sa Bilom ovaj joj kaze – „Nemas pojma koliki je napor za mene da budem u kancelariji svakog jutra u jedanaest sati…“ a kada mu ona trazi adresu Dzimija Tesidzera da ga poseti i prenese mu poruku mladica koji joj je umro na rukama, on joj kaze da ne ide tako rano kod njega jer nije budan – Krpica pogleda na sat i ustanovi da je dvadeset pet do dvanaest…

Kako i zasto ce se Dzordz Lomaks, politicar u usponu naprasno zaljubiti u Krpicu, cak toliko da ce je i zaprositi…? I zasto ce se troje mladih ljudi, Krpica, Lorejn, i Dzeri truditi svim silama da budu pozvani na tu zabavu? Sta ocekuju da ce se desiti?

Pisma? Prvo je Lorejn Vejd dobila pismo svog brata koje je Krpica nasla posle njegove smrti i posto je pripadalo Dzeriju, ona ga je prirodno poslala njegovoj sestri… Lorejn kaze da nista nije bitno pisalo u njemu – samo neki spisak imena sa brojevima koji njoj nista nije znacio… a onda je i Dzordz Lomaks dobio pretece pismo… a potom i Bil Eversli pismo od izvrsitelja testamenta kojim mu saopstava da mora da mu preda izvesnu zapecacenu kovertu…

Nacelnik Betl je vec istrazivao neki slucaj koji se takodje dogodio u „Dimnjacima“ koji su vlasnistvo Lorda Katerhama, Krpicinog oca i tada je i upoznao tu mladu damu. Sedela je sad preko puta njega, upoznajuci ga sa svime sto se desilo i trazeci od njega spisak tajnih organizacija rekavsi mu: „Vrlo dobro znate kakva sam nacelnice Betl. Ja guram nos svuda. Ja sam mirodjija u svakoj corbi. Ne zelim da vam budem na putu ili da radim stvari koje vi vec radite, ali ako imate bilo kakvog posla za nekog amatera, pustite me da to uradim“.

Ko ce sve biti prisutan na zabavi kod Dzordza Lomaksa? Pozvana je gospodja Makata, clan Parlamenta koja brine o deci, socijalnoj zastiti i slicnim stvarima, zatim Madjarica, grofica Ana Radski, Sir Stenli Dingbi, ministar avijacije, njegov sekretar Terens O’Rork, Her Eberhard, nemacki diplomata i pronalazac, Ser Osvald Kut koga smo vec upoznali, inace vlasnik celicane i njegov sekretar gospodin Bejtmen… Bil Eversli koji je inace visoki sluzbenik Ministarstva spoljnih poslova… cudan skup… a troje mladih posto poto zeli da bude prisutno ocekujuci da ce bas tamo otkriti tajnu „Sedam brojcanika“…

Krpica nije mogla da pretpostavi da ce se i pre zabave kod Lomaksa naci u sredistu tajne „Sedam brojcanika“… No, nije rec ovoga puta o tajnom udruzenju nego o nocnom plesnom klubu, zagusljivom, mracnom i naravno, sa tajnom sobom gde su se odrzavale partije pokera daleko od ociju javnosti… Tamo Krpica srece jedno njoj jako dobro poznato lice… i pita se kako se on obreo tamo? Nije li to previse slucajnosti?

Krpica i ne sluti tada gde ce se ona obresti za samo dva dana… i sta ce cuti i videti…

A onda stize dugo ocekivano vece kod Dzordza Lomaksa. Krpica i Dzimi su se dobro drzali glumeci da ih zanima politika. Lorejn Vejd nije dobila poziv za tu zabavu i Dzimiju je bilo drago sto ona nije tu. Zasto se on toliko radovao tome? I kako se Lorejn Vejd ipak pojavila na zabavi? Sta je to ocekivao nacelnik Betl da ce se desiti pa je sa svojim kolegama vec bio dobro rasporedjen oko kuce i imanja Dzordza Lomaksa?

Gledajuci prisutne, Krpica se pitala: Zasto gospodja Makata nije dosla i da li su tacni navodi koje je iznela u poslatom telegramu…? Da nije nemacki pronalazac isuvise mlad za ozbiljnost posla kojim se bavi ili joj se to samo cini? O cemu su razgovarali sarmantna grofica Radski i Bil Eversli, prilicno naklonjen zenskom svetu… Da li je napravljena greska sto je Bil upoznat sa dogadjajima… Pa i grofica je mogla biti jedan od osumnjicenih a Bil je bio njen prijatelj i ona nije zelela da on nastrada…

A onda i pored nacelnika Betla, dobro sakrivene policije, straze koju su organizovali Krpica i njeni prijatelji… nesto se ipak desava, cuju se pucnji… Te noci svako je krenuo u svoju avanturu, Dzimi u svoju, Krpica u svoju, pa cak i nepozvana Lorena Vejd… Sta se nalazilo u tajanstvenom paketu koji je sa prozora bacen pravo pred njene noge u trenutku dok je ulazila na imanje i stajala ispod visokih prozora osluskujuci kako sat u daljini otkucava dva sata…?

Ciji je bio pistolj koji je Ser Osvald Kut nasao na travnjaku te noci dok se setao, i sta je uostalom trazio u basti u dva sata nocu? Ko je bio ubijen, ko je bio ranjen, ko je pucao, ko je bio drogiran, ko je bio begunac? Ko nedostaje tog jutra? Gde je spavala grofica Radski? Cija je rukavica pronadjena u kaminu, nagorela i sa tragovima zuba… Kako je Lorena Vejd stigla tacno na ovaj incident i u minut bila na pravom mestu u pravo vreme? Sve se to pitao i nacelnik Betl, a i nasa mala pronicljiva Krpica…

Kao da im ta avantura nije bila dovoljna, Krpica, Lorena i dva mladica spremaju seponovo za posetu klubu „Sedam brojcanika“… ne sluteci da ih tu ceka veliko iznenadjenje… i da ce konacno upoznati sa vodjom tajnog drustva – cuvenim brojem 7…

Ovo je jedan od tzv. romanticnih spijunskih romana Agate Kristi na koje mozda nisu navikli oni koji su se do sada sretali samo sa Herkulom Poaroom i na izgled zbunjenom gospodjicom Marpl, koji su do sada resavali misterije po zabacenim engleskim selima u drustvu starih dokonih dama ili bogatasa koji suvereno vladaju svojim dvorskim kompleksima…

Ovo je napet roman, pun neocekivanih i brzih dogadjanja, cudnih zapleta i jos cudnijih raspleta, i kako Agata samo ume, naravno navede vase razmisljanje u jednom pravcu a zlocinac je neko sasvim drugi. Ovde je upleteno vise ljudi, opet je majstorski vise „slucajeva“ koji na izgled nemaju veze jedan sa drugim uspela da uplete…

Agata je ponovo umesala malo romanticnog zapleta u jos jedan svoj roman. Zlocin i raspleti zblizice na kraju Krpicu i Bila koji se uplasio da ce ona ipak pozitivno odgovoriti na udvaranje Dzordza Lomaksa. A i jos jedan par se zblizio, kao sto se i dalo ocekivati: Dzimi Tesindzer i Lorena Vejd… Eto, i to vam mogu reci a da vam ne umanjim uzivanje u citanju ovog odlicnog kriminalisticko – spijunskog romana.

+3

-1