Komentar knjige – Sastanak sa smrću

***
„…Ti vidis, zar ne, da ona mora da bude ubijena…
Cudne reci za jednog Herkula Poaroa, detektiva, da ih cuje svoje prve noci u Jerusalimu…“
***
Kada je pronadjena mrtva, i kad se mali Belgijanac prihvatio misije da otkrije istinu iako je rekao da mozda nece imati dokaza za sud, on nije sumnjao da je gospodja Bojton ubijena. On je to znao.
***
„…Ruka Herkula Poaroa zastala je na prozorskoj kvaki. Namrgodjen, zatvorio ga je odlucno, kako bi onemogucio ulazak stetnog nocnog vazduha! Poaro je cvrsto verovao da je najbolje da sav spoljasnji vazduh ostane napolju i da je nocni vazduh narocito opasan za zdravlje…“
***
Gospodja Bojton, nekadasnja upravnica zatvora, sada maceha Rejmondu, Kerol i Linoksu, Ginevrina majka, Nadinina svekrva, dovoljno omrazena u krugu svoje porodice, da je svo petoro spremno da laze u krug i prihvata krivicu na sebe, stiteci pri tome onog drugog za koga veruju da je kriv. Tezak slucaj za svakoga. Ali ne i za Herkula Poaroa.
***
Zasto je gospodja Bojton, tako sigurna i spokojna u svojoj kuci iz koje nikada hije dopustila nijednom clanu svoje porodice da izadje, niti stupi u kontakt sa bilo kim iz spoljasnjeg sveta odjednom resila da sa svojom porodicom krene na put u Jerusalim. Nije li to bilo previse riskantno? Ona, koja je zakljucala vrata svoje kuce pred svetom, koja je svoju decu drzala u totalnoj finansijskoj zavisnosti od nje, ziveli su u velikoj drvenoj kuci na selu, miljama daleko od bilo cega. Zasto su bas sada krenuli na put? I zasto je bas na tom putu ubijena gospodja Bojton?
***
„…Ti vidis, zar ne, da ona mora da bude ubijena…“ rekao je Rejmond svojoj sestri Kerol one noci u Jerusalimu kada ih je cuo Herkul Poaro. Da li je Rejmond zaista ubio svoju macehu? Da li mu je snage dalo to sto u vozu sreo ljupku i sarmantnu Dr. Saru koja ce se na sve nacine truditi da mu pomogne da se otrgne majcinog uticaja? Ili je Dr. Sara bila ta koja je „pomogla“ gospodji Bojton da umre? Tezak slucaj za svakoga, ponavljam. Ali ne i za Herkula Poaroa, naravno.
***
Trebalo je sklopiti kockice vremena dolaska i odlaska iz kampa u kome se desilo ubistvo. Ko je kada otisao, ko se, kada i zbog cega vracao? Ko je, kada i sta razgovarao sa gospodjom Bojton, kada je poslednji put vidjena ziva? Ko je poslednji razgovarao sa njom i o cemu? Ne pet, nego deset oprecnih prica, kao da je svako svakom davao alibi preuzimavsi krivicu na sebe…. cak i Dr. Zerar koji je napustio grupni izlet i vratio se u kamp zbog groznice dozivavsi u bunilu Ginevru cije mu se ljupko lice oiviceno crvenom kosom pricinjavalo u bunilu i ciju je dusu hteo da spase i otrgne je od ludila u koje ju je gurala okrutna majka svojim ponasanjem… Da li je on poznavajuci simptome mogao da glumi malaricnu groznicu i tako pribavi za sebe alibi? Ginevra, vec duboko zagrizla u ludilo i maniju gonjenja imala je dosta u svojoj licnosti od svoje majke. Ne zaboravite, jedino je ona u sebi imala zlu krv gospodje Bojton. Svi su bili sumnjivi, pa cak i Dzeferson Koup, Nadinin prijatelj iz mladosti koga je iz neobicnog razloga gospodja Bojton trpela i smatrala ga donekle clanom porodice. Zasto ga je trpela? Sta je bio njen interes? I da li je Nadin zaista htela da napusti svog muza Linoksa i ode sa gospodinom Koupom umorna od svekrvinog terora i od muzevljeve letargije ili je samo htela da ih sve prodrma time sto ce joj se usprotiviti? Jer majci nikada niko nije smeo da se usprotivi. A cime ih je ona u stvari i drzala tako vezane uz sebe i svoj omrazeni karakter? Cime?
***
Da li je Dr. Zerar, ako je stvarno bio u bunilu mogao da primeti da mu nedostaju spric i doza leka koji je gospodja Bojton i inace uzimala ali koji moze biti smrtonosan ako se predozira i zasto bi bilo ko krao spric i lekove od doktora ako je jednostavno mogao gospodji Bojton da da njen sopstveni lek u vecoj dozi od propisane. Nadin, inace nekadasnja medicinska sestra koja je brinula o narusenom zdravlju svoje svekrve je mogla to vrlo lako da uradi. Da li ju je ona ubila jer njen muz nije imao snage za to, ili je znala da je on to uradio pa mu je davala alibi?
***
Kada se Rejmond vratio u kamp i da li je zaista svojoj macehi rekao da je napusta i odlazi sa Dr. Sarom, da li je zaista bila Sarina kutija sa spricem koju je pronasla gospodjica Pirs a koju je bacila Kerol dan posle ubistva? Ili je to spric koji su Rejmond i Kerol ukrali od Nadin dan uoci puta iz Jerusalima u pustinjski kamp? I zasto su ga ukrali? I da li je tim spricem ubrizgana smrtonosna doza? Da li je Sara od gospodje Bojton napravila neprijatelja kada joj je u holu hotela dan uoci puta u kamp sasula istinu u lice o tome sta misli o njenom ponasanju prema ostatku porodice i kada joj je gospodja Bojton praznim glasom, gledajuci kroz nju kao da ne postoji procedila kroz zube:“Ja nikada ne zaboravljam. Zapamti to. Nikada nista nisam zaboravila – ni postupak, ni ime, ni lice…“ Da li je ta uzasna pretnja naterala mladu Saru da sto pre izvuce dragog Rejmonda iz kandzi njegove zloceste macehe tako sto ce je ona ubiti ili ce na to podsticati Rejmonda ili mozda njegovu sestru Kerol u dugim nocnim razgovorima…?
***
Hiljadu pitanja za malog Belgijanca. Ali ako un upotrebi svoj sarm, pricip reda i metoda…Obecao je pukovniku Karberiju istinu u roku od 24 casa… Kako? Voala… „…Samo obican razgovor. Sve u svemu, znate, ljudi ce vam kazati istinu. Zato sto je tako lakse! Zato sto je to manje naporno za stvaralacke sposobnosti! Mozete da kazete jednu laz – ili dve lazi – ili tri lazi – ili cak cetiri lazi – ali ne mozete lagati sve vreme. I tako – istina postane jasna.“ Poaro rece mirno:“Mozete da ih zadrzite dvadeset cetiri sata. Imacete istinu do sutra uvece.“ Pukovnik Karberi je piljio u njega “ Prilicno samouvereno, zar ne?“, upitao je. “ Znam svoje mogucnosti“, promrmljao je Poaro…“
***
Da li je Poaro mogao da se uzda u savrseno pamcenje i zapazanje ledi Vestholm koja je do detalja opisivala sta je radila i sta su drugi radili i sta je ko kome rekao i kako je ko koga pogledao i kako je ko bio obucen… Iako je ledi Vestholm bila uvazeni clan Parlamenta koja u drustvu gospodjice Pirs obilazi Jerusalim, ona je toliko bila ubedjena u svoju savrsenost da se njene reci, postupci i zapazanja nisu smeli dovoditi u pitanje, cak iako su bili pogresni. A Poaro je znao da su bili pogresni. On ju je sam naveo da pogresi u svojoj prici a da toga nije ni bila svesna. Da li je ona lagala svesno ili nesvesno, da li je u zelji da bude na nivou iznosila i zapazanja kojih nije bilo i kitila svoje recenice bespotrebnim opisima ne bi li zadobila divljenje malog Belgijanca…ili je to radila iz nekog drugog razloga i koliko se njena prijateljica gospodjica Pirs povodila za njenim misljenjem a koliko imala svoje…
***
Zasto je Nadin otisla kod svoje svekrve i rekla joj da napusta njenog sina i porodicu i odlazi sa gospodinom Koupom iako je znala da ce to kod bolesne gospodje Bojton izazvati bes i mozda ugroziti njen zivot i zasto je Linoks rekao da ne zna tacno kada se vratio u kamp ali kada ga je Poaro kasnije pitao sta je razgovarao sa svojom macehom on zna da je otisao do nje i da joj je navio rucni sat koji je bio u njenom krilu na 4.35. On tacno zna koliko je bilo sati. Sta on krije? Zasto Nadin moli gospodina Poaroa da se okane istrage i pusti da se smrt pripise bolesnom srcu i godinama gospodje Bojton sto nije bilo daleko od istine a obzirom na njenu svirepost i omrazenost niko nece zaliti za njom i samo ce uciniti dobro delo. Sta ona krije? Misli li da ce ipak uspeti da ubedi Herkula Poaroa i zasto joj je toliko stalo do toga? Gde je bio njen dragi prijatelj gospodin Koup u vreme ubistva? „Vi verujete da je vasa svekrva namerno ubijena i trazite od mene da oprostim ubistvo!“ pita je Poaro… „Kako ste teski !“ kaze ona Poarou. „Gospodjo, ja sam za neke stvari cvrt kao granit. Necu da oprostim ubistvo! To je konacna rec Herkula Poaroa.“
***
Ko je kad otisao, ko je kad dosao, ko je kome sta rekao, ko je sta o kome rekao, ko je sta video… sve se to Paoro raspitao. Neko je rekao jednu laz, neko dve, ali skupljajuci nesumnjivo istinite izjave Poaro je najzad imao svoju teoriju. „Moja teorija je da je kriminologija najlaksa nauka na svetu. Samo treba pustiti kriminalca da prica – pre ili kasnije on ce vam sve reci.“ Kao i u svakom romanu, Poaro i ovde okuplja sve oko sebe izlazuci svoju teoriju – „Mada ste me lagali, vi ste mi takodje, nesvesno, kazali istinu“ Ko od okupljenih misli da je kriv, ko misli da krije krivca a ko je zaista kriv otkrijte u ovom, do poslednje stranice, veoma napetom i uzbudljivom romanu pisanog sigurnom rukom Agate Kristi.

piše: Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd

+3

0