Ubistvo koje se desilo velikom detektivu Herkulu Poarou takoreci ispred nosa, nije mu moglo sluziti na cast… Oprosteno mu je delom zbog toga sto se sve odigralo u avionu, prevoznom sredstvu koje je mrzeo koliko i brod, tako da je vecinu leta prespavao… ili makar se trudio to da radi, drzeci cvrsto stisnute ocne kapke… I to ne samo da se odigralo na nekoliko metara od njega nego je i sredstvo za koje je bilo ocito da je posluzilo u izvrsenju zlocina nadjeno ispod njegovog sedista, pa je kao stranac od strane porote i optuzen da je bas on izvrsio zlocin. Ali, sudija, poznavajuci ga, srecom, nije prihvatio takav njihov sud. Medjutim, Poaroov ponos je povredjen, i naravno dace sve od sebe da resi ovaj zlocin.
Prica koju pratimo ima dva toka. Jedan ide kroz pripovedanje mlade frizerke Dzejn koja vrsi neku svoju istragu zlocina u koji je i sama upetljana i zubara Normana Gejla koji joj se ocito dopada i sa kojim zajedno istrazuje ovu misteriju, a da se nijednom nije zapitala do kraja nije li bas on mozda ubica iz aviona, i naravno, kroz onaj zvanicni deo istrage koji ide preko Poaroa i inspektora Dzapa.
Pored nase mlade Dzejn i Normana Gejla, sastav putnika je bio vrlo sarenolik, od plemica rodjenjem do onih koji su to stekli na neki drugi nacin, preko doktora, arheologa, muzicara, pisca deketivskih prica do samog detektiva licno Herkula Poaroa… Ubistvo se desava na samom pocetku romana, vec na kraju prve glave, sto je prilicno neobicno za Agatine romane. Ubijena, madam Gisela, koja je kako su kasnije saznali cesto letela na ovoj kratkoj liniji iz Francuske za Englesku, jutarnjim letom bi odlazila, popodnevnim se vracala, bila je poznata kao jako bogata zena koja je bogatstvo stekla zelenasenjem, pozajmljivanjem novca onima kojima je bio potreban i ubiranjem visokih kamata… Logicno pitanje koje se odmah namece – da li je neko od putnika aviona bio sa njom u takvim poslovnim odnosima pa je kao jednostavnije resenje od vracanja duga bilo – ubiti madam Giselu.
Ubijena je necujno – kako se cinilo, malom otrovnom srelicom, ispaljenom kroz duvaljku, neprimetno… tako je barem govorio trag na njenom vratu, strelica nadjena pokraj njenih nogu i duvaljka sakrivena ispod jednog od sedista… Sve je izvedeno tako da niko od strane prisutnih desetak putnika tog dela aviona nista nije primetio… Bila je to cinjenica koja je od pocetka do kraja zbunjivala sve one koji su istrazivali ovaj zlocin… Po sletanju u Englesku, krece istraga, ispitivanje putnika i osoblja aviona, posebno pregledavanje prtljaga i popisivanje svih stvari koje se u njemu nalaze na cemu je Poaro insistirao… Za one, medju vama, koji se zele igrati detektiva dok citaju Agatine romane, preporuka – obratite paznju na spisak stvari koje su nadjene kod putnika – moze vas uputiti u pravom smeru…
Ono sto je Dzapa posebno zanimalo bilo je da li je bilo ko ustajao sa svog sedista i odlazio u zadnji deo aviona gde je sedela madam Gisela. Utvrdjeno je nedvosmisleno za neke od putnika da jesu ustajali, ali svejedno niko nikome nije bio sumnjiv… Poaro dobija svoju prvu malu ideju… Da li se mozda u jednom trenutku desilo nesto sto je paznju SVIH putnika skrenulo na drugu stranu i tako dalo ubici prostora da izvrsi zlocin. Ako jeste – onda je ubica licno morao da izazove neku takvu situaciju… Poaro govori svom francuskom kolegi Furnijeu koji zajedno sa njima radi na ovom slucaju: „…Slazem se da je morao postojati psiholoski razlog zasto nitko nije vidio ubojicu. Ali moja razmisljanja idu donekle drukcijim smjerom od vasih. Smatram da je u nasem slucaju ono sto se vidi varljivo. Zatvorite oci, prijatelju, nemojte ih sirom otvarati. Posluzite se ocima uma, a ne tijela. Neka vase sive stanice rade. Neka vam one kazu sto se zapravo dogodilo…“
Poaro je svestan da je ubica nesumnjivo neko od putnika aviona, da je nemoguce da je ubica dosao „odnekuda spolja“ isto kao sto je svestan cinjenice da nakon odrzanog pretresa i svih izjava koje su date – jedno je jasno – neko bezocno laze i neko do njih 12 (racunajuci i osoblje aviona) je ubica. Isto tako, izvrseni zlocin nedvosmisleno govori o ubicinoj hrabrosti – trebalo je rizikovati i pred tolikim ljudima izvrsiti zlocin i biti siguran da neces biti primecen.
Daljom istragom se otkriva da je jedini naslednik njenog velikog bogatstva njena cerka koja inace nije zivela sa njom a da je kompletna dokumentacija koju madam Gisela vodila o pozajmljenom novcu i klijentima spaljena od strane njene sluzavke koja je rekla da je to uradila po uputstvu koje je davno dobila od svoje gazdarice – ako se njoj nesto desi, sve je trebalo da bude unisteno. Medjutim, Poaro sumnja da je ona nesto precutala. „…Svim zlocinima i ispitivanjima svjedoka nešto je zajednicko. Svi nesto kriju. Ponekad, zapravo cesto, rijec je o necem bezazlenom, necem sto nema veze sa zlocinom, ali ipak o necem…“
U traganju za istinom, Poaro sprovodi svoju istragu dok jedne veceri ne sretne Dzejn i Normana Gejla koji u svojoj maloj igri – istrazi prate gospodina Klensija, pisca detektivskih romana koji je takodje bio u avionu a koga su slucajno sreli u restoranu dok su vecerali… Tom prilikom Poaro razgovara sa njima o zlocinu govoreci: „…Ima vaznijih stvari nego pronaci ubojicu. Pravda je lijepa rijec, ali je kadsto tesko reci sto se pod njom podrazumijeva. Po mojem misljenju najvaznije je s nevinih skinuti krivicu… dok se nepobitno ne dokaze krivica neke osobe, svi koji su povezani s nekim zlocinom na odredjeni nacin trpe…“ To je jedna od cestih premisa u Agatinim romanima – ne samo kada je Poaro onaj koji resava zlocin. Setimo se romana „Nesreca nevinih“ gde je to najjasnije bilo naznaceno.
Nakon razgovora sa gospodinom Klensijem, te Dzejn i Normanom, Poaro misli da bi mogao da im veruje. Predlaze Normanu Gejlu da mu pomogne u istrazi zlocina… Da li on najbolje zna…? Da li mu Poaro zaista veruje ili se samo pretvara ne bi li se ovaj oslobodio i mislio da je sa sebe skinuo svaku sumnju… Nije li prerano da Poaro donese ovakav zakljucak i Normanu Gejlu poveri obavljanje ne tako jednostavnog zadatka… Sta je sad smislio? „…Kad je stigao kuci, otkljuca ladicu i izvadi popis s jedanaest imena. Cetiri imena oznaci olovkom. Zamisljeno kimne glavom. – Slutim da znam – promrmlja u bradu. – Ali moram biti siguran…“
Pojavljuje se i cerka madam Gisele, sada vec bogata naslednica… Iako veoma mlada, uspela se pre nepunih mesec dana vencati sa mladim Amerikancem… no u Francusku je dosla sama da resi poslove oko majcine zaostavstine… Medjutim, istrazitelji na celu sa Poaroom uskoro dolaze do novih dramaticnih saznanja koji iz korena menjaju sve?… „…Poirot divlje zalomi rukama, zatvorenih ociju, zgrcena lica. – Jednu minutu, minuticu – preklinjao ih je. – Moram razmisliti, shvatiti kako to mijenja moj pristup. Moram se u mislima vratiti. Moram se sjetiti. Proklet bio moj nesretni zeludac. Bio sam zauzet unutrasnjim organima!…“ Francuski inspektor Furnije bio je besan „…Sada shvacam o cemu je onaj Englez Japp govorio. Ovaj stari stvara nevolje. Pokusava zamrsiti jednostavan slucaj. Ne moze prihvatiti jednostavno rjesenje a da se ne pretvara kako se to poklapa s njegovim zamislima…“
Saznajte kako je mali Belgijanac zapravo razmrsio ovaj komplikovani slucaj i povezao dve kasicice na tanjiricu madam Gisele u avionu, cinjenicu da nigde u njenoj kuci nije bila slika njene cerke, kako je ispravno zakljucio otkuda osa u avionu, sta znace sifrovane oznake u maloj crnoj knjizici, zasto je sluzbenik u avio agenciji rekao madam Gisele da nema mesta na predhodnom letu, kakve veze Poaro ima sa Dzonom Robinsonom koji je ucenjivao groficu Horburi, zasto mu je bilo bitno odakle je poreklom svako od putnika aviona, zasto mu je likom poznata cerka madam Gisele koja se pojavljuje i trazi nasledstvo… zasto je insistirao da Dzejn podje sa njim u Pariz a i da se kasnije pridruzi ekspediciji dvoje francuskih arheologa…
Cega se to nas Poaro setio kad je mlada Dzejn u njegovom prisustvu polomila nokat i trazila turpiju… da li je otrovna strelica mogla biti izbacena kroz nesto drugo osim kroz urodjenicku duvaljku… kroz nesto sto nece privuci paznju… zasto se ubica na neki nacin nije resio sredstva kojim je izvrsio zlocin kada je to bilo moguce… da li je time samo hteo da privuce paznju da je ubistvo izbvedeno na taj nacin a da to uopste nije bilo tako…
On ima dosta pitanja, ali dosta i odgovora… i sve je blizi resenju zagonetke… Na zalost, iako su njegove misli isle u dobrom pravcu on nece uspeti da prestigne ubicu koji mora da pocini jos jedan zlocin… stici ce na mesto zlocina tek koji minut kasnije… ali on sada definitivno zna istinu… i poziva odabrano drustvo u svoj stan na veceru… dovodeci svojom (nama dobro poznatom) pricom jednu osobu do ludila i navodeci je da se sama oda…
Piše: Svetlana Anđelić, urednik stranice, Beograd
Od ovog romana sam očekivao malo više, jer je često hvaljen. Problem koji Poaro ovde mora da reši izgleda beskrajno komplikovan, a početna teorija o tome kako je zločin izveden deluje istražiteljima skoro neverovatno. Poaro će, naravno, sve to okrenuti na glavu i doći do istine, ali – varijanta koja nam se na kraju nudi kao rešenje misterije još je manje verovatna od one početne teorije.
Uživala sam iznova nakon ponovnog čitanja ove knjige nakon pa rekla bih bar 20 godina. Shvatila sam da je popularnost Agate Kristi upravo u tome jer je bezvremena i zaista zanimljiva svim generacijama. Sada čitam ponovo njene knjige sa svojom trinaestogodišnjom ćerkom i skupa uživamo u tome. Pozdrav. Marija