Tajna Božićnog pudinga
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Poaro je u pocetku odbijao da napusti udobnost svog londonskog doma u dane bozicnih praznika iako je bio zaintrigiran pricom koja mu se nudila za resavanje. Popustio je kada je saznao da je veliko zdanje Kings Lejsi prilicno modernizovano, a pre svega da ima centralno grejanje i toplu vodu u svako doba dana i noci.
Mladi princ, sin vladara jedne od istocnjackih zemalja je mladalackom nesmotrenoscu dozvolio sebi da u sred londonskog restorana bude nasamaren od strane jedne dame i da ostane bez cuvenog rubina, jednog od najvecih obelezja kraljevstva svog oca.
Poaro je morao hitno da resi taj problem, a britansko Ministarstvo spoljnih poslova imalo je informacije da bi rubin eventualno mogao biti u Kings Lejsiju. On se pod dobrim izgovorom pojavljuje tamo i niko ne sumnja u prave razloge njegovog prisustva na jednoj idilicnoj, porodicnoj bozicnoj veceri. Rubin se, naravno, pojavljuje.
Deca spremaju predstavu za Poaroa ali i Poaro je spreman da odigra svoju igru, pa cak usput, kao i obicno, stize da doprinese sreci jednog mladog para. Vrlo citka prica koja vas svojom napetoscu i stalnom akcijom drzi uz stranice knjige do poslednjeg slova… Ova prica je poznata i pod naslovom Kradja kraljevskog rubina (Theft of the Royal Ruby) pod kojim je i ekranizovana. Filmska adaptacija je odlicno uradjena i skoro u svemu prati radnju ove price.
Tajna španske škrinje
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Klasicno dobro zamisljen zaplet price na temu kako se jednim udarcem istovremeno resiti vise potencijalnih protivnika. Dok je jedan muskarac nadjen mrtav u velikoj spanskoj rezbarenoj skrinji, drugi je optuzen za njegovo surovo ubistvo. Skrinja je u njegovoj kuci i on je jedini imao i motiv i priliku. Cim se tu umesao Herkul Poaro znamo da ce biti i neocekivanih zapleta i raspleta. Njemu je slucaj bio nemoguc i pogresno postavljen od pocetka i kada je shvatio pravi redosled dogadjanja, onda ga je i resenje ove zagonetke odvelo pravo do ubice…
Potčinjeni
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Ser Rubin Asvel, veoma bogati vlasnik lokalne fabrike, nedavno je ubijen. Uhapsen je i za njegovo ubistvo optuzen njegov sestric. Sve govori protiv njega, i krv na njegovoj kosulji i svadja sa stricem uoci ubistva i to sto je on naslednik polovine njegovog bogatstva… Ali supruga ubijenog, lady Astvel ne veruje u to i salje svoju druzbenicu kod Poaroa da ga ubedi da prihvati slucaj i pronadje pravog ubicu.
Ona kao krivca direktno optuzuje drugog ali na njega nista ne ukazuje. Nije imao ni motiv, ni priliku, imao je savrsen alibi a i njegova blaga, povucena licnost nije to nagovestavala. Pored svega bio je jako odan Ser Rubinu. Poaro pokusava da razmrsi klupko teskih i zamrsenih odnosa unutar kuce u kojoj je stanovala i njegova porodica, ali i najblizi poslovni saradnici. Poaro takodje sumnja na jednu osobu ali se njegove sumnje ne poklapaju sa sumnjama Lady Astvel.
Ta ce ga sumnja dovesti do toga da resi jednu drugu, godinama skrivanu misteriju ali i doprineti tome da se otkrije pravi ubica ovog bogatasa. Moram ovde da istaknem i zanimljivu napomenu da je Poaroov glavni saradnik u resavanju ovog zlocina bio njegov dugogodisnji sluga Dzordz. Ovo je jedna od retkih prica u kojoj Poaro koristi i neke druge metode za dolazenje do istine (osim uobicajenog treninga svojih malih sivih celija).
Dok u prici dovodi doktora da hipnotise Lady Astvel, u filmskoj adaptaciji tu ulogu preuzima Miss Lemon… I dok je ova prica vise psiholoska, njena filmska adaptacija je naravno komercijalizovana tako da se u njoj srecemo i sa industrijskom spijunazom i ocuvanjem (izdajom) nacionalnih interesa. Iako film prati osnovni zaplet price, ukoliko imate priliku da odmah posle citanja price pogledate i film imacete utisak da se dosta odstupilo od onoga sto je Agata prvobitno htela da nam kaze, posebno u raspletu i motivima zlocina.
Dvadeset i četiri kosa
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Nema veceg izazova za Poaroa od proucavanja ljudske prirode. Posebna poslastica za njega je otkrivanje razloga zasto bi neko menjao uobicajene navike.„…Uskoro ce me zatvoriti u ludnicu, Monsieur le Docteur. Ali ja u stvari nisam mentalni slucaj, vec samo covek koji voli red i metod i koji se zabrine kada naleti na cinjenicu koja se ne uklapa u generalnu sliku…“ Kada je primetio da jedan od gostiju restorana u kome je cesto vecerao nije narucio svoj uobicajeni obrok on je posumnjao, a kada se par dana kasnije taj gost nije ni pojavio na veceri on se zabrinuo. Uskoro saznaje da je on umro posle pada niz stepenice.
Poaro zapocinje svoju licnu istragu ovog slucaja jer oseca da nesto nije u redu. Medjutim, iako ima naslednika, smrt Henrija Gaskonja mu ne bi bas puno donela jer je on bio prilicno siromasan. Poaro otkriva da je pokojnik imao brata blizanca koji je umro u gotovo identicno vreme kad i on. Sa stanovista nauke – nista neobicno. Ali, Poaro u svemu tome vidi jednu nelogicnost koja ce opravdati njegove sumnje da je Henri Gaskonj ipak bio ubijen i da je neko imao itekako razloga da to i ucini. Glavni dokaz protiv ubice bile su takodje njegove navike kojih nije uspeo da se resi… pa je Poaro, kao dobar posmatrac, imao jos jedan dokaz u prilog njegove male idejice… i teorije da ljudske navike najvise govore o njima samima…
San
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Poaro odlazi na poziv u posetu ekscentricnom bogatasu, vlasniku fabrike u predgradju Londona. Pomalo zbunjen okolnostima pod kojima je primljen na razgovor sa njim pod cudnim merama obezbedjenja i u tudjoj kancelariji koja je pri tome bila potpuno zamracena i gde je samo Poaro bio osvetljen jakom lampom. Nazirao je lik preko puta sebe koji mu se zalio na svoj cudan san koji ga je svake noci proganjao. U tom snu on uvek u isto vreme i na isti nacin puca u sebe… Poaro sumnja da neko zeli da ga ubije i da ga mozda hipnotise ne bi li sam to uradio i zeli da ga i on podvrgne hipnozi, no ovaj to odbija. Ubrzo je nadjen mrtav.
Sve je isto kao u njegovom snu ali Poaro sumnja da je to bio samoubistvo, mada je pred njim gotovo neresiv problem jer su mnoge stvari kontradiktorne. No, kako za Poaroa ne postoje reci neresivo i nemoguce, on uspeva da se izbori i sa ovim slucajem i to zahvaljujuci malom triku koji je upotrebio a koji mu je pokazao nacin na koji je ovo ubistvo moglo da bude izvrseno. Odlicna prica i prilicno dobra filmska adaptacija u isto vreme preporuka su i za citanje i za gledanje ovog filma.
Grinšoova ludorija
Komentar knjige – Tajna božićnog pudinga – Interesantan naziv za jednu kucu – „Grinsoova ludorija“… Stari gospodin Grinso je bankrotirao gradeci ovo zdanje koje je bilo sve samo ne otmena engleska kuca. Bila je ogromna, rogobatna, mesavina vise nespojivih stilova… Unutra je bila opremljena na isti nacin – puno kica, zlatnih detalja…
U kuci trenutno zivi unuka starog Grinsoa, jedna veoma ekscentricna stara dama… Rejmond Vest, poznati pisac i necak nase drage gospodjice Marpl, setajuci sa prijateljem nabasao je na ovu kucu i zapanjen njenim izgledom reasava da je malo poblize upozna… i nju i njene stanovnike…
Stara gospodjica Grinso ih upoznaje sa svojim cudnim testamentom… izrazavajuci zelju da nadje nekoga da priredi dnevnike njenog dede za izdavanje. Rejmond se vraca kod teteke Dzejn pricajuci joj o toj grozomornoj kuci… a ona dobija ideju da kod gospodjice Grinso zaposle Luizu, necaku rejmondove zene Dzoane. U kuci se ubrzo desava ubistvo. Luiza je jedan od svedoka a godpodjica Marpl, naravno neko ko ce dobiti kljucnu ideju za resavanje ove misterije. Odlicna prica, koja je morala biti razradjena u roman jer je imala za to sve predispozicije.
Piše: Svetlana Andjelic, Beograd, 31-10-2013
Za komentar korisceno izdanje knjige „Pustolovina Boižićnog pudinga“ Globus Zagreb, 1976.god.
Ovu knjigu možete naći i u izdanju Narodne knjige, 1997.god.
