Ubistvo u maloj ulici
Poaro i inspektor Dzap se setaju ulicama Londona u vreme praznicnog vatrometa komentarisuci kako je noc idealna za ubistvo – niko nista ne bi mogao da cuje… Dzap govori svom prijatelju: „Znate li, Poaro, da ja ponekad pozelim da vi izvrsite neko ubistvo… Voleo bih da vidim kako biste to uradili…“ Poaro mu odgovara: „Dragi moj Dzap, ukoliko bih ja izvrsio ubistvo vi ne biste imali nikakve sanse da vidite kako sam ja to uradio! Vi, verovatno, ne biste bili ni svesni da se ubistvo desilo…“ No, ispalo je da oboje nisu bili svesni da se upravo u njihovoj blizini desilo ubistvo… Sledeceg jutra njih dvojica odlaze na mesto zlocina. Ubijena je prijateljica i cimerka gospodjice Plenderlajt… Njih dve su delile kucu… Ubistvo je otkrila upravo ona vrativsi se iz sela jutros… Njena prijateljica je pogodjena metkom u glavu a u ruci je drzala pistolj… Samoubistvo? Ocito je da nije, cim je Agata Kristi resila da napise ovu pricu… No, salu na stranu, dosta toga govori u prilog tome da je ubijena i da je sve namesteno da izgleda kao samoubistvo pa je i ovo je jedno od onih ubistava u zakljucanoj sobi… I pored dobrog alibija, najsumnjivija je upravo njena prijateljica, gospodjica Plenderlajt… jer i pored otvorenosti ispremnosti na saradnju, i Dzap i Poaro osecaju da ona nesto krije od njih. No, ona ih dovodi i do drugog osumnjicenog, izvesnog majora Justasa koji je poslednji vidjen sa njenom prijateljicom uoci ubistva, ali je vidjen i kako izlazi iz njene kuce dok ga ona ispraca… Da li se vratio kasnije pod okriljem noci? Prica nas odvodi i do njenog verenika, uglednog gospodina Carlsa, clana Parlamenta, cijoj bi reputaciji skodilo da se sazna za njeno poznanstvo sa majorom Justasom ali i za nacin njene smrti… Istraga otkriva da je ona na dan smrti podigla znacajnu sumu novca koja nije nadjena u kuci… Da li ju je neko ucenjivao, pa se ona zbog toga ubila ne mogavsi da izdrzi pritisak? Ne, ona se nije ubila to smo zakljucili… Ali ako ju je ucenjivao major Justas – zasto bi „ubio“ svoj izvor prihoda…? Nacelnik Dzejmson je zaprepascen postupcima Herkula Poaroa koji pazljivo gleda svaki detalj u sobi ubijene, preturajuci usput i po kantama za djubre, stalno nesto mrmljajuci sebi u brk. Dzap pravda njegovo ponasanje kod nacelnika: „Poaro je moj stari prijatelj… i da znate, nije ni upola blesav kao sto izgleda… I da znate, on napreduje a ja bih jako voleo da znam sta ima na umu…“ Gospodjica Plenderlajt je uhvacena u lazi oko vrlo beznacajnih stvari ali tu se Poaro oseca na svom terenu. On obozava kada ga neko laze… posebno kada su lazi bespotrebne, jer tako najpre dodje do istine. Poaro i Dzap prate kretanje mlade gospodjice Plenderlajt ali se tek tada suocavaju sa nekim stvarima koje ne mogu razumno da objasne… Ali, Poaro se seca nekih detalja u sobi ubijene zene. On mora da navede njenu prijateljicu na ozbiljan razgovor, posto je sada siguran da zna resenje ove misterije… (pise: Svetlana Andjelic, urednik stranice, 12.juli 2006.)
Jedan neverovatan lopov
U kuci ser Carlsa Mejnfilda se posle odrzane zabave desava pljacka… Ne bi to bilo bas tako strasno da nisu ukradeni planovi za najnoviji model vojnog aviona. Ser Mejnfild je pored politicke karijere uporedo bio i na celu jedne avio inzenjerske kompanije i slucaj koji se dogodio mogao bi ne samo da ozbiljno ugrozi njega licno, nego da dovede u pitanje i stabilnost drzave. Neko od prisutnih vec daje predlog da se pozove Herkul Poaro… Cinjenice su govorile da je mladi sekretar ser Mejnfilda, jedan izuzetno pouzdan mladic samo na par minuta ostavio bez nadzora planove koji su bili na stolu i to da bi otisao do vrata radne sobe jer je sluzavka jedne od gosci te veceri vristala na stepenistu… Za to vreme, neko je najverovatnije usao kroz prozor sa terase koja je spajala celo prizemlje i dok je mladic bio ledjima okrenut stolu, planovi su nestali… Poaro je zbunjen jer je vreme za koje je sve izvedeno zaista jako kratko. Da li se sve bas tako dogodilo? Zasto je sluzavka vristala? Cija je ona bila sluzavka? Da li je ser Mejnfild dok je bio u vecernjoj setnji sa prijateljem po imanju zaista video neku priliku kako se preko terase sunja i bezi u obliznje zbunje ili je sve samo umislio dodajuci mu kasnije jos veci znacaj kada su vazni papiri nestali… Ko su bii gosti Ser Mejnfilda i da li su svi bas pouzdani? Da li je neko od njih mogao da bude cak i spijun? Da li su se posle vecere i kraceg sedenja u salonu posle, bas svi zadrzali u svojim sobama ili je neko iz nekog razloga izlazio iz svoje sobe… I dok u pocetku svi tvrde da nisu napustali svoje sobe kada su jednom vec otisli na spavanje, ispalo je da je gotovo svako od gostiju ser Mejnfida imao neki svoj razlog da izadje, i to ne samo da izadje nego i da sidje u prizemlje… Ser Mejnfild ima svog „osumnjicenog kandidata“ ali Poaro ubrzo razvija sasvim drugu teoriju… Stvari se jos vise komplikuju kada Poaro sazna da je jedna osoba sumnjive proslosti pozvana u kucu kao gost tog vikenda upravo zato da bi se sama odala i da bi je konacno uhvatili na delu kao spijuna… ali umesto da oni uhvate osumnjicenog na delu, njima je ispred nosa ukradeno bas ono sto nikako ne sme da napusti radnu sobu Ser Mejnfilda… Polako se priblizava jutro i Poaro pocinje diskretno da razgovara sa svakim gostom iz kuce.. Ubrzo saznaje za cudne i isprepletene odnose medju njima… Jedna od gosci, lejdi Karington odlazi diskretno da razgovara sa Poaroom jer ima utisak da zna nesto vise o celoj prici… No, Poaro se ne da zbuniti tako lako i vrlo brzo mu postaje jasno da je lopov zaista „neverovatan“… (pise: Svetlana Andjelic, urednik stranice, 12.juli 2006.)
Ogledalo mrtvaca
„Stan je bio jedan od onih modernih. Namestaj u sobi je takodje bio moderan. Fotelje su bile nekako cetvrtaste, stolice su bile pravougane. Jedan moderan pisaci sto je bio smesten tacno ispred prozora i za njim je sedeo jedan onizi, stariji covek. U toj sobi, jedino sta nije bilo cetvrtasto bila je njegova glava. Imao je jajastu glavu. Gospodin Herkul Poaro je citao pismo.“ Pismo je pisao gospodin Seveniks – Gor i u pismu je izrazio svoju sumnju da je zrtva prevare i kako ne zeli policiju da petlja u porodicne stvari on moli Poaroa da dodje do njega ne bi li resio njegove dileme… Pre nego sto je nas mali Belgijanac krenuo na put on odlazi na jednu zabavu na koju je bio pozvan i tamo srece, nama vec dobro poznatog Gospodina Satervejta koji poznaje dosta uglednog sveta i od njega saznaje neke zanimljive detalje o gospodinu Seveniks-Goru cijeg slucaja treba da se prihvati. Poaro saznaje da je on pripadnik veoma stare porodice koja vekovima uziva ugled… ali da se sada njihova loza gasi jer je upravo gospodin Zerves Seveniks-Gor poslednji u nizu… Bio je prebogat, vlasnik dosta nekretnina, rudnika, fabrika… Gospodin Satervejt kaze o njemu: „Mnogi ljudi bi vam ga opisali kao ludog coveka… Na neki nacin to je istina. On jeste lud ali ne u smislu da je to ustanovljeno ili da mu se prividjaju neke stvari – on je lud u smislu sto nije normalan. Njegov karakter je uvek nekako originalan.“ On je bio egoista, ekscentrik i snob… No Poaro se ipak zainteresovao i otisao do njega. Tu upoznaje njegovu mladu zenu koja se pomalo bavi okultnim naukama, njihovu usvojenu cerku, atraktivnu i modernu mladu devojku, Zervesovog rodjaka Trenta koji ne moze kao direktan naslednik da nasledi titulu i ime ali moze veliki deo novca… No, Poaro nema srece da upozna i gospodina „ekscentrika“ licno… Naime, on kasni na veceru a uvek je tacan i zahteva tu tacnost i od svoje porodice. Deo price koji sledi negde pomalo a negde i previse podseca na deo price „Drugi udarac gonga“… Njega nalaze ubijenog u radnoj sobi i iza njegovog stola je ogledalo, ocito napuklo od odbijenog metka… Poarou vise o svega upravo govori to ogledalo i bice mu jedan od glavnih putokaza do ubice… Sve je ponovo podsecalo na samoubistvo, zakljucana soba i zatvoreni francuski prozori, kljuc od sobe u dzepu ubijenog coveka i samo njegovi otisci na pistolju… Ovaj slucaj se ne razlikuje mnogo od mnogih drugih koje je Poaro sa lakocom resavao. No, nesto je drugacije. Poaro gleda u ogledalo i posle pazljivog razgledanja po sobi i razgovora sa svima u kuci, kao i sa brojnim gostima koji su bili prisutni tog vikenda, devojkom mladog Trenta, kao i starim porodicnim prijateljima pukovnikom Burijem i gospodinom Forbsom, kao i sekretarom starog Zervesa, zatim sa kapetanom Lejkom i gospodjicom Lingard koja je pisala istoriju porodice na Zervesov poziv, on primecuje zacudjujuce odnose koji su vladali medju ljudima u kuci ali i kako je vrlo lako doslo do tragedije… Svojim odlicnim poznavanjem ljudskog karaktera i tvrdnjom da niko ne moze da uradi nesto sto nije u skladu sa njegovom prirodom, sto je cesto i tvrdio, on medju prisutnima pronalazi i jednog „uljeza“ koji je itekako imao razlog da se resi gospodina Seveniks-Gora jer se ovaj upravo spremao da napravi neke izmene u svom testamentu… Na svoj dobro poznat nacin – optuzujuci jednu osobu za zlocin, on navodi drugu osobu da se otkrije… (pise: Svetlana Andjelic, urednik stranice, 12.juli 2006.)
Trougao na Rodosu
„Herkul Poaro je sedeo na belom pesku i gledao ispred sebe prozirno plavo more. Bio je veoma brizljivo doteran, na sebi je imao belo flanelsko odelo u dendi stilu i veliki panama sesir koji mu je stitio glavu. Pripadao je staromodnoj generaciji koja je verovala da se treba dobro zastiti od sunca…“ Tek eto bio je na odmoru ali nije mogao opet da pobegne daleko od zlocina… Ovoga puta rec je o ljubavnom trouglu u kome su se nasli mladi bracni par Gold, Daglas i Mardzori… U istom hotelu je odsela i cuvena Valentina Santri sa svojim petim muzem, kapetanom Santrijem, pomalo sirovim, krupnim prepalnulim muskarcem koji nije bas puno pricao, ali su njegove oci sve pomno pratile sta se desava oko njegove zene… Ona je bila cuvena po svom bogatstvu, po odevanju, po lepoti i po svojim bracnim poduhvatima. Imala je pet muzeva i nebrojeno mnogo avantura… a sada je bacila oko na Mardzorinog muza Daglasa… A i on, ne da nije bio ravnodusan nego se nije odvajao od nje i trudio se da joj ispuni svaku zelju… Mardzori primecuje ponasanje svog muza… Poaro za sada samo posmatra situaciju svestan da uskoro moze doci do tragedije. „…Mozda je stvar u tome sto je moj mozak navikao na kriminal, – rekao je sam sebi – Ipak imam losu probavu! Ja zamisljam neke stvari.“ Ali je i dalje bio zabrinut… Uskoro van svakog razumnog objasnjenja Poaro savetuje mladu Mardzori da sto pre napusti ostrvo ako ceni svoj zivot… Zasto misli da bi ona mogla biti u opasnosti kada je glavna prepreka Valentinin nasilnicki raspolozen muz, i nekako je logicno da medju muskarcima koji se bore oko jedne zene moze doci do sukoba…? Oni su se stalno svadjali i nijedan nije popustao. Pratili su u stopu Valentinu Santri… a onda se desilo zlo… Neko od njih cetvoro je otrovan i na prvi pogled se cini slucajno, tj. otrov je bio izgleda namenjen nekom drugom. Ko je kriv? Ko je trebao da bude zrtva zlocina ili je mozda ispalo sve kako je planirano, samo je ubica dobro umeo da prikrije svoje motive…? Da li je Poaro bio u pravu kada je savetovao Mardzori Gold da ostavi svog muza i ode sa ostrva sto pre? (pise: Svetlana Andjelic, urednik stranice, 12.juli 2006.)
