„Zla sudba“ je zaista jedan od jezivijih romana Agate Kristi. Nije on toliko napet na svakoj stranici koliko su jezivi neki dogadjaji za koje ce se ispostaviti da su se dogodili u proslosti i naravno kao i uvek resavanje misterije i ovoga puta dovodi nase junake u opasnost. Radjen je gotovo kao i prvi – „Tajni neprijatelj“ gde Tomi i Mrvica polaze tako reci ni od cega ne bi li resili slucaj (koga uzgred mozda uopste nema). Ista stvar se desava i ovde. Razlika je samo u tome sto su oni sada ljudi u zrelim godinama. Imali su gotovo 60 godina, sina Dereka i kcer Deboru koji su takodje bili udati i imali svoje porodice. Sa njima je vec dugi niz godina i nama znani Albert iz prvog romana. Ovoga puta on je tu da brine o svim stvarima vezanim za kucu, ali im je i ovom slucaju ukazao na pravi trag.
Evo kako Agata sada opisuje Tomija i Mrvicu vec na prvoj stranici romana (mozda je greska u prevodu – Mrvicu znamo kao crnku a Tomija kao ridjokosog, a tako ga pominje i tetka Ada na kasnijim stranama): „Gdja Beresford je nekada imala ridju kosu. I dalje su postojali tragovi ridjeg, ali veci deo te boje je nestao, pretopivsi se u onu pepeljasto sivu koju ridjokosi ljudi cesto dobiju u srednjim godinama. G. Beresford je nekada imao crnu kosu, gustu neukrotivu grivu. Sada je crno bilo prosarano sedim, neujednaceno razbacanim pramenovima, sto je prilicno dobro izgledalo.“
I dalje su se voleli istim zarom kao i pre vise od trideset godina koliko su bili u braku „G. i gdja. Beresford su, po sopstvenom misljenju, tek prosli najbolje godine. Bili su vrlo zadovoljni sobom i voleli su jedno drugo, i tako su im dani tekli tiho ali veoma ugodno.“
Na pocetku romana Tomi i Mrvica odlaze u Dom za stare „Suncani greben“ da posete Tomijevu tetku Adu koja tamo provodi svoje dane u starosti. Pri tome upoznaju i dosta drugih starih ljudi i svako od njih je pomalo cudan na neki nacin. Mrvica posebno nije mogla da prestane da misli na trenutak kada joj je, cekajuci Tomija da izadje iz tetkine sobe, sela i zagledala se u kamin, prisla stara gospodja Lankaster koja je, ispijajuci svoju casu mleka, upitala pomalo zaverenicki: „Vidim, gledate u kamin. Da li je to bilo vase jadno dete? “ Zbunivsi Mrvicu… zena je nastavila: „Pomisila sam da ste mozda iz tog razloga dosli. Neko bi trebao da dodje. Mozda ce i doci. I gledace u kamin, bas ovako kao vi. Tu se to nalazi, znate. Iza kamina“
Samo tri nedelje po ovoj poseti javili su im da je tetka Ada umrla. Otisavsi po njene stvari u „Suncani greben“ Mrvica saznaje da su gospodju Lankaster rodjaci odveli iz doma. Uzeli su dokumenta, licne stvari i nekoliko komada tetkinog namestaja za uspomenu, jedan sto koji je Tomi oduvek voleo i sliku sa zida za koju im je receno da ju je gospodja Lankaster poklonila njihovoj tetki pred odlazak iz doma.
Mrvica stalno razmislja o gospodji Lankaster, njenom tajanstvenom nestanku i jos cudnijim recima. Ne, pomislila bi, nije ona senilna, ne deluje ni da je pomerila pamecu… Ona pokusava da na sve moguce nacine dodje do gospodje Lankaster jer oseca da je ona u nekoj opasnosti ali njoj se gubi svaki trag. Kao da gospodja Dzonson koja ju je odvela jednostavno zeli da ova ne bude pronadjena. Mrvicu ne popusta osecaj da je stara dama u opasnosti. Ona jednostavno zna da je slika nekako bitna.
Jos interesantnije u svemu tome je i to sto Mrvica ima i osecaj da je kucu koja je na slici vec jednom videla. Dok je Tomi poslovno odsutan jer mora da prisustvuje konferenciji udruzenja bombasticnog naziva „Internacionalna unija udruzenja bezbednosti“ ona krece da krstari engleskim drumovima u potrazi za kucom sa slike. Koristeci malo svoje metode dedukcije i savrsenog pamcenja pronalazi kucu, (odlican deo knjige gde ona po principu – kako sam bila obucena, gde sam isla, sta sam imala u ruci, iz kog ugla sam je videla i slicno…) tamo upoznaje stanovnike lepog malog mesta Saton Censelor blizu Market Bejzinga pokusavajuci da otkrije tajnu kuce koja je u proslosti cesto menjala imena ali ju je ona nazivala „kuca pored kanala“…
„Tokom dugog trajanja njihovog bracnog zivota, oni se gotovo nikada nisu rastajali, cak ni na kratko vreme. To je pocelo jos pre no sto su se vencali, kada su se nazivali parom „mladih avanturista“. Zajedno su prosli kroz razne teskoce i opasnosti, vencali su se, rodili dvoje dece, i bas onda kada im se svet ucinio dosadnim, dosao je Drugi svetski rat i oni su na gotovo cudesan nacin opet bili upleteni u spoljni krug britanske obavestajne sluzbe“
Ovoga puta bili su razdvojeni. Mrvica je na svoju ruku krenula da istrazuje jer Tomi nije video nista neobicno u iznenadnom odlasku stare gospodje Lankaster iz doma. U Saton Censeloru Mrvica upoznaje galeriju interesantnih likova. Prvo srece stanovnike „kuce na kanalu“ Alisu i Amosa Perija koji su iznajmili zadnji deo kuce, zatim vikara, gospodjicu Neli Blaj, gospodina i gospodju Koplej kod kojih odseda. Kao i svi stariji ljudi u malom mestu, svi su prilicno brbljivi i druzeljubivi i Mrvica saznaje dosta o samom mestu, „kuci na kanalu“ kao i o nekadasnjim stanovnicima mesta. Medjutim, vrlo brzo otkriva i neke interesantne, uzbudjujuce ali i vrlo uznemirujuce detalje. Prvo, dok je Alisi Peri pomagala da izvadi pticje gnezdo koje je upalo kroz dimnjak „kuce na kanalu“ u kaminu nalazi deciju krpenu lutku, zatim na crkvenom groblju srece vikara koji po molbi izvesnog gospodina Votersa koji mu je pisao trazi jedan deciji grob… Njoj naravno stalno naviru reci gospodje Lankaster koju je srela u domu: „Da li je to bilo vase jadno dete?“ Prihvata se da pomogne vikaru istrazujuci sama po groblju a onda odjednom „… bila je svesna senke koja je izronila iza nje, ali pre nego sto je uspela da se okrene – nesto ju je udarilo odpozadi u glavu i pala je na spomenik, u bol i tamu…“
U medjuvremenu, Tomi se vratio sa konferencije. Albert mu saopstava da se gospodja (tj. Mrvica) javila da ce stici do vecere, ali se Mrvica ne pojavljuje te veceri a prolazi i sledeci dan i jos jedan… Albert ne zna, odnosno niko ne zna kuda se Mrvica uputila. Tomi ima samo jedan trag – sliku „kuce na kanalu“. Obilazeci galerije pokusava da sazna nesto vise o slikaru koji ju je naslikao. Imao je srece i u jednoj od galerija srce svog prijatelja koji je tamo radio. On ga informise da je slika nastala pre skoro cetrdeset godina, da je autor umro ali je njegova zena ziva. Tomi upoznaje gospodju Boskovan koja ga tacno upucuje u mesto Saton Censelor ali i daje vrlo znacajnu primedbu da njen suprug nije naslikao camac ispod mosta na slici. Ko je i zasto doslikao camac? Da li je to neki trag?
Tomi saznaje da se Mrvica nalazi u lokalnoj bolnici ali ona se seca samo svojih devojackih dana, govori o sebi kao o Prudens Kouli.On obilazi advokatsku kancelariju koja je vodila poslove gospodje Lankaster. Ostaje zbunjen ponasanjem gospodina Eklesa, advokata. Ko je u stvari gospodin Ekles koga prati britanska tajna sluzba? Da li je on zaista samo ugledni advokat i da li je rekao sve Tomiju kada je dosao da se raspita o gospodji Lankaster? Zasto tajna sluzba prati Eklesa?
Tomi i Mrvica se srecu. Ona se polako oporavlja i priseca proteklih dogadjaja. Cak se seca i imena koje je procitala na spomeniku pre nego je osetila udarac. Njih dvoje upoznaju ser Filipa Starka, starijeg udovca, zemljoposednika za koga se ispostavlja da je vlasnik gotovo sve zemlje oko Saton Censelora. Istrazujuci tajnu zapustenog nadgrobnog spomenika pocinju da se otkrivaju mracne i jezive tajne malog mesta, isplivava na povrsinu serija decijih ubistava pre dosta godina, pljacke dijamanata kao i druge kriminalne aktivnosti. Ko od pitomih stanovnika tog malog mesta moze imati veze sa tim strasnim zlocinima? Tomi shvata da je nesto mnogo krupnije u pitanju i angazuje svog prijatelja Ajvora Smita iz tajne sluzbe.
Kao i u drugim romanima Agate Kristi ni ovde nema krvi do kolena, nozeva i pistolja koji sevaju na sve strane… ali sve se to desavalo u proslosti… Ko je kriv za smrt nekoliko malisana u tom mestu pre dosta godina? Zasto vec godinama niko ne stanuje u drugoj polovini tajanstvene kuce? Kakve veze imaju gospodin Voters i Lili Voters, a kakve veze sa njima natpis WatterLilly na camcu doslikanom na slici?
Zasto gospodin Amos Peri, Alisin muz uporno gaji cuvene crveno bele „Lankaster-Jork“ ruze i kako ce to dati ideju Mrvici da posumnja da je jedna od gospodja iz Saton Censelora koje je upoznala povezana sa celim slucajem. Alisa Peri, Neli Blaj, gospodja Boskovan ili gospodja Koplej – da li je moguce da je jedna od njih tajanstvena gospodja Dzonson koja je Lankasterovu odvela iz doma.
Mrvica krece za svojim instiktom i odlazi da jos jednom poseti simpaticnu gospodju Alisu Peri koja stanuje u „kuci na kanalu“ Vrata joj otvara niko drugi do zena za kojom je tragala sve ovo vreme i za koju je mislila da je u smrtnoj opasnosti – gospodja Lankaster licno. Pronasavsi je, Mrvica vrlo brzo shvata da je ona u stvari u smrtnoj opasnosti a ne gospodja Lankaster. Nije svesna da ce se za samo nekoliko minuta naci oci u oci sa monstruoznim ubicom.
Odlican roman Agate Kristi koja nas svojom sigurnom rukom vodi kroz neponovljivu galeriju likova malog engleskog sela, kroz oslikavanje karaktera pojedinih likova i to tako snazno da po neki put uspemo da opravdamo ako ne zlocinca licno, onda makar sve one koji su za zlocin znali i uspesno ga prikrivali dugi niz godina.
Piše: 21.07.2005. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd
