Iako je predosecanje zla na svakom koraku inace specijalnost Gospodjice Marpl, ovoga puta je Herkul Poaro bio taj koji je osecao da se medju naizgled bezbriznim ljudima okupljenim na letovanju na obali Devona javlja neko zlo. Dosao je na odmor, isto kao sto je i toliko puta pre letovao, isao na neobavezna pitovanja, ali nigde mu se nije dalo da se odmori. Uvek i svuda Agata ga je uvlacila u neku od njenih misterioznih prica. Vec prvog jutra dok je u svom belom letnjem odelu, antilopskim cipelama i panama sesiru nemarno posmatrao okolinu razgovarajuci sa simpaticnom gospodjicom Emili Bruster, rekao joj je: „…Ovde je romanticno. Svuda je mirno. Sunce sja. More je plavo. Ali zaboravljate, da zla ima posvuda pod suncem…“
Poaro nije odobravao previse obnazena tela uporedjujuci pri tome tela poredjana na suncu jedna do drugih sa „pariskom mrtvacnicom“ govoreci pri tom da licnost tako gubi identitet, da su sva tako poredjana tela ista – lice jedni na druge, pitajuci se usput :“ Kakav je tu izazov? Gde je tajna? Ja sam vec star, iz stare skole. Kada sam bio mad, najvise se moglo videti do clanaka. Kratak pogled na neku penusavu podsuknju, kakav je to zavodljiv prizor bio! Blago nadimanje lista… kolena… izazovna podvezica…“
Kao i u dobro poznatoj Agatinoj prici „Trougao na Rodosu“ i ovde lepota i harizma jedne glumice zanosi sve prisutne muskarce – a jednog posebno. „Trougao“ je i ovde na pomolu… Kada je sisla na plazu cak se i „…oci Herkula Poaroa otvorise a brcici mu s divljenjem zaigrase…“ Arlena Stjuart bila je na letovanju sa svojim muzem, kapetanom Kenom Marsalom, ali on izgleda bese vec navikao na to da je njegova zena izazivala divljenje gde god da se pojavi, zgodna, visoka, preplanula… Cak mu, izgleda, nije smetalo ni to sto je mladi, nedavno ozenjeni Patrik Redfern mozda malo vise vremena provodio sa njom, nego sto je to bilo pristojno. Tim pre sto se vidno primecivalo da to itekako smeta njegovoj zeni Kristini koja je ionako bledog lica i suvonjava, jos vise izazivala poglede sazaljenja prisutnih zbog besprizornog ponasanja njenog muza.
Pored njih, a uz vec napred pomenutu gospodjicu Emili Bruster, u istom hotelu bila je i cerka Kena Marsala, mlada Linda, nezadovoljna svojim izgledom krupne sesnaestogodisnjakinje nezgrapnih ruku i nogu, koja nije krila svoju netrpeljivost prema macehi, lepoj Arleni Stjuart pokazujuci da se ne slaze sa izborom svog oca… Tu su odseli i Major Beri koji je prisutne prilicno zamarao svojim pricama iz Indije, zatim stariji bracni par Amerikanaca, Odel i Keri Gardener koji se takoreci nisu odvajali jedno od drugog, svestenik Stefan Lejn koji je sate i sate provodio u setnjama po ostrvu, Horas Blat, bogati „biznismen“ srednje klase koji nije bas nesto bio omiljen medju prisutnima zbog svog nametljivog ponasanja, ali on je ionako vise boravio na svojoj jedrilici nego sa njima… Bila je tu i bogata i uspesna, a jos uvek prilicno mlada Rosamund Darnli. „…Kada je Rosamund Darnli dosla i sela pokraj Herkula Poaroa, on uopste nije zbog toga pokusao prikriti zadovoljstvo. Kako je otvoreno priznao, Rosamund Darnli bila je jedna od najprivlacnijih zena koje je ikada sreo. Divio se njenoj izuzetnosti, skladnim linijama njenog tela, cilom, ponosnom nacinu na koji je drzala glavu. Uzivao je u bujnim valovima njene tamne kose, kao i u ironicnom izrazu njenog osmeha…“ Poaro je ipak bio na odmoru, zlocin se „jos uvek nije desio“ i mogao je sebi da dopusti da malo i uziva…
Rosamund Darnli je bila vlasnica jedne od najpoznatijih londonskih modnih kuca. Posvecena u potpunosti poslu i finansijskim uspesima zalila se Poarou kako je zakazala na licnom planu – jos uvek se nije udala. On joj diplomatski odgovara: „… Mademoiselle, ako niste udani, to je samo zato sto nijedan pripadnik mog pola nije bio dovoljno recit… Udati se i imati decu – to moze svaka zena, ali samo jedna od hiljadu moze steci ime i polozaj kako ste vi to ucinili…“ Ali, pored svega toga, Rosamund je bila i stara prijateljica Kena Marsala koga nije videla vise od petnaest godina. Iako je pokusavala da u razgovoru sa Poaroom prikrije svoju sklonost prema kapetanu Marsalu to joj nije uspelo. Da li je to jos jedan „trougao“ bio na pomolu? I ona, kao i vecina prisutnih nije odobravala ponasanje njegove zene prema mladom Redfernu dok je Ken sve to mirno posmatrao… Uskoro i Arlena priznaje u razgovoru da je i ona Redferna upoznala ranije na nekom koktelu… Da li su se jos tada zaljubili jedno u drugo i u stvari dogovorili da se nadju bas na ovom mestu? Cinjenica je da su i Patrik Redfern i Arlena Stjuart kod svojih supruznika insistirali da letuju bas tu… Polako se i naziralo zasto je to tako… Zlo se sve vise nadvijalo nad malo ostrvo uz devonsku obalu…
Prisustvujuci sasvim slucajno, a neopazeno, razgovoru koji je vodio iste veceri jedan mladi par, Poaro je uzdahnuo, motajuci misli po svojoj glavi na isti nacin kao nedavno resavajuci jedan slucaj u Egiptu (roman „Sastanak sa smrcu“ napisan par godina pre ovog) „… Ako je neka osoba odlucila ubiti, tesko ju je u tome spreciti. On ne prebacuje nista sebi zbog onoga sto se zatim dogodilo. Po njemu, bilo je to neizbezno…“
Kada je sledeceg dana na plazi u jednoj od uvala pronadjeno telo Arlene Stjuart, Poaro je vec imao dobar uvid u karaktere i ponasanje svih „likova na sceni“ i za gotovo svakog mogao pronaci i motiv i priliku da izvrse ubistvo… Do uvale se moglo doci i preko kopna spustajuci se niz strme stepenice, ali i putem mora, okolo od hotelske plaze, trebalo je petnaestak minuta voznje camcem sa veslima… Iako je more bilo mirno, Poaro nije zeleo da proba ovaj drugi put govoreci da mrzi „plovila svih velicina“ i „da ne postoji nista takvo kao sto je mirno more – ono je stalno u pokretu…“ S druge strane Patrik Redfern i Horas Blat se u vodi osecaju kao kod kuce… Obojica su mnogo puta plovili oko ostrva i poznaju svaki kamen, pa cak i pecinu koja se nalazi upravo u toj uvali gde je nadjeno i telo cuvene glumice… zadavljeno… Kada su je nasli mladi Redfern i gospodjica Bruster, ona je lezala je na stomaku, glave zabacene u stranu, zaklonjene velikim zelenim kineskim sesirom ispod koga je virio pramen njene zlatno crvene kose…
Upravo je Poaro bio svedok kada se nasmejana i razdragana glumica uputila u svoju poslednju avanturu voznje pedolinom do uvale. Zamolila ga je da nikome ne kaze da ju je video. Pomislio je da ide da se nadje sa mladim Redfernom ali se ubrzo i iznenadio kada ga je video da dolazi iz pravca hotela i ubrzo postajao sve nesrpljiviji, pitajuci se gde je Arlena… Sa kim je to onda otisla da se vidi…? Gospodjica Bruster i Patrik krecu u voznju oko ostrva… Ubrzo pronalaze telo Arlene Stjuart. Dok je Patrik u ocaju ostao da sedi pored svoje mrtve prijateljice, gospodjica Bruster odlazi po pomoc…
Krece istraga na ostrvu. Inspektor Kolgejt i pukovnik Veston saradjuju sa Poaroom koji je ipak vec danima na licu mesta. Sve izgleda zbunjujuce. U vreme kada je ubistvo izvrseno Patrik Redfern je sedeo na obali sa Poaroom i jos nekolicinom gostiju, njegova supruga Kristina je sa mladom Lindom bila na drugom delu ostrva slikajuci (dajuci time alibi jedna drugoj), Rosamund Darnli se na jednom uzvisenju ostrva suncala, citajuci (videli su je Patrik i gospodjica Bruster dok su plovili ka uvali), Ken Marsal je kucao pisma u svojoj sobi (sobarica je cula kucanje na pisacoj masini)…
Poaro kao i uvek ima svoje metode… Najpre, shvatiti u potpunosti kakva je osoba bila Arlena… „U devet od deset slucajeva ubistvo proizlazi iz karaktera ubijene osobe i okolnosti vezanih za nju. Upravo zato sto je ubijena osoba bila takva kakva je bila, zato se i dogodilo ubistvo. Sve dok potpuno i tacno ne shvatimo kakva je osoba bila Arlena Marsal, necemo moci jasno videti kakva je osoba koja ju je ubila…“
Kako je istraga odmicala, policija je istrazivala i druge stvari u pozadini, pre svega bakovni racun pokojne Arlene, sa koga je primeceno da su skidane velike sume novca u poslednje vreme. Ona je pre nekoliko godina nasledila veliki novac od jednog bogatasa koji je lisio svoju decu i unuke dela nasledstva i ostavio ga je njoj, sto je tada izazvalo veliki skandal. Ubrzo nakon toga ona se i udala za Kena Marsala… Da li je on znao da je ona trosila taj novac i na sta ga je trosila… Kristina Redfern im saopstava da je slucajno cula razgovor koji je Arlena pre neki dan vodila telefonom iz hola hotela kada je „nekome“ rekla da sada nema toliki novac, ali da ce mu ubrzo poslati… Da li je u pitanju bila ucena? U pecini u uvali koja je imala gotovo skriveni ulaz nadjena je velika kolicina droge… Da li je Arlena bila svedok krijumcara koji su resili da je ubiju…? Napominjem, da je nadjena zadavljena za sta je ipak potreban muskarac ili snazna zena…
Tokom istrage, kao i uvek, Poaro zna da mora SVE da stavi na svoje mesto. On pokusava da sazna ko je i zasto bacio staklenu bocicu sa jednog od prozora hotela koja ozledila gospodjicu Bruster dok je isla stepenicama uz zgradu hotela… ko se kupao u sred podneva u hotelskom kupatilu (sto je kao sasvim neuobicajeno iznenadilo sobaricu pa je zato i zapamtila) kad svi upitani odgovaraju negativno… otkuda parce isecenog i poluspaljenog zelenog kartona zajedno sa istopljenim voskom od svece i pramenom kose u jednoj od soba… kakvu vrstu knjiga cita mlada Linda Marsal… otkuda makaze nadjene na plazi u uvali nedaleko od tela pokojne glumice… cija je lula nadjena na istoj plazi odmah uz strme stepenice… da li kasnije priznanje Rosamund Darnli da je ipak napustala svoje „mesto pod suncem“ i otisla na kratko do svoje sobe po naocare i pri tome cula da Ken Marsal kuca na masini samo daje alibi pokojnicinom suprugu ili je laz ili nesto sasvim trece…? Ona pri tome kaze i da je ulazila u njegovu sobu ali kako je bio zanet kucanjem da je nije primetio… Nesto kasnije Ken saopstava da ju je video u ogledalu iznad stola ali da ona to nije primetila… Da li sada to on daje alibi njoj…? Poaro ubrzo shvata da su oboje lagali… Sta to znaci? Da li je jedno od njih ubica ili samo oboje veruju u to da je ubica onaj drugi pa daju lazni alibi jedno drugom… Ili mozda time daju alibi sami sebi za slucaj da su vidjeni van mesta na kome su rekli da su bili…?
Dosta je zapetljanih stvari… Gde je za to vreme bio svestenik Stefan Lejn koji se sve vreme cudno ponasa i gotovo fanaticki verno prica o zlu i o tome kako ga treba iskoreniti…? Ako su primetili i svi drugi ponasanje lepe glumice, Stefan Lejn je pre svih morao da vidi u njoj otelotvorenje zla… On je rekao da je bio van ostrva i to kilometrima udaljen u poseti jednoj crkvi… (postoji nasip koji vezuje ostrvo sa kopnom i kojim se u vreme oseke moze jako lepo preci i pesice a i kolima)… Nije sreo nikoga usput ko bi to mogao da potvrdi, cak je i crkva bila prazna, ali naci ce pod datumom kada se ubistvo desilo njegovo ime i upis u crkvenoj knjizi… Da li je on mogao da ode i dan ili dva ranije i upise se pod drugim datumom… Ako je crkvica usamljena i u nju malo ko zalazi to je vrlo lako moglo da se izvede a da niko ne primeti…
Gde je bio „sumnjivi“ bogatas Horas Blat… ? On se, kako kaze, rano tog jutra, jahtom izvezao na more i plovio obalom prema Plimutu ponevsi rucak sa sobom… Cinilo se da je njegov alibi bio najtanji obzirom da je bio na moru i u prilici da doplovi do obale gde se suncala Arlena… S druge strane, njegova jahta sa neobicnim i upadljivim crvenim jedrima tesko da bi ostala neprimecena…
I major Beri, mada stari davez, imao je potrebnu snagu da izvrsi ovo ubistvo. A takodje nije imao alibi… On kaze da je isao van ostrva do susednog grada da telefonira jer se ni iz hotela ni iz lokalne poste ne moze na miru razgovarati i svi mogu da ga cuju… Alibi se zbog sredine sezone i gomile turista u susednom mestu na obali ne moze nikako proveriti… ali u svakom slucaju je zanimljivo sta to major Beri ima „tako vazno“ da obavi telefonirajuci…
U pokusajima da se na neki nacin priblizi cudnoj mozgalici i sastavi sve komadice zagonetke Poaro se kod inspektora Kolgejta interesuje i za to da li se neki slican slucaj proteklih godina desio u tom kraju… Posebno ako je ostao neresen… Sta mu je na pameti (odnosno u njegovim malim sivim celijama)…? Gledajuci gospodju Gardener koja slaze puzzle, primecuje … „… da svaka istraga lici slagalici. Covek skuplja delice. Bas kao i kod mozaika, mnostvo boja i oblika, a svaki komadic neobicnog izgleda mora doci na svoje mesto… Komadi se metodicno rasporedjuju, razvrstavaju se boje, a onda se, mozda, javi neki koji se nikako ne uklapa tamo gde ga ocekujete… Na primer, ovaj deo za koji ste misli da je krzneni pokrivac u stvari je vrh macijeg repa…“ Poaro je naime vrlo dobro znao da iako je „macka“ sasvim crna „vrh njenog repa“ moze biti sasvim beo…
Poaro i dalje pokusava da sklopi delice svoje slagalice… Miris odredjenog slatkastog parfema u pecini gde je nadjena droga… Samo dve zene su ga koristile… Jedna od njih dve je ubijena… Da li to znaci da ona druga ima veze sa krijumcarenjem ili sa ubistvom ili je ubijena zena predhodno bila u pecini? Shvatio je sta mu je smetalo od samog pocetka – ovaj zlocin bio je vrlo glatko izveden… A onda se budi sutradan sa jednom vrlo cudnom idejom – rizikovace da upropasti svoje bele antilopske cipele ali – resio je da organizuje izlet sa sve piknikom… i poziva sve da mu se prikljuce… Sta ocekuje da ce se desiti… Zasto su ga neke osobe odbile? Jesu li sumnjivije od ostalih…?
I dok se mala druzina vere po stenama i prelazi preko nestabilnih mostica… zlo se ponovo nadvija nad ostrvom… Mlada Linda Marsal po njihovom povratku nadjena je otrovana velikom kolicinom pilula za spavanje… Pored nje je nadjeno pismo u kome ona priznaje zlocin – ubistvo svoje macehe… Njen zivot je spasen brzom reakcijom hotelskog lekara, a Poaro resava da na sve stavi tacku. Odmah. Setio se zaljubljenog lica Arlene Stjuart dok je zureci odlazila u uvalu… i pozvao sve ucesnike „ove price“ da mu se pridruze… Obozavao je lazi… a ako je jedna zena rekla njemu jednu laz koja nije bila nuzna… onda su i sve druge lazi postale moguce… i onda je shvatio gde ide poslednji delic njegove slagalice… Dvoje ljudi napustilo je ostrvo u pratnji policije optuzeni za ubistvo Arlene Stjuart i pokusaj ubistva Linde Marsal a dvoje ljudi je napustilo ostrvo kao vrlo sretan i zaljubljeni par…
Bio je to za Poaroa jos jedan uspesno obavljen posao. Sada je na miru mogao da nastavi svoje letovanje… do neke druge „mozgalice“…
(zahvaljujem Suzani iz Zagreba koja mi je poslala ovu knjigu i tako doprinela da i ovaj review bude pred vama sto pre…)
10.01.2007. Svetlana Andjelic, urednik stranice, Beograd
