Ljubavni romani
Ljubavni romani koje je Agata kristi napisala pod pseudonimom Meri Vestmakot su:
1930 – GIANT’S BREAD
- 1996 – Divov hleb – Narodna knjiga – Alfa (Beograd) – Jugoslavija – 414 str. – Prevod: Nenad Lukić – Biblioteka Mega Hit, Knjiga br. 87
- 2019 – Divov hleb – BDR Media, Beograd, – Srbija – Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu, 295 str.
1934 – UNFINISHED PORTRAIT
- 1996 – Nezavršeni portret – Narodna knjiga – Alfa (Beograd) – Jugoslavija – 341 str. – Prevod: Žika Bogdanović – Biblioteka Mega Hit, Knjiga br. 90
- 2019 – Nedovršen portret – BDR Media, Beograd, – Srbija – Prevod: Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu – 267 str.
1944 – ABSENT IN THE SPRING
- 1996 – Odsutan u proleće – Narodna knjiga – Alfa (Beograd), – Jugoslavija – 209 str. – Prevod: Mirjana Živković – Biblioteka Mega Hit, Knjiga br. 97
- 2019 – Odsutna u proleće – BDR Media, Beograd, – Srbija – Prevod: Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu, – 210 str.
1948 – THE ROSE AND THE YEW TREE
- 2019 – Ruža i tisa – BDR Media, Beograd, – Srbija – Prevod: Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu, – 209 str.
1952 – ĆERKA JE ĆERKA – A DAUGHTER’S A DAUGHTER
- 2019 – Ćerka je ćerka – BDR Media, Beograd, – Srbija – Prevod: Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu, – 199 str.
1956 – THE BURDEN
- 1996 – Breme – Narodna knjiga – Alfa (Beograd), – Jugoslavija – 228. str. – Prevod: Mirjana Živković – Biblioteka Mega Hit, Knjiga br. 96
- 2019 – Breme – BDR Media, Beograd, – Srbija – Prevod: Jelena Ljumović Aleksić – Izdanje uz Blic Ženu – 214 str.
Pored 66 kriminalističkih romana koji su joj doneli bezvremensku popularnost, Agatha Christie je napisala i preko 100 kratkih priča, koje se takođe mogu podvesti pod kriminalistički žanr. Pisala je i originalne drame a nekoliko desetina svojih romana i priča je sama adaptirala za izvodjenje u pozorištu. Sa svojih brojnih putovanja po egzotičnim krajevima vraćala bi se puna utisaka pa su tako nastale i neke knjige putopisa. Pisala je i pesme koje su objavljene u dve zbirke poezije. 1977. godine, godinu dana nakon smrti, objavljena je njena Autobiografija koja je nastajala godinama unazad.
Pored svega toga u periodu od 1930. do 1956. godine je objavila i 6 romana pod pseudonimom Mary Westmacott. Sve do 1949. godine niko nije znao da je Mary zapravo Agatha, a tada je tajnu otkrio časopis “Sundey Times”.
O tome kako je rođena Mary Westmacott i kako su nastali njeni romantično – ljubavni romani (mada bih ih ja pre nazvala psihološkim unutarnjim dramama) Agatha u svojoj Autobiografiji (na našem ex-yu području objavljena jedino u izdanju Globus, Zagreb, 1980.god.) kaže:
„U pocetku je bilo uzbudljivo pisati knjige – djelomicno zbog toga sto sam svaki put, buduci da se nisam smatrala pravim piscem, bila zapanjena sto sam u stanju pisati knjige koji se zaista objavljuju. Sada sam pisala knjige kao sasvim naravnu stvar, Bio je to moj posao. Ljudi ih ne bi samo izdavali – oni bi me cak tjerali da ih nastavim pisati. Ali, vjecna ceznja da ucinim nesto sto nije moj pravi posao, stalno me je uzbudjivala; zivot bi zapravo bio dosadan da nije bilo tako. Ono sto sam sada zeljela uciniti bilo je: napisati nesto sto nije detektivska prica. Tako sam se, s prilicnim osjecajem krivnje zabavljala pisuci pravi roman pod naslovom Orijasev kruh („Divov hleb“). Govorio je uglavnom o glazbi i odavao tu i tamo da znam malo o tom predmetu s tehnickoga stajalista. Ocijenjen je dobro i prodavan pristojno za nesto sto se smatralo „prvim romanom“. Uzela sam ime Mary Westmacott i nitko nije znao da sam ga ja napisala. Uspjela sam tu cinjenicu zadrzati u tajnosti petnaest godina…“ Tako je 1930. godine rodjena Mary Westmacott. Vec 1934. godine objavila je jos jedan „drugaciji“ roman. Bio je to „Nezavršen potret“ („Unfinieshed Portait“). Pisuci pod tim pseudonimom, do 1956. godine objavila je jos cetiri romana u istom stilu. Bili su to: „Odsutan u proleće“ („Absent In The Spring“)-(1944), „Ruža i tisa“ („The Rose And The Yew Tree“)-(1948), „Ćerkina ćerka“ („A Daughter’s Daughter“) (1952) i „Breme“ („The Burden“)-(1956).
Samo jedna osoba je odmah znala o kome se radi. Bila je to dobra prijateljica njene sestre Madge, a i njena, naravno – Nan Watts. Nan ju je jako dobro poznavala i prepoznala je njen stil pisanja. Barem je tako njoj rekla.
